Пређи на садржај

Бакар(I)-хлорид

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Copper(I) chloride)
Купро-хлорид
Купро-хлорид, прах
структура
Називи
IUPAC назив
Бакар(I)-хлорид
Идентификација
ECHA InfoCard 100.028.948
MeSH Copper+chloride
RTECS GL6990000
Својства
CuCl
Моларна маса 98,99 g/mol
Агрегатно стање бели прах, сув
зелен због оксидације од нечистоћа
Густина 4,140 g/cm3, основно
Тачка топљења 430°C (703 K)
Тачка кључања 1490°C (1760 K),
разлаже се
0.0062 g/100 mL (20 °C)
Структура
Кристална решетка/структура Тетраедар „густо паковање“
(структура цинк-сулфида)
Опасности
Главне опасности Иритант
R и S-ознаке R: R22, R50, R53
S: S22, S60, S61
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondКод запаљивости 0: Неће горети (нпр. вода)Health code 3: Short exposure could cause serious temporary or residual injury. E.g., chlorine gasКод реактивности 0: Нормално стабилан, чак и под стањем изложености ватри; није реактиван с водом (нпр. течни азот)Special hazards (white): no code
0
3
0
Сродна једињења
Други анјони
Бакар(I)-бромид
Бакар(I)-јодид
Други катјони
Бакар(II)-хлорид
Сребро(I)-хлорид
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
Референце инфокутије

Бакар(I)-хлорид (купро-хлорид) је неорганско хемијско једињење хемијске формуле CuCl.

Добијање

[уреди | уреди извор]
CuCl2 + Cu → 2CuCl
2CuSO4 + 2NaCl + SO2 + 2H2O → 2CuCl + 2NaHSO4 + H2SO4

У оба случаја, добијени талог се одвоји цеђењем, испира се и суши.[1]

Физичко-хемијске особине

[уреди | уреди извор]

Купро-хлорид је бела чврста супстанца, нерастворна у води. На ваздуху постепено добија зелену боју услед грађења базног куприхлорида (CuCl2•3CuO•3H2O). Са хлороводоничном киселином гради комплексна једињења. Са амонијаком такође гради комплексно једињење, чији безбојан раствор на ваздуху постаје затвореноплав. Пошто лако апсорбује угљен-моноксид, у ту сврху се и употребљава. Овај (амонијачни) раствор апсорбује и ацетилен при чему се гради црвени талог купро-ацетилида, иначе експлозивно једињење, а које представља доказ за присуство ацетилена.[1]

  1. ^ а б Parkes, G.D. & Phil, D. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.


Спољашње везе

[уреди | уреди извор]