Пређи на садржај

Маслачак

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Dandelion)

Маслачак
Научна класификација уреди
Царство: Plantae
Кладус: Tracheophytes
Кладус: Angiospermae
Кладус: Eudicotidae
Кладус: Asterids
Ред: Asterales
Породица: Asteraceae
Род: Taraxacum
Врста:
T. officinale
Биномно име
Taraxacum officinale
Синоними[1][2]
  • Crepis taraxacum (L.) Stokes
  • Leontodon taraxacum L.
  • Leontodon vulgare Lam.
  • Taraxacum campylodes G.E.Haglund
  • Taraxacum dens-leonis Desf.
  • Taraxacum mexicanum DC.
  • Taraxacum retroflexum Lindl.
  • Taraxacum subspathulatum A.J. Richards
  • Taraxacum sylvanicum R. Doll
  • Taraxacum taraxacum (L.) H. Karst.
  • Taraxacum tenejapense A.J. Richards
  • Taraxacum vulgare Schrank

Маслачак (Taraxacum officinale) биљна је врста из истоименог рода из породице Asteraceae. Расте у деловима умерене климе, на травњацима, поред пута, обалама и другим областима са влажним тлом. Други народни називи за ову врсту су и радич, попина погачица, жутиница, жућаник, жухо зеље, мљекача, млијечњак, милосавка, сметанка, попино гумно, италијанска салата, губица.[3]

Опис

[уреди | уреди извор]
Полуразвејани скупни плод код маслачка.

Изглед биљке зависи од еколошких услова станишта. Корен је осовински, углавном негранат, достиже дужину око пола метра. На тај начин је ова биљка, захваљујући кореновом систему толерантна на различите услове средине. Стабло је усправно оријентисано, без листова, шупље, округло, висине око 20 cm и садржи по једну цваст.[4] Листови су издужено ланцетасти, режњевити или не, груписани у лисну розету. Цветови су јарко жуте боје, језичасти, груписани у главичасту цваст, пречника до 5 cm.[4] Биљка је двополна и фотосензитивна, односно цветови се затварају након заласка сунца или при облачном времену. Период цветања је од априла до октобра. Плод је скуп сивих, маљавих, једносемених ахенија са папусом (ципсела), које се лако расејавају ветром. Оглед са семеном закопаним на 20 cm у глиновиту иловачу показао је да је семе потпуно изгубило клијавост после 12 година; а у песковитој иловачи после 8 година.[5] Цела биљка је богата млечним соком.[4] Маслачак је дикотиледона биљка.

Расејавање и размножавање

[уреди | уреди извор]

Опрашује се ветром и инсектима, док се размножавање обавља семеном.

Хемијски састав и употреба

[уреди | уреди извор]

Позната је, осим по лековитости, као изузетно хранљива биљка богата витаминима Ц и А, органским киселинама, минералима (посебно калијумом, натријумом и магнезијумом). Пролећна салата прави се од сасвим младих листова који се беру пре цветања и ван насељеног подручја.

У народној медицини се користи за опште јачање организма и пролећно чишћење крви. Од њега се може справљати чај, сируп, мед или маслачково вино.

Корен маслачка има сложен хемијски састав. У млечном соку садржи хетерозиде, угљене хидрате и минерале, па се користи за лечење упале и камена жучне кесе, жутице, смањеног лучења мокраће, поремећаја у исхрани итд.

Стабло се користи у терапији дијабетеса.[4]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Tropicos - Name - !Taraxacum officinale F.H. Wigg.”. tropicos.org. 
  2. ^ „Taraxacum campylodes G.E.Haglund — The Plant List”. theplantlist.org. Архивирано из оригинала 20. 03. 2021. г. Приступљено 01. 06. 2020. 
  3. ^ Грлић 1986, стр. 325
  4. ^ а б в г „Maslačak (Taraxacum officinale)”. Plantea (на језику: хрватски). 18. 10. 2014. Приступљено 04. 09. 2019. 
  5. ^ Orvin C. Burnside, Robert G. Wilson, Sanford Weisberg and Kenneth G. Hubbard (1996): Seed Longevity of 41 Weed Species Buried 17 Years in Eastern and Western Nebraska. Weed Science, Vol. 44, No. 1: 74-86

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
  • Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
  • Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
  • Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
  • Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
  • Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоисточне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
  • Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
  • Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
  • Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
  • Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
  • Медији везани за чланак Маслачак на Викимедијиној остави
  • Подаци везани за чланак Маслачак на Викиврстама
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Маслачак&oldid=27676861”