Шведска интервенција у Русији (1609—1610)

Шведска интервенција у Русији (1609-1610)
Део Времена смутње
Војвода Скопин-Шујски среће гувернера Де ла Гардија код Новгорода
Време 1609—1610. Место Русија Повод позив цара Василија IV Шујског Узрок побуна Лажног Димитрија II Исход Победа против Лажног Димитрија II, али пораз од Пољака код Клушина
Сукобљене стране
Шведско царство Руско царство	Побуњени сељаци, козаци и властела	Државна заједница Пољске и Литваније
Команданти и вође
Јакоб Де ла Гарди Михаил Скопин-Шујски	Лажни Димитрије II побуњенички хетман Роман Рожински побуњенички хетман Павел Јан Сапјеха	Станислав Жолкевски
Јачина
око 5.000 шведских најамника око 5.000 Руса (против бунтовника) око 30.000 Руса (код Клушина)	око 100.000 (на врхунцу)	5.300 коњаника, 200 пешака, 2 топа
Жртве и губици
Тешки, већина најамника дезертирала код Клушина	Тешки	400

Шведска интервенција у Русији (1609—1610) била је део Времена смутње у Русији.

Увод

Шведска интервенција у Русији била је резултат савеза између Василија IV Шујског и Карла IX у Виборгу 1609, којим је цар обећао део Карелије Шведској у замену за помоћ против Лажног Димитрија II.

Против узурпатора

Удружена руско-шведска војска од око 10.000 кренула је из Новгорода у априлу 1609. на Москву под командом војводе Михаила Скопин-Шујског и шведског гувернера Јакоба Де ла Гардија, разбијајући успут одреде побуњеника и ослободивши Тројице-Сергијеву лавру опсаде. У више битака разбијене су присталице Лажног Димитрија II, који је опседао Москву из свог логора у Тушину и оспоравао власт цара Василија IV Шујског. У марту 1610. руско-шведска војска је разбила опсаду Москве и ушла у град, након чега су неки бољари из Тушина позвали краљевића Владислава на руски престо, а Михаил Скопин-Шујски отрован је по наређењу царевог брата, кнеза Димитрија Шујског.

Против Пољско-Литванске уније

Јуна 1610. Де ла Гарди и нови војвода, Димитрије Шујски, напустили су Москву са циљем да разбију пољску опсаду Смоленска. Шведска интервенција окончала се неславно када је већина шведске војске прешла на страну Пољака у бици код Клушина.

Последице

У бици код Клушина, након што му се војска побунила и прешла непријатељу, Де ла Гарди је склопио примирје са хетманом Жолкевским, у замену за слободан пролаз до Виборга и обећање да више неће ратовати за руског цара. Шведска интервенција била је увод у Ингријски рат.

Литература

• Fajfrić, Željko (2008). Ruski carevi (1. изд.). Sremska Mitrovica: Tabernakl. стр. 241—242. ISBN 9788685269172. OCLC 620935678. 
• Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија. Београд: Војноиздавачки завод. стр. 505—506.