Дјана
- Не мешати са џнана, што значи знање.
Дхјана (санскрит: ध्यान dhyāna) или џхана (пали: झान jhāna) означава мотрење, загледање, контемплацију[1], односно медитативну задубљеност која се постиже интензивном концентрацијом на одредени духовни или телесни предмет.[2]
Битан је појам у хиндуизму, џаинизму и будизму. Ошо је описује као "дубљу пажњу усмерену на себе, која укључује опажај тела, ума, чула и околине, без поистовећења са тим."[web 1]
Еквивалент у кинеском језику је ч'ан а у јапанском зен.
Етимологија
[уреди | уреди извор]Санскритска реч dhyāna је настала од индо-европског корена „dheia“, што значи гледати, видети. Оригинално значење речи било је размотрити, сагледати, иако је већ у Будино време добила значење медитативног задубљења.[3]
У хиндуизму
[уреди | уреди извор]Од времена упанишада, индијски религијски правци наглашавају дјану и однос учитељ-ученик.[4]
У систему јоге, дјана као претпоследњи члан духовне дисциплине претходи стању пуне сабраности (самади). Каснији будистички модели пружају оштрије спецификације и скоро дословно одговарају формулацијама у Патанђалијевевим јогасутрама.[5] У сваком случају Патанђалијево дело датира из постбудистичког периода.[5]
У цаинизму
[уреди | уреди извор]Систем медитативног задубљења носи у неколико џаинских текстова назив џхана. У оба случаја има четири разине или подручја, с аналогним обележјима као у будизму.[5]
У будизму
[уреди | уреди извор]Буда је реч џхана користио да означи ступњеве које прелази ум на путу од уобичајене пренатрпаности до потпуне јасноће. Џхана, загледање, је једно од средстава постизања нирване путем кроћења свести и постизања потпуног мира.[1] Први корак у загледању је истрајна и редовна вежба до нивоа када су пет препрека напретку ума неутралисане.[3] Буда је уочио четири ступња загледања.[3]
Литература
[уреди | уреди извор]- Iveković, Rada (1977). Rana budistička misao. Sarajevo: IP Veselin Masleša.
- Filozofijski rečnik, Matica hrvatska, Zagreb 1984.
- Enciklopedija živih religija, Nolit, Beograd. 2004. ISBN 978-86-19-02360-3.
- Kovačević, Branislav (2014). Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu. Novi Sad–Beograd.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б Rada Iveković, Rana budistička misao. Biblioteka Logos, IP Veselin Masleša, Sarajevo. 1977. pp. 131-152
- ^ dhyāna, Филозофијски речник, Матица хрватска, Загреб 1984.
- ^ а б в Budizam od A do Ž
- ^ Зен, Енциклопедија живих религија, Нолит, Београд. 2004. ISBN 978-86-19-02360-3.
- ^ а б в Čedomil Veljačić, Put meditativnog zadubljenja u đainizmu i buddhizmu
- ^ „Osho on Dhyana – A non-thinking awareness is what dhyana is, a contentless consciousness”. Архивирано из оригинала 13. 06. 2015. г. Приступљено 20. 09. 2015.