Aldehid oksidaza
(преусмерено са EC 1.2.3.1)
| Aldehid oksidaza | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Identifikatori | |||||||||
| EC broj | 1.2.3.1 | ||||||||
| CAS broj | 2604002 | ||||||||
| Baze podataka | |||||||||
| IntEnz | IntEnz pregled | ||||||||
| BRENDA | BRENDA pristup | ||||||||
| ExPASy | NiceZyme pregled | ||||||||
| KEGG | KEGG pristup | ||||||||
| MetaCyc | metabolički put | ||||||||
| PRIAM | profil | ||||||||
| Strukture PBP | RCSB PDB PDBe PDBj PDBsum | ||||||||
| |||||||||
Aldehid oksidaza (EC 1.2.3.1, hinolinska oksidaza, retinalna oksidaza) je enzim sa sistematskim imenom aldehid:kiseonik oksidoreduktaza.[1][2][3][4][5][6][7][8] Ovaj enzim katalizuje sledeću hemijsku reakciju:
- aldehid + H2O + O2 karboksilat +H2O2
Ovaj enzim sadrži molibden, [2Fe-2S] centar i FAD. Enzim iz jetre ispoljava široku supstratnu specifičnost i učestvuje u metabolizmu ksenobiotika, uključujući oksidaciju N-heterocikličnih jedinjenja i aldehida i u redukciji N-oksida, nitrozamina, hidroksaminskih kiselina, azo boja, nitropolicikličnih aromatičnih ugljovodonika i sulfoksida. Ovaj enzim je takođe odgovoran za oksidaciju retinala, aktivnist koja je inicijalno bila pripisivana enzimu EC 1.2.3.11, retinalnoj oksidazi.
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Gordon, A.H., Green, D.E. and Subrahmanyan, V. (1940). „Liver aldehyde oxidase”. Biochem. J. 34: 764—774. PMID 16747217.
- ^ Knox, W.E. (1946). „The quinine-oxidizing enzyme and liver aldehyde oxidase”. J. Biol. Chem. 163: 699—711. PMID 20985642.
- ^ Mahler, H.R., Mackler, B., Green, D.E. and Bock, R.M. (1954). „Studies on metalloflavoproteins. III. Aldehyde oxidase: a molybdoflavoprotein”. J. Biol. Chem. 210: 465—480. PMID 13201608.
- ^ Krenitsky, T.A., Neil, S.M., Elion, G.B. and Hitchings, G.H. (1972). „A comparison of the specificities of xanthine oxidase and aldehyde oxidase”. Arch. Biochem. Biophys. 150: 585—599. PMID 5044040.
- ^ Tomita, S., Tsujita, M. and Ichikawa, Y. (1993). „Retinal oxidase is identical to aldehyde oxidase”. FEBS Lett. 336: 272—274. PMID 8262244.
- ^ Yoshihara, S. & Tatsumi, K. (1997). „Purification and characterization of hepatic aldehyde oxidase in male and female mice”. Arch. Biochem. Biophys. 338: 29—34. PMID 9015384.
- ^ Huang, D.-Y., Furukawa, A. and Ichikawa, Y. (1999). „Molecular cloning of retinal oxidase/aldehyde oxidase cDNAs from rabbit and mouse livers and functional expression of recombinant mouse retinal oxidase cDNA in Escherichia coli”. Arch. Biochem. Biophys. 364: 264—272. PMID 10190983.
- ^ Uchida, H., Kondo, D., Yamashita, A., Nagaosa, Y., Sakurai, T., Fujii, Y., Fujishiro, K., Aisaka, K. and Uwajima, T. (2003). „Purification and characterization of an aldehyde oxidase from Pseudomonas sp. KY 4690”. FEMS Microbiol. Lett. 229: 31—36. PMID 14659539.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Nicholas C. Price; Lewis Stevens (1999). Fundamentals of Enzymology: The Cell and Molecular Biology of Catalytic Proteins (Third изд.). USA: Oxford University Press. ISBN 019850229X.
- Eric J. Toone (2006). Advances in Enzymology and Related Areas of Molecular Biology, Protein Evolution (Volume 75 изд.). Wiley-Interscience. ISBN 0471205036.
- Branden C; Tooze J. Introduction to Protein Structure. New York, NY: Garland Publishing. ISBN 0-8153-2305-0.
- Irwin H. Segel. Enzyme Kinetics: Behavior and Analysis of Rapid Equilibrium and Steady-State Enzyme Systems (Book 44 изд.). Wiley Classics Library. ISBN 0471303097.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]- Aldehyde+oxidase на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)
