Пређи на садржај

Ефективна доза зрачења

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Effective dose (radiation))

Ефективна доза зрачења јесте количина дозе у систему радиолошке заштите коју је усвојила Међународна комисије за радиолошку заштиту (International Commission on Radiological Protection (ICRP)).[1] То је ткивно пондерисани збир еквивалентних доза у свим одређеним ткивима и органима људског тела и представља стохастички здравствени ризик за цело тело, са вероватноћом индукције рака и генетских ефеката, ниског нивоа јонизујућег зрачења. Ефективна доза зрачења узима у обзир врсту зрачења и природу сваког органа или ткива које се озрачи, и омогућава приказ збира доза органа због различитих нивоа и врста зрачења, како унутрашњег тако и спољашњег, да би се добила укупна израчуната ефективна доза.[2]

СИ јединица за ефективну дозу је сиверт (Sv) што представља 5,5% шансе за развој рака.[1] Ефективна доза је замишљена као мера детерминистичких здравствених ефеката, као што је озбиљност акутног оштећења ткива које ће се сигурно десити, а мери количином апсорбоване дозе.[1]

Историја

[уреди | уреди извор]

Концепт ефективне дозе развио је Волфганг Јакоби и објављен је 1975. године, као толико убедљив параметар да га је ИЦРП укључио у своје опште препоруке из 1977. (публикација 26) као „еквивалент ефективне дозе“.[3] Назив „ефикасна доза” заменио је назив „еквивалент ефективне дозе” 1991. године.[1] Од 1977. је централна величина за ограничење дозе у међународном систему радиолошке заштите.[1]

Опште информације

[уреди | уреди извор]

Процењује се да човек у просеку годишње прими ефективну дозу од 2,5 mSv од природног зрачења, али су опажена и многоструко већа озрачења неких појединаца у општој популацији. Претпоставља се да је ризик од последица тога озрачења приближно сразмеран дози. Процењује се да природно зрачење у просеку узрокује 12 do 13 случајева тумора на 1.000 становника, што је око 4% од свих малигних обољења.

Дефиниција и израчунавање

[уреди | уреди извор]

Ефективна доза зрачења, јесте збир производа еквивалентне дозе у ткиву или органу и одговарајућег ткивног тежинског фактора којим се изражава осетљивост појединих ткива и органа на појаву стохастичких ефеката јонизујућег зрачења.

Она се израчунава из енергије коју зрачење преда организму, подељене са масом организма (тако се добије тзв. апсорбована доза), уз уважавање различитог дејства појединих врста зрачења и различите осетљивости појединих органа и ткива. Јединица за ефективну дозу је сиверт (Sv). Она се подудара се нпр једноликим озрачењем целог организма гама зрацима умерене енергије. Ефективна доза коју човек током једне године добије од зрачења из природних извора неколико је стотина пута мања од 1 Sv, и зато се изражава хиљаду пута мањом јединицом (mSv). Да би се проценила годишња ефективна доза, при њеном израчунавању се мора узети у обзир (а) Конверзиони коефицијент апсорбоване дозе из ваздуха и (б) Унутрашњи фактор попуњености.[4]

Просечне вредности нумеричких параметара варирају у зависности од старости становништва и климе на задатој локацији. UNSCEA за 1993, користи 0,7 Sv→Gy-1 као коефицијент конверзије апсорбоване дозе у ваздуху у ефективну дозу, који се примењује код одраслих особа и 0,8 за унутрашњи фактор, односно као однос дела времена проведеног у затвореном и на отвореном простору који је 0,8 и 0,2.

Компоненте годишње ефективне дозе се одређују на следећи начин:

У затвореном простору: 84 nGy h-1 × 8,760 h × 0.8 × 0.7 Sv Gy-1 = 0.41 mSv
На отвореном простору: 59 nGy h-1 × 8,760 h × 0.2 × 0.7 Sv Gy-1 = 0.07 mSv

У Свету, вредности просечне годишње ефективне доза износе 0,48 mSv, а резултати за поједине земље се крећу углавном у распону од 0,30 до 0,60 mSv. За децу и одојчад, вредности су око 10% и 30% веће, и у директној су сразмери са повећањем вредности коефицијента конверзије апсорбоване дозе у ваздуху у ефективну дозу [5].

Количине екстерних доза које се користе у заштити од зрачења и дозиметрији

Према Међународној комисији за радиолошку заштиту главне употребе ефективне дозе су процена проспективне дозе за планирање и оптимизацију радиолошке заштите и демонстрација усклађености са границама дозе у регулаторне сврхе. Ефективна доза је стога централна количина дозе за регулаторне сврхе.[6]

Међународна комисије за радиолошку заштиту такође каже да је ефективна доза дала значајан допринос радиолошкој заштити јер је омогућила сабирање доза из целог и делимичног излагања тела различитим врстама спољашњег зрачења и од уношења радионуклида.[1]

Употреба за спољну дозу

[уреди | уреди извор]

Прорачун ефективне дозе је потребан за делимично или неуједначено зрачење људског тела, јер еквивалентна доза не узима у обзир озрачено ткиво, већ само врсту зрачења. Разна телесна ткива реагују на јонизујуће зрачење на различите начине, па је Међународна комисије за радиолошку заштиту доделио факторе осетљивости одређеним ткивима и органима тако да се ефекат делимичног зрачења може израчунати ако су озрачени региони познати.[7] Поље зрачења које зрачи само део тела носиће мањи ризик него ако би исто поље зрачило цело тело. Да би се ово узело у обзир, израчунавају се и сумирају ефикасне дозе компоненти тела које су озрачене. Ово постаје ефективна доза за цело тело, дозна количина Е. То је "заштитна" дозна количина која се може израчунати, али се не може мерити у пракси.

Ефективна доза ће носити исти ефективни ризик за цело тело без обзира на то где је примењена, и носиће исти ефективни ризик као иста количина еквивалентне дозе која се равномерно примењује на цело тело.

Употреба за унутрашњу дозу

[уреди | уреди извор]

Ефективна доза се може израчунати за ангажовану дозу која јеунутрашња доза, односно доза која је резултат удисања, гутања или убризгавања радиоактивних материјала.

Употребљена количина дозе је:

Предвиђена ефективна доза, Е(т) је збир производа еквивалентних доза ангажованог органа или ткива и одговарајућих фактора тежине ткива ВТ, где је т време интеграције у годинама након узимања. Период обавезе је 50 година за одрасле и 70 година за децу.[1]

Ефективна доза према врсти медицинског снимања

[уреди | уреди извор]
Ефективна доза према врсти медицинског снимања[8]
Циљни орган Тип снимања Ефективна доза код одраслих Еквивалентно време позадинског зрачења
ЦТ главе Појединачна серија 2 mSv 8 месеци
Са + без радиоконтраста 4 mSv 16 месеци
Грудни кош CT грудног коша 7 mSv 2 године
CT грудног коша, протокол скрининга рака плућа 1.5 mSv 6 месеци
Раиографија грудног коша 0.1 mSv 10 дана
Срце CT коронарна ангиографија 12 mSv 4 године
Коронарни CT 3 mSv 1 година
Трбух CT стомака и карлице 10 mSv 3 године
CT абдомена и карлице, протокол ниске дозе 3 mSv 1 година
CT абдомена и карлице, са + без радиоконтраста 20 mSv 7 година
CT колонографија 6 mSv 2 године
Интравенски пиелограм 3 mSv 1 година
Горња гастроинтестиналне серије 6 mSv 2 година
Доње гастроинтестиналне серије 8 mSv 3 године
Кичма Раиографија кичме 1.5 mSv 6 месеци
ЦТ кичме 6 mSv 2 године
Екстремитети X-ray of extremity 0.001 mSv 3 часа
ЦТ ангиографија доњих екстремитета 0.3 - 1.6 mSv 5 недеље - 6 месеци
Х-снимање у стоматологији 0.005 mSv 1 дан
DEXA (густина костију) 0.001 mSv 3 часа
PET-CT комбиновано 25 mSv 8 година
Мамографија 0.4 mSv 7 недеља
  1. ^ а б в г д ђ е „ICRP Publication 152: Radiation Detriment Calculation Methodology”. Annals of the ICRP. 51 (3): 9—103. 2022. ISSN 0146-6453. PMID 36063447. S2CID 252079680. doi:10.1177/01466453221080101. 
  2. ^ PRAVILNIK O GRANICAMA IZLAGANJA JONIZUJUĆIM ZRAČENJIMA I MERENJIMA RADI PROCENE NIVOA IZLAGANJA JONIZUJUĆIM ZRAČENJIMA ("Sl. glasnik RS", br. 86/2011 i 50/2018)
  3. ^ Streffer, Christian; Jacob, Peter (2015). „Wolfgang Jacobi (17 May 1928–3 March 2015)”. Journal of Radiological Protection. 35 (3): 735—736. ISSN 0952-4746. PMID 26343229. S2CID 45092624. doi:10.1088/0952-4746/35/3/735. 
  4. ^ Casar: Radijacija: doze, posledice, rizici', Elit, Beograd, 1986. god.
  5. ^ (језик: енглески) Exposures from natural radiation sources UNSCEAR 1993 Report [U3].
  6. ^ „Executive Summary”. Annals of the ICRP. 39 (3): 9—14. 2009. ISSN 0146-6453. S2CID 208041359. doi:10.1016/j.icrp.2009.09.007. 
  7. ^ „Introduction”. Annals of the ICRP/ICRP Publication. 22 (1): i—v. 1973. ISSN 0074-2740. doi:10.1016/s0074-2740(73)80004-2. 
  8. ^ PRAVILNIK O PRIMENI IZVORA JONIZUJUĆIH ZRAČENJA U MEDICINI("Sl. glasnik RS", br. 1/2012)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).