Пређи на садржај

Фарадејева константа

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Faraday constant)

Фарадејева константа, F, је кључна величина у електрохемији а представља количину наелектрисања једног мола (или Авогадровог броја) електрона. Назив је добила по Мајклу Фарадеју који је први формулисао законе електролизе у којима ова константа има кључну улогу.

Повезана је са Авогадровим бројем, NA, (приближно 6,02×1023 mole-1) и са елементарним наелектрисањем, q, (приближно 1,602×10−19 кулона) једноставном релацијом:

.

Данас усвојена вредност износи [CODATA]

F = 96 485,3383(83) C mol-1

Фарадејава константа се понекад назива и Фарадеј што не треба мешати са Фарадом, СИ јединицом за електрични капацитет.

Литература

[уреди | уреди извор]

Peter J. Mohr, and Barry N. Taylor, CODATA Recommended Values of the Fundamental Physical Constants: 2002, Rev. Mod. Phys. vol. 77(1) 1-107 (2005)