Пређи на садржај

Gvožđe(III) oksid

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Feri oksid)
Gvožđe(III) oksid
Sample of iron(III) oxide
Haematite unit cell
Nazivi
Drugi nazivi
Feri oksid, hematit, feri gvožđe, crveni oksid gvožđa, sintetički maghemit, kolkotar, gvožđe seskvioksid, rđa
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.013.790
E-brojevi E172(ii) (boje)
RTECS NO7400000
UNII
  • O1[Fe]2O[Fe]1O2
Svojstva
Fe2O3
Molarna masa 159,69 g/mol
Agregatno stanje crveno-braon čvrsta materija
Miris bez mirisa
Gustina 5,242 g/cm3, čvrst
Tačka topljenja 1566 °C (1838 K) razlaže se
nerastvoran
Struktura
Kristalna rešetka/struktura romboedralna
Termohemija
−825.50 kJ/mol
Opasnosti
nije na listi
Tačka paljenja nije zapaliv
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni
gvožđe(III) fluorid
Drugi katjoni
mangan(III) oksid, kobalt(III) oksid
Srodna jedinjenja
gvožđe(II) oksid, gvožđe(II,III) oksid
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Gvožđe(III) oksid (feri oksid) je neorgansko jedinjenje sa formulom Fe2O3.[3][4] On je jedan od tri glavna oksida gvožđa. Druga dva su gvožđe(II) oksid (FeO), koji je redak, i gvožđe(II,III) oksid (Fe3O4), koji se takođe javlja prirodno kao mineral magnetit. Kao mineral hematit, Fe2O3 je glavni izvor gvožđa za industriju čelika. Fe2O3 je feromagnetičan, ima tamno crvenu boju, i lako reaguje sa kiselinama. Rđa se često naziva gvožđe(III) oksidom, i ta etiketa je u izvesnoj meri korisna, jer rđa i feri oksid imaju više zajedničkih osobina, kao i sličan sastav. Rđa je loše definisan materijal, koji se može opisati kao hidratisani gvožđe oksid.

Fe2O3 se može dobiti u obliku više polimorfa. U glavnim oblicima, α i γ, gvožđe poprima oktaedralnu koordinacionu geometriju, u kojoj je svaki Fe centar vezan za šest kiseoničnih liganda.


Gvožđe oksid nakon centrifugiranja

Najvažnija reakcije je karbotermalna redukcija, kojom se dobija gvožđe, koje se koristi za pravljenje čelika:

2 Fe2O3 + 3 C → 4 Fe + 3 CO2

Još jedna važna reakcija je veoma egzotermna termitna reakcija aluminijumom.[5]

2 Al + Fe2O3 → 2 Fe + Al2O3

Ovaj proces se koristi za varenje masivnih metalnih komponenti kao što su železničke šine. Termit se takođe koristi u oružjima i pri izlivanju skulptura i alata.

Parcijalna redukcija vodonikom na oko 400 °C daje magnetit, crni magnetični materijal koji sadrži Fe(III) i Fe(II)[6][7]

3 Fe2O3 + H2 → 2 Fe3O4 + H2O

Gvožđe(III) oksid nije rastvoran u vodi, ali se brzo rastvara u jakim kiselinama, e.g. hlorovodoničnoj i sumpornoj kiselini. On se takođe dobro rastvara u rastvorima helacionih agenasa kao što su EDTA i oksalna kiselina.

Zagrevanje gvožđe(III) oksida sa drugim metalnim oksidima ili karbonatima proizvodi materijale poznate kao ferati:[6]

ZnO + Fe2O3 → Zn(FeO2)2
  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  4. ^ Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st изд.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5. 
  5. ^ Adlam; Price (1945). Higher School Certificate Inorganic Chemistry. Leslie Slater Price. 
  6. ^ а б Handbook of Preparative Inorganic Chemistry, 2nd Ed. Edited by G. Brauer, Academic Press, 1963, NY. Vol. 1. pp. 1661.
  7. ^ Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. 2005. 
  • Adlam; Price (1945). Higher School Certificate Inorganic Chemistry. Leslie Slater Price. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]