Димњача
| Fumaria officinalis | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| (нерангирано): | |
| (нерангирано): | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | F. officinalis
|
| Биномно име | |
| Fumaria officinalis | |
Fumaria officinalis, у народу позната и као „Димњача”, зељаста је биљка из фамилије ''Papaveraceae''. Она је најчешћи вид рода Fumaria у западној и централној Европи.
Опис
[уреди | уреди извор]Димњача је зељаста биљка која расте благо усправно и погрбљено, са стабљика дугим око 10 до 50 cm. Њени розе цветови од 7 до 9 mm се појављују у периоду од априла до октобра на северној хемисфери.[1] Плод биљке је орашица. Он садржи алкалоиде, калијумове соли и танине. Такође је главни извор фумарске киселине.
Етимологија
[уреди | уреди извор]Назив „димњача” биљка је добила због прозрачне боје њених цветова, која ствара привид дима.
Ова биљка је добила и назив Fumus Terrae (дим из земље) у раном 13. веку, а пре две хиљаде година су Диоскор у De Materia Medica (Περὶ ὕλης ἰατρικῆς) и Плиније Старији у Naturalis Historia записали да трљање очију листовима или цвастима биљке изазива сузење очију, као што то чини оштар дим. Грчки назив је kapnos (-καπνος-).[2]
Употреба
[уреди | уреди извор]Традиционално се ова биљка сматрала добром за очи, као и за уклањање флека на кожи. У савременом добу, травари је користе за лечење кожних болести и конјунктивитиса, као и за чишћење бубрега. Међутим, Хауард (1987) упозорава да је Димњача отровна и да је треба користити „само под надзором медицинског травара”.[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Fitter, Richard; Fitter, Alastair; Blamey, Marjorie (1974). The Wild Flowers of Britain and Northern Europe. London: Collins. стр. 78. ISBN 0-00-219057-5.
- ^ The Names of Plants, Fourth Edition, Gledhill, D. (1985—2008). The Names of Plants. United Kingdom: Cambridge University Press. стр. 443. ISBN 978-0-521-86645-3.
- ^ Howard, Michael. Traditional Folk Remedies (century, 1987). pp142-3.
