Драгољуб (биљка)
| Драгољуб | |
|---|---|
| |
| Драгољуб, ботаничка илустрација | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | T. majus
|
| Биномно име | |
| Tropaeolum majus | |
| Синоними | |
|
Cardamindum majus | |
Драгољуб (Tropaeolum majus) је зељаста, вишегодишња биљка пореклом из Перуа и Мексика. Познат је као украсна вртна врста, али и као лековта биљка у народној медицини и намирница од које се може справљати укусна витаминска салата. У народу се може срести и под именима драгомиље, лажибубе, латинче[1], латифа, љубидраг, пењалица, слак, капуцинка.
Распрострањеност
[уреди | уреди извор]Драгољуб потиче из Јужне Америке, из Перуа, где расте у приобалним подручјима, на надморској висини до 3000 м.[2] У Европу је пренесен почетком 17. века, где се и одомаћио, па се често, у топлијим климатским зонама, може срести као самоникла биљка око потока, башта и гробаља.[3]
Опис врсте
[уреди | уреди извор]Драгољуб је зељаста биљка која се у култури може срести у два основна варијетета: као ниска цветница, висине 25−30 цм, или пузавица чије стабло може достићи дужину и до 3,5 м.[2] Стабло је светло зелено и меснато и на местима где дотиче земљу развија адвентивне коренове. У домовини и у областима са топлом климом, где се температуре током зиме не спуштају испод 2°C[2] расте као трајница, док се код нас на отвореном гаји искључиво као једногодишња биљка.[4]
Листови су специфичног облика, готово округли, са израженом нерватуром. Дуга петељка је сочна и месната, изувијана и расте готово из центра листа. Дуге лисне стабљике су испреплетене и са листовима стварају густ склоп.[3]
Цветови су појединачни крупни, мирисни, јединственог облика, са пет латица. Упадљивих су боја, од жуте, преко наранџасте до црвене, прошарани пругама тамнијих нијанси.[3] Плод је сув, дели се на 3 дела, а у сваком има по 1 семе.[5] Цвета сукцесивно од почетка лета до првих мразева.[4]
-
Листови -
Цвет -
Цвет -
Плод
Услови станишта
[уреди | уреди извор]
Драгољуб нема посебних захтева према условима станишта. Једино му је потребно нешто више влаге у земљишту. На сувише хранљивом земљишту развија превелику биљну масу на рачун цветова.[4] Воли сунчане до благо засењене положаје.[6]
Употреба
[уреди | уреди извор]Драгољуб је познат као јестива и лековита биљка. На Андима се од давнина користи у народној медицини као средство за дезинфекцију и поспешивање зарастања рана, као и за искашљавање и ублажавање респираторних проблема,[2] а користи се и у кулинарству за исхрану и справљање укусних, витаминских салата. Употребљавају се сви надземни делови биљке, лист и цвет и зрело семе (Tropaeoli majalis folium, flos et semen). Користе се свежи или, за чај, сушени.[5] Драгољуб не треба давати бебама и малој деци, као ни пацијентима оболелим од гастроинтестиналних чирева или бубрежних болести, зато што иритирају слузокожу гастроинтестиналног тракта.[2]
Сви надземни делови богати су сумпорним хетерозидом гликотропеолозидом који се, у присуству воде и од утицајем ензима мирозина, разлазе на бемзил-изотиоцијанид, кисели калијум-сулфат и гликозу. Листови и цветови су богат извор лутеина.[7] У драгољубу има још и смоле, пектина, гуме, танина, разних шећера и до 300 мг витамина C у 100 г.[5]
Доказано је да драгољуб има антибиотска (фитонцидна) својства. Делује слично другим биљкама које имају сумпорних хетерозида и витамина C (рен, ротква, слачица и друге) и има велики значај као превентивно средство, јер испарљиво сумпорно етарско уље уништава многе заразне клице. Све чешће се користи као пријатна витаминска и антискорбутска пролетња кура у облику свакодневне салате или сока исцеђеног из свежег листа драгољуба. Употребљава се за лечење дисајних органа, али и против опадања косе.[5] Висок садржај лутеина чини га значајним у борби против катаракте и других дегенеративних промена на оку.[7]
Треба поменути и инсектицидно и репелентно дејство драгољуба, нарочито значајно последњих година као вид заштите биљака у органској пољопривреди. Наиме, цветови драгољуба снажно привлаче биљне ваши, штитећи тако све околне биљке. Истраживања су доказала да током лета ваши не престају да лете око цветова драгољуба жуте и наранџасте боје, док их по околним биљкама уопште нема.[2]
Употреба драгољуба у кулинарству
[уреди | уреди извор]Данас се драгољуб све чешће користи у исхрани, справљање укусних, витаминских салата. Употребљавају се сви надземни делови биљке, лист и цвет и зрело семе (Tropaeoli majalis folium, flos et semen). Осим за салате, свежи листови и цветови употребљавају се и као фини, ароматични зачин за супе, салате и варива, као и за украшавање различитих јела. Још чврсти, недозрели пупољци и зелени плодови у Немачкој се употребљавају за справљање пикантног зачина, познатог као немачки капар (Deutsche Kapern).[3]
-
-
-
Освежавајућа салата украшена цветовима драгољуба -
Необична воћна супа од боровнице, украшена цветовима драгољуба и плавог различка
.jpg)
Значај у озелењавању
[уреди | уреди извор]Ниски варијетети користе се за цветне леје и бордуре. Обзиром на бујан раст могу бити веома декоративни и као покривачи тла. Пузави варијетети такође могу добро покривати тло, а користе се и за вертикално озелењавање зидова. Уколико се драгољуб узгаја и за употребу у исхрани, треба избегавати примену хемијских средстава за заштиту и прихрану у његовој околини.[4] Драгољуб се може успешно узгајати и у посудама. Уколико се током зиме чува у довољно топлим и светлим просторијама, понаша се као трајница и представља како украс, тако и значајан извор витамина током зимског периода.[5]
-
Самоникли драгољуб на Аран острвима (Aran Islands), у Ирској -
Драгољуб као покривач тла -
Драгољуб густо покрива околно земљиште -
Драгољуб у цветној леји -
Драгољуб као пузавица -
Драгољуб у посудама на једном париском балкону
.JPG)
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ "Политика", 7. нов. 1937 (песма у средњој шлајфни)
- ^ а б в г д ђ „Tropaeolum majus - L.”. Plants For A Future. Приступљено 06. 12. 2016.
- ^ а б в г Grlić 1986, стр. 159−160
- ^ а б в г Buha 2005, стр. 27
- ^ а б в г д Туцаков 1984, стр. 319−320
- ^ Vrtno cvijeće 1987, стр. 55-56
- ^ а б Niizu, P. Y.; Rodriguez-Amaya, Delia B. (2005). „Flowers and Leaves of Tropaeolum majus L. as Rich Sources of Lutein”. Food Science. Приступљено 06. 12. 2016.
Литература
[уреди | уреди извор]- Buha, Milica (2005). Cvetnice i aromatične biljke u vašem vrtu. Niš: Film publik art. ISBN 978-86-85463-03-7.COBISS.SR 120104972
- Vrtno cvijeće. Zagreb-Ljubljana: Mladinska knjiga. 1987.COBISS.SR 43242247
- Grlić, Ljubiša (1986). Enciklopedija samoniklog jestivog bilja. Zagreb: "August Cesarec".COBISS.SR 29347079
- Туцаков, Јован (1984). Лечење биљем : Фитотерапија. Београд: Рад.COBISS.SR 38154759
- Buha, Milica (2006). Aromatične i lekovite biljke : u lečenju, kuhinji, u kozmetici (PDF). Niš: Film publik art. ISBN 978-86-85463-04-4. Архивирано из оригинала (PDF) 06. 09. 2015. г. Приступљено 06. 12. 2016.COBISS.SR 128492556
- Грбић, М., Марковић, М. и Ђукић, М. (2017): Цвећарство – сезонско цвеће. Универзитет у Београду. Београд. ISBN 978-86-7299-260-1
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- „Tropaeolum majus”. Pacific Island Ecosystems at Risk (PIER). Архивирано из оригинала 22. 06. 2009. г. Приступљено 06. 12. 2016.
- Owen, Marion. „How to make gourmet capers from nasturtium seed pods”. Poor Man's Capers. Приступљено 06. 12. 2016.
- „Dragoljub biljka kao lek”. Lekovite biljke. Приступљено 06. 12. 2016.
- „Dragoljub će cvetati celog leta”. Lisa. Приступљено 06. 12. 2016.
- „Dragoljub cveće uzgoj, održavanje, sadnja, upotreba za kosu”. Čajevi za. Приступљено 06. 12. 2016.
- „Dragoljub - dekorativna i lekovita puzavica”. Cvećarstvo. Приступљено 06. 12. 2016.
- „Dragoljub”. Travari Srbije. Приступљено 06. 12. 2016.
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
