Пређи на садржај

Пужеви

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Gastropoda)

Пужеви
Временски распон: касна камбријум - данас
Cepaea vindobonensis
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Mollusca
Класа: Gastropoda
Cuvier, 1795[1]
Диверзитет
65.000—80.000 врста[2][3]

Пужеви (лат. Gastropoda) најбројнија су класа мекушаца са око 45.000 врста.[4] Постоји око 30.000 савремених врста, као и око 15.000 изумрлих. Фосилна историја групе је веома богата и дуга - најранији налази потичу из касног камбријума (ранокамбријски родови попут Helcionella и Scenella више се не сматрају припадницима ове класе), а филогенију пужева карактерише интензивна адаптивна радијација.

Данас су пужеви присутни у скоро свим типовима станишта и екосистема (и воденим и сувоземним), и ако се овај податак узме у обзир могу се с пуним правом назвати најуспешнијом класом мекушаца. Морски пужеви (више од две трећине врста) су се прилагодили животу на свим типовима дна, а постоје и успешни пелагични облици, населили су слатке воде, док су Pulmonata и још неке мање групе населиле копно захваљујући анатомским адаптацијама.

Познати представници ове класе су :

Грађа

[уреди | уреди извор]
Схема грађе пужа из групе Prosobranchia
светложуто - тело; смеђе - љуштура и оперкулум; зелено - дигестивни систем; светлољубичасто - шкрге; црвено - срце
1. стопало 2. плеурална ганглија 3. pneumostom (спиракулум, сифон) 4. горња комисура 5. osphradium 6. шкрге 7. инфрапаријетална ганглија 8. преткомора 9. висцерална ганглија 10. комора 11. стопало 12. оперкулум 13. церебрална ганглија 14. усни отвор 15. оптичка тентакула 16. око 17. сензорна тентакула 18. окождрелни нерви 19. стопаона ганглија 20. доња комисура 21. ? 22. плаштана (респираторна) дупља 23. супрапаријетална ганглија 24. анални отвор 25. hepatopancreas 26. vas deferens 27. rectum 28. нефридије

На телу пужева разликују се сви телесни региони карактеристични за мекушце. У односу на генерализован модел претка мекушаца, еволуцију пужева и њихову садашњу морфологију/анатомију карактеришу четири велике промене:

  1. постанак главе
  2. дорзовентрално издуживање тела
  3. преобликовање љуштуре
  4. торзија

Глава пужа је јасно одвојена од стопала и на њој се налазе:

Стопало и љуштура су претрпели процес спиралног увијања (торзија) услед чега су пужеви изгубили билатералну симетрију. Стопало је мускулозни локомоторни део тела пужева и омогућава различите видове кретања — од пузања до пливања. Задебљали задњи део стопала — оперкулум, служи за затварање отвора љуштуре приликом увлачења стопала у њу.

Пужеви се хране биљном, животињском храном, детритусом, а постоје и врсте које се хране филтрирајућим начином. Дигестивни систем код пужева почиње устима у којима се налази радула (која је својом грађом прилагођена типу исхране). Постоји једна велика акцесорна жлезда - хепатопанкреас (која врши функције и јетре и панкреаса), као и низ мањих акцесорних жлезди.

Крвни систем је отвореног типа. Срце се састоји од преткоморе (atrium) и коморе (ventriculum).

Респираторни органи водених група су шкрге. Код копнених пужева су уместо шкрга развијена плућа. Плаштана дупља има улогу респираторне дупље код свих пужева.

Нервни систем је ганглионеран, са ганглијама распоређеним по целом телу. У најпримитивнијем ступњу развоја нервног система пужева, присутне су (у пару) букалне (уснене), церебралне, плеуралне, педалне, паријеталне (супрапаријетална и инфрапаријетална) и висцералне ганглије. Током филогеније долази до концентрисања нервних маса.

Пужеви су хермафродити, а полне улоге су временски раздвојене. Стога се оплођење врши између различитих јединки (види слику копулације пужева). Развиће морских пужева одвија се метаморфозом преко трохофоре и велигер ларве. Љуштура ларви назива се протоконх. Код копнених група развиће је директно.

  • Виноградски пуж: глава, стопало, љуштура
    Виноградски пуж: глава, стопало, љуштура
  • Виноградски пуж — доња страна
    Виноградски пуж — доња страна
  • Глава пужа: тентакуле са оцелама
    Глава пужа: тентакуле са оцелама
  • Пуж на кори дрвета, види се слузав траг који остаје иза њега
    Пуж на кори дрвета, види се слузав траг који остаје иза њега
  • Копулација
    Копулација
  • Пужеви
    Пужеви
  • Виноградски пуж (Србија)
    Виноградски пуж (Србија)

Значај пужева

[уреди | уреди извор]

Пужеви су као храна месоједим организмима веома значајна карика у ланцу исхране. Понегде се користе и у људској исхрани и са тим циљем гаје (хеликокултура). Неке врсте голаћа су важни опрашивачи биљака.

Морски пужеви рода Murex су се од давнина користили за добијање пурпурне боје (којом су се, нпр, означавале сенаторске тоге у Старом Риму). Оперкулуми неких врста, као и читаве љуштуре, су се у Океанији користили као средство плаћања.

Већина пољопривредника сматра пужеве штетним услед њихове исхране баштенским биљкама.

Макрокласификација класе Gastropoda

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Класификација пужева

По традиционалним системима класификације[5], класа се дели на четири поткласе:

  • Prosobranchia — пужеви са шкргама испред срца
  • Opisthobranchia — шкрге се налазе десно и иза срца
  • Gymnomorpha — не поседују љуштуру
  • Pulmonata — пужеви са плућима

По новијим системима[6], који се базирају на монофилетским групама, класа се дели на две поткласе:

  • поткласа Eogastropoda
  • поткласа Orthogastropoda

Пужеви у уметности

[уреди | уреди извор]

Од самих почетака људске уметности, инспирација за многобројне орнаменте је пронађена у љуштурама пужева, а и сам мотив пужа је цењен и чест у римским мозаицима.[7] Пужеви у уметности често представљају и симбол неког спорог догађаја, или спорог доношења одлука.

  • из књиге „Комична историја Рима“ (уредник: Gilbert Abbott A Beckett)
    из књиге „Комична историја Рима“ (уредник: Gilbert Abbott A Beckett)
  • аутор: Thomas Nast (Harpers Magazine, издање 24.11.1877)
    аутор: Thomas Nast (Harpers Magazine, издање 24.11.1877)

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ (језик: француски) Cuvier G. (1795). "Second mémoire sur l'organisation et les rapports des animaux à sang blanc, dans lequel on traite de la structure des Mollusques et de leur division en ordres, lu à la Société d'histoire naturelle de Paris, le 11 Prairial, an III". Magazin Encyclopédique, ou Journal des Sciences, des Lettres et des Arts 2: 433-449. page 448 Архивирано 2017-07-25 на сајту Wayback Machine.
  2. ^ Bouchet P. & Rocroi J.-P. (Ed.); Frýda J., Hausdorf B., Ponder W., Valdes A. & Warén A. 2005. Classification and nomenclator of gastropod families. Malacologia: International Journal of Malacology, 47(1-2). ConchBooks: Hackenheim, Germany. ISBN 3-925919-72-4. 397 pp. vliz.be
  3. ^ Solem, A.G. „Gastropod”. Encyclopaedia Britannica. Encyclopaedia Britannica Inc. Архивирано из оригинала 8. 3. 2016. г. Приступљено 6. 3. 2017. 
  4. ^ Ruppert, E., Barnes, R. 1994. Invertebrate Zoology (sixth edition). Saunders College Publishing.
  5. ^ Крунић, М. 1977. Зоологија инвертебрата 1. Научна књига: Београд.
  6. ^ Ponder & Lindberg. 1997. Towards a phylogeny of gastropod molluscs; an analysis using morphological characters. Zoological Journal of the Linnean Society 119:83-2651.
  7. ^ „arnobrosi.com”. Архивирано из оригинала 27. 9. 2007. г. Приступљено 24. 3. 2007. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971.
  • Маричек, магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
  • Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - биологија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
  • Петров, И: Сакупљање, препаровање и чување инсеката у збиркама, Биолошки факултет, Београд, 2000.
  • Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пужеви&oldid=28879408”