Siva masa
| Siva masa | |
|---|---|
 Formiranje kičmenog živca iz leđnog i ventralnog korena (siva materija označena u centru desno) | |
 Mikrografija pokazuje sivu materiju s karakterističnim telima neuronskih ćelija (desni deo slike - tamno ružičasto), i bele materije sa svojim karakterističnim fino mrežastim izgledom (levi deo slike – svetlo ružičasto). HPS bojenje. | |
| Detalji | |
| Latinski | Substantia grisea |
| Pokazatelji | |
| Kod | A14.1.00.002 |
| Dorlands /Elsevier | Gray matter |
| TA | A14.1.00.002 A14.1.02.020 A14.1.04.201 A14.1.05.201 A14.1.05.401 A14.1.06.301 |
| FMA | 67242 |
| Anatomska terminologija | |
Siva masa ili siva materija (lat. substantia grisea) glavna je komponenta centralnog nervnog sistema, koja se sastoji od tela neuronskih ćelija, neuropila (dendriti i demijelinizovani aksoni), glijalnih ćelija (astroglija i oligodendrocita) i kapilara. Siva materija se razlikuje od bele materije po tome što siva materija sadrži brojna ćelijska tela i relativno malo mijelinizovanih aksona, dok se bela materija sastoji uglavnom od dugačkih mijelinizovanih aksona i sadrži relativno vrlo malo ćelijskih tela.[1] Razlika u boji nastaje uglavnom zbog beline mijelina. U živom tkivu siva materija zapravo ima veoma svetlo sivu boje sa žućkastim ili ružičastim tonom koje stvaraju krvne kapilare i tela neuronskih ćelija.[2]
Siva materija sadrži većinu tela neuronskih ćelija mozga. Siva masa obuhvata regione mozga koji su uključeni u kontrolu mišića, senzornu percepciju kao što su vid i sluh, memorija, emocije, govor, odlučivanje, te samokontrola. Dok 20% ukupne telesne potrošnje količine kiseonika odlazi na mozak, 95% od toga troši se upravo u sivoj materiji.[3]
Distribucija
[уреди | уреди извор]Siva materija se distribuira na površini hemisfera velikog mozga (cerebralni korteks) i malog mozga (cerebelarni korteks), kao i u dubinama mozga (talamus; hipotalamus, subtalamus, bazalni gangliji - putamen, globus pallidus, nucleus accumbens; septalne jezgre), cerebelarne jezgre (duboke cerebelarne jezgre - nucleus dentatus, nucleus globosus, nucleus emboliformis, nucleus fastigii), moždanog stabla (supstantia nigra, nucleus ruber, nucleus olivarius, jezgre kranijalnih nerava) i spinalne sive mase (prednji rog , lateralni rog , stražnji rog). Siva materija prolazi razvoj i rast kroz detinjstvo i adolescenciju.[4]
Istraživanja
[уреди | уреди извор]Zapremina i kognicija kod starijih ljudi
[уреди | уреди извор]Pronađene su značajne pozitivne korelacije između zapremine sive materije kod starijih osoba te mera semantičkog i kratkoročnog pamćenja. Nije pronađena značajna korelacija s zapremine bele materije. Ovi rezultati ukazuju na to da se individualna varijabilnost specifičnih kognitivnih funkcija koje su relativno dobro očuvane u starosti može objasniti varijabilnošću zapremine sive materije kod zdravih starijih ispitanika.[5]
Povezanost zapremina s bipolarnim poremećajem
[уреди | уреди извор]Neke strukturne razlike u sivoj materiji mogu biti povezane sa psihijatrijskim poremećajima. Nije pronađena razlika u zapremini sive materije celog mozga između ispitanika sa bipolarnim poremećajem tipa I i zdravih ispitanika. Ispitanici s bipolarnim poremećajem tipa I imali su manje zapremine levog donjeg parijetalnog lobula, desnog gornjeg temporalnog girusa, srednjeg desnog frontalnoga girusa, te levog caudatusa. Samo je zapremina desnog srednjeg frontalnoga girusa u korelaciji s trajanjem bolesti i brojem epizoda u pacijenata.[6]
Efekti pušenja
[уреди | уреди извор]Stariji pušači gube sivu materiju i kognitivne funkcije u većoj meri nego nepušači. Hronični pušači koji prestanu pušiti tokom ispitivanja izgubili su manje moždanih ćelija i zadržali bolju intelektualnu funkciju od onih koji su nastavili da puše.[7]
Efekti zlostavljanja dece
[уреди | уреди извор]Adolescenti koji su bili izloženi zlostavljanju i zanemarivanju čini se da imaju smanjenu količinu sive materije u prefrontalnom korteksu.[8]
Dodatne slike
[уреди | уреди извор]-
Lateralni presek kroz ljudski mozak -
Shematski prikaz glavnih kategorija ganglija (I do V)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Purves, Dale; George J. Augustine; Fitzpatrick, David; William C. Hall; Anthony-Samuel LaMantia; James O. McNamara; Leonard E. White (2008). Neuroscience (4th изд.). Sinauer Associates. стр. 15–16. ISBN 978-0-87893-697-7.
- ^ Kolb & Whishaw: Fundamentals of Human Neuropsychology. 2003. стр. 49.
- ^ Miller, A. K. H.; Alston, Corsellis (2008-06-28). „VARIATION WITH AGE IN THE VOLUMES OF GREY AND WHITE MATTER IN THE CEREBRAL HEMISPHERES OF MAN: MEASUREMENTS WITH AN IMAGE ANALYSER”. Neuropathology and Applied Neurobiology. 6 (2): 119—132. PMID 7374914. doi:10.1111/j.1365-2990.1980.tb00283.x.
- ^ Sowell, Elizabeth; Thompson Tessner, Toga (2001-11-15). „Mapping Continued Brain Growth and Gray Matter Density Reduction in Dorsal Frontal Cortex: Inverse Relationships during Postadolescent Brain Maturation”. The Journal of Neuroscience.
- ^ Taki, Y.; Kinomura, S.; Sato, K.; Goto, R.; Wu, K.; Kawashima, R.; Fukuda, H. „Correlation between gray/white matter volume and cognition in healthy elderly people.”. Brain and Cognition. Приступљено 21. 04. 2011.
- ^ Li, M.; Cui, L.; Deng, W.; Ma, X.; Huang, C.; Jiang, L.; Li, T. „Voxel-based morphometric analysis on the volume of gray matter in bipolar I disorder”. Psychiatry Research: Neuroimaging. Приступљено 21. 04. 2011.
- ^ Almeida, Osvaldo. „Smoking causes brain cell loss and cognitive decline”. NeuroImage. Приступљено 21. 04. 2011.
- ^ http://news.yale.edu/2011/12/05/past-abuse-leads-loss-grey-matter-brains-adolescents-0[мртва веза]
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
