Густав Лехнер
| Густав Лехнер | |||
|---|---|---|---|
| Лични подаци | |||
| Надимак | Лембика | ||
| Датум рођења | 17. фебруар 1913. | ||
| Место рођења | Осијек, Аустроугарска | ||
| Датум смрти | 5. фебруар 1987. (73 год.) | ||
| Место смрти | Загреб, СФРЈ | ||
| Позиција | везни играч | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1930—1934 1934—1941 1941—1945 1945—1949 |
Славија Осијек БСК Београд Грађански Пролетер Осијек |
|
|
| Репрезентативна каријера | |||
| 1931—1940 1942—1944 |
Краљевина Југославија НДХ |
44 12 |
(0) (0) |
| Тренерска каријера | |||
| 1945—1949 1953—1957 1957—1958 1959—1960 |
Пролетер Осијек Металац Осијек Динамо Панчево Војводина Динамо Загреб Вележ Мостар Славонија Пожега Загреб | ||
Густав Лехнер (Gustav Lechner; Осијек, 17. фебруар 1913 — Загреб, 5. фебруар 1987) био је југословенски и хрватски фудбалер, репрезентативац и фудбалски тренер.
Биографија
[уреди | уреди извор]Фудбал је почео да игра 1930. године у млађим категоријама осијечке Славије, а брзо је постао стандардни првотимац. Крајем 1934. преселио се у Београд и обукао дрес Београдског спортског клуба (БСК) у коме је до лета 1941. одиграо 216 утакмица и освојио три титуле првака Југославије 1935, 1936. и 1939. године.
Током играња за БСК дипломирао је на Правном факултету у Београду.[1] Десет пута је носио дрес репрезентације Београда. Од лета 1941, заједно са клупским другим беком Дупцем, прешао је у загребачки Грађански за који је играо током рата. Од 1945. до 1949. био је играч и тренер Пролетера из Осијека.
Одиграо је 44 утакмице за најбољу селекцију Југославије. Дебитовао је 2. августа 1931. у сусрету против Чехословачке (2:1) у Београду, а последњу утакмицу у дресу са државним грбом одиграно је 3. новембра 1940 против Немачке (2:0) у Загребу. Играо је на утакмицама кад је југословенски тим убедљиво победио Грчку са резултатом 6:1 и Пољску 9:3, као и на чувеном мечу 1934. године против Бразила, када је Југославија нанела „кариокама” један од најтежих пораза у историји и победила са 8:4.[2] За време Другог светског рата одиграо је и 12 сусрета за репрезентацију тадашње НДХ (1941–44).[3][4]
Након завршетка играчке каријере, посветио се тренерском послу. Водио је екипе Металца (Осијек), Динама (Панчево), новосадске Војводине (1954-1957), загребачког Динама, мостарског Вележа, Славоније, НК Загреба и загребачког Металца. Остао је у сећањима као играч и човек примереног понашања. Преминуо је 5. фебруара 1987. године у Загребу.[1]
Успеси
[уреди | уреди извор]- БСК Београд
- Првенство Југославије (3): 1935, 1936, 1939.
- Првенство Србије (1): 1941.
- Грађански
- Првенство НДХ: 1943.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Reprezentativci: Gustav Lechner”. reprezentacija.rs. 6. 11. 2019. Приступљено 6. 11. 2019.
- ^ „Осам голова у мрежи Бразила”. Вечерње новости. 14. 5. 2017. Архивирано из оригинала 04. 11. 2019. г. Приступљено 29. 10. 2019.
- ^ Gustav Lehner at National-Football-Teams.com
- ^ „Players Appearing for Two or More Countries”. RSSSF. Приступљено 6. 11. 2019.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Густав Лехнер на сајту reprezentacija.rs
- Густав Лехнер на сајту WorldFootball.net (језик: енглески)
