Beta Kentauri
  | |
| Položaj na nebu Epoha J2000 Ravnodnevnica J2000 | |
|---|---|
| Sazvežđe | Kentaur |
| Rektascenzija | 14h 03m 49.40535s[1] |
| Deklinacija | –60° 22′ 22.9266″[1] |
| Prividna magnituda (V) | 0.61[2] |
| Karakteristike | |
| U−B indeks boja | –0.98[2] |
| B−V indeks boja | –0.23[2] |
| β Cen Aa | |
| Spektralni tip | B1 III[3] |
| Varijabilni tip | β Cep[4] |
| β Cen Ab | |
| Spektralni tip | B1 III[3] |
| Promenljivi tip | β Cep[4] |
| β Cen B | |
| Spektralni tip | B1V?[3] |
| Astrometrija | |
| Radijalna brzina (Rv) | +5.9[5] km/s |
| Sopstveno kretanje (μ) | RA: –33.27[1] mas/g Dek.: –23.16[1] mas/g |
| Paralaksa (π) | 8.32 ± 0.50[1] mas |
| Rastojanje | 390 ± 20 ly (120 ± 7 ps) |
| Apsolutna magnituda (MV) | −4.53[6] |
| Orbita[3] | |
| Primarna | β Cen Aa |
| Kompanjon | β Cen Ab |
| Period (P) | 356.94 days |
| Velika poluosa (a) | 0.0253″ |
| Ekscentricitet (e) | 0.825 |
| Inklinacija (i) | 67.4° |
| Apsidna epoha (T) | 2451600.08 |
| Argument perihela (ω) (sekundarni) | 62.2° |
| Poluamplituda (K1) (primarna) | 57.4 km/s |
| Poluamplituda (K2) (sekundarna) | 72.3 km/s |
| Orbita[7] | |
| Primarna | β Cen A |
| Kompanjon | β Cen B |
| Period (P) | 288.267 g |
| Velika poluosa (a) | 0.870″ |
| Detalji | |
| Luminoznost | 41,700[8] L☉ |
| Starost | 14.1 ± 0.6[3] Myr |
| β Cen Aa | |
| Masa | 10.7 ± 0.1[3] M☉ |
| Poluprečnik | 13[9] R☉ |
| Površinska gravitacija (log g) | 3.5 ± 0.4[3] cgs |
| Temperatura | 25,000 ± 2,000[3] K |
| β Cen Ab | |
| Masa | 10.3 ± 0.1[3] M☉ |
| Površinska gravitacija (log g) | 3.5 ± 0.4[3] cgs |
| Temperatura | 25,000 ± 2,000[3] K |
| β Cen B | |
| Masa | 4.61[7] M☉ |
| Druge oznake | |
| Referentne baze podataka | |
| SIMBAD | data |
Beta Kentauri (latinizovano od β Kentauri, skraćeno Beta Ken, β Ken), sa zvaničnim imenom Hadar,[12] jeste trozvezdani sistem u južnom sazvežđu Kentaurija. Kombinovana vizuelna magnitude sistema od 0,61 čini ovu zvezdu drugim najsjajnijim objektom u Kentauri saszvežđu i jednom od najsjajnijih zvezda na noćnom nebu. Prema merenjima paralakse sa astrometrijskog satelita Hiparkos,[13][14] rastojanje do ovog sistema je oko 390 ± 20 svetlosnih godina (120 ± 6 parseksa).[1]
Beta Kentauri je dobro poznata na južnoj hemisferi kao unutrašnji od dva „pokazivača” na sazvežđu Južni krst. Linija napravljena od spoljašnjeg pokazivača, Alfa Kentaurija, kroz Beta Kentauri vodi do blizine od nekoliko stepeni od Gakruksa, zvezde na severnom kraju krsta. Koristeći Gakruks, navigator može da povuče liniju s Akruksom na južnom kraju da bi se efektivno odredio jug.[15]
Nomenklatura
[уреди | уреди извор]β Kentauri (latinizovano kao Beta Kentauri) je Bajerova oznaka zvezdanog sistema.
On je nosio je tradicionalna imena Hadar i Agena. Hadar dolazi od arapskog حضار (značenje korena je „biti prisutan“ ili „na zemlji“ ili „naseljeno, civilizovano područje“[16]), dok se smatra da ime Agena /əˈdʒiːnə/ potiče od latinskog genua, što znači „kolena“, sa pozicije zvezde na levom kolenu kentaura prikazanog u sazvežđu Kentaura. U 2016. godini, Međunarodna astronomska unija organizovala je Radnu grupu za imena zvezda (WGSN)[17] za katalogizaciju i standardizaciju imena zvezda. WGSN je odobrila ime Hadar za zvezdu β Kentauri Aa 21. avgusta 2016. i sada je tako uneto u IAU Katalog imena zvezda.[12]
Kineski naziv za zvezdu je 马腹一 (mandarinski: mǎ fù yī, „Prva zvezda konjskog stomaka“).[18]
Narod Burong autohton u sadašnjoj severozapadnoj Viktoriji, Australija, nazvao ju je Bermbermgl (zajedno sa α Kentauri),[19] dva brata koji su bili poznati po svojoj hrabrosti i destruktivnosti, i koji su kopljem ubili Čingala, „Emu“ (maglina Ugljenca).[20] Narod Votjobaluk nazvao je dva brata Bram-bram-bult.[19]
Vidljivost
[уреди | уреди извор]Beta Kentauri je jedna od najsjajnijih zvezda na nebu sa magnitudom 0,61. Njena svetlost varira za nekoliko stotinki magnitude, mada je to premalo da bi bilo uočljivo golim okom.[21] Zbog svog spektralnog tipa i detekcije pulsiranja, Aa komponenta je klasifikovana kao β Kefei varijabla.[22]
Beta Kentauri je dobro poznat na južnoj hemisferi kao unutrašnji od dva „pokazivača“ na sazvežđe Krst, popularno poznato kao Južni krst. Linija napravljena od drugog pokazivača, Alfa Kentauri, kroz Beta Kentauri vodi do nekoliko stepeni od Gakruksa, zvezde na severnom kraju krsta. Koristeći Gakruks, navigator može povući liniju sa Akruksom na južnom kraju kako bi efikasno odredio jug.[15]
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ van Leeuwen (novembar 2007). „Validation of the new Hipparcos reduction”. Astronomy and Astrophysics. 474 (2): 653—664. Bibcode:2007A&A...474..653V. arXiv:0708.1752
. doi:10.1051/0004-6361:20078357.
- ^ а б в Hoffleit, Dorrit; Jaschek, Carlos (1991). „The Bright star catalogue”. New Haven, Conn.: Yale University Observatory, 5th Rev.ed. Bibcode:1991bsc..book.....H.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј Ausseloos, M.; Aerts, C.; Lefever, K.; Davis, J.; Harmanec, P. (avgust 2006). „High-precision elements of double-lined spectroscopic binaries from combined interferometry and spectroscopy. Application to the β Cephei star β Centauri”. Astronomy and Astrophysics. 455 (1): 259—269. Bibcode:2006A&A...455..259A. arXiv:astro-ph/0605220 . doi:10.1051/0004-6361:20064829.
- ^ а б Ausseloos, M.; Aerts, C.; Uytterhoeven, K.; Schrijvers, C.; Waelkens, C.; Cuypers, J. (2002). „Beta Centauri: An eccentric binary with two beta Cep-type components”. Astronomy and Astrophysics. 384: 209. Bibcode:2002A&A...384..209A. doi:10.1051/0004-6361:20020004 .
- ^ Evans, D. S. (20—24. 6. 1966). Batten, Alan Henry; Heard, John Frederick, ур. „The Revision of the General Catalogue of Radial Velocities”. Determination of Radial Velocities and Their Applications. University of Toronto: International Astronomical Union. 30: 57. Bibcode:1967IAUS...30...57E.
- ^ Davis, J.; Mendez, A.; Seneta, E. B.; Tango, W. J.; Booth, A. J.; O'Byrne, J. W.; Thorvaldson, E. D.; Ausseloos, M.; Aerts, C.; Uytterhoeven, K. (2005). „Orbital parameters, masses and distance to β Centauri determined with the Sydney University Stellar Interferometer and high-resolution spectroscopy”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 356 (4): 1362—1370. Bibcode:2005MNRAS.356.1362D. arXiv:astro-ph/0411054 . doi:10.1111/j.1365-2966.2004.08571.x.
- ^ а б Tokovinin, A. A. (1997). „MSC - a catalogue of physical multiple stars”. Astronomy & Astrophysics Supplement Series. 124: 75. Bibcode:1997A&AS..124...75T. doi:10.1051/aas:1997181 .
- ^ Prinja, Raman K. (1989). „Ultraviolet observations of stellar winds in Be and 'normal' B non-supergiant stars”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 241 (4): 721—752. Bibcode:1989MNRAS.241..721P. doi:10.1093/mnras/241.4.721 .
- ^ https://www.wolframalpha.com/input/?i=beta+centauri+diameter
- ^ Allen, R. H. (1963), Star Names: Their Lore and Meaning
(Reprint изд.), New York: Dover Publications Inc, стр. 154, ISBN 0-486-21079-0, Приступљено 12. 12. 2010
- ^ „V* bet Cen -- Variable Star of beta Cep type”. SIMBAD. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 19. 12. 2011.
- ^ а б „IAU Catalog of Star Names”. Приступљено 12. 8. 2018.
- ^ Perryman, M. A. C.; Lindegren, L.; Kovalevsky, J. (jul 1997). „The Hipparcos Catalogue”. Astronomy and Astrophysics. 323: L49—L52. Bibcode:1997A&A...323L..49P.
- ^ Perryman, Michael (2010), „The Making of History's Greatest Star Map”, The Making of History's Greatest Star Map, Astronomers’ Universe, Heidelberg: Springer-Verlag, Bibcode:2010mhgs.book.....P, ISBN 978-3-642-11601-8, doi:10.1007/978-3-642-11602-5
- ^ а б Kyselka, Will; Lanterman, Ray E. (1976). North Star to Southern Cross. Honolulu : University Press of Hawaii. University of Hawaii Press. стр. 59. Bibcode:1976nsts.book.....K. ISBN 0-8248-0419-8.
- ^ Hans Wehr (1979). A Dictionary of Modern Written Arabic. Otto Harrassowitz Verlag. ISBN 978-3-447-02002-2.
- ^ „IAU Working Group on Star Names (WGSN)”. Приступљено 22. 5. 2016.
- ^ „AEEA (Activities of Exhibition and Education in Astronomy) 天文教育資訊網 2006 年 7 月 29 日”. Архивирано из оригинала 22. 05. 2011. г. Приступљено 24. 06. 2023.
- ^ а б Hamacher, Duane W.; Frew, David J. (2010). „An Aboriginal Australian Record of the Great Eruption of Eta Carinae”. Journal of Astronomical History & Heritage. 13 (3): 220—34. Bibcode:2010JAHH...13..220H. S2CID 118454721. arXiv:1010.4610 . doi:10.3724/SP.J.1440-2807.2010.03.06.
- ^ Stanbridge, WM (1857). „On the Astronomy and Mythology of the Aboriginies of Victoria” (PDF). Transactions Philosophical Institute Victoria. 2: 137—140. Архивирано из оригинала (PDF) 2. 6. 2013. г.
- ^ Lefèvre, L.; Marchenko, S. V.; Moffat, A. F. J.; Acker, A. (2009). „A systematic study of variability among OB-stars based on HIPPARCOS photometry”. Astronomy and Astrophysics. 507 (2): 1141. Bibcode:2009A&A...507.1141L. doi:10.1051/0004-6361/200912304 .
- ^ Samus, N. N.; Durlevich, O. V.; et al. (2009). „VizieR Online Data Catalog: General Catalogue of Variable Stars (Samus+ 2007-2013)”. VizieR On-line Data Catalog: B/GCVS. Originally Published in: 2009yCat....102025S. 1: B/gcvs. Bibcode:2009yCat....102025S.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Centaurus, by Chris Dolan
- C.S. Constellations and Stars
- Constellations, by Richard Dibon-Smith
- Dalrymple, Les (мај 2013). „Exploring the M83 Galaxy Group”. Sky & Telescope. 125 (5): 38—41. Bibcode:2013S&T...125e..38D.
- Levy, David H. (2005). Deep Sky Objects. Prometheus Books. ISBN 978-1-59102-361-6.
- Makemson, Maud Worcester (1941). The Morning Star Rises: an account of Polynesian astronomy. Yale University Press. стр. 281. Bibcode:1941msra.book.....M.
- Ridpath, Ian; Tirion, Wil (2017). Stars and Planets Guide. London: Collins. ISBN 978-0-00-823927-5. US edition by Princeton University Press, Princeton. ISBN 978-0-69-117788-5.
- Steinicke, Wolfgang (2007), Jakiel, Richard, ур., Galaxies and How to Observe Them, Springer, ISBN 9781852337520
- „Centaurus, constellation boundary”. The Constellations. Приступљено 15. 2. 2014.
- Staff (2. 7. 2018). „First confirmed image of newborn planet caught with ESO's VLT – Spectrum reveals cloudy atmosphere”. EurekAlert!. Приступљено 2. 7. 2018.
- Müller, a.; et al. „Orbital and atmospheric characterization of the planet within the gap of the PDS 70 transition disk” (PDF). ESO. Архивирано (PDF) из оригинала 2018-07-02. г. Приступљено 2. 7. 2018.
- Keppler, M.; et al. „Discovery of a planetary-mass companion within the gap of the transition disk around PDS 70” (PDF). ESO. Архивирано (PDF) из оригинала 2018-07-02. г. Приступљено 2. 7. 2018.
- Allen, Richard Hinckley (1963). Star Names: Their Lore and Meaning. Dover. стр. 279. ISBN 978-0-486-21079-7.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]
- Kaler, James B. „HADAR (Beta Centauri)”. Stars. University of Illinois. Приступљено 19. 12. 2011.