Međunarodni standardni serijski broj
Međunarodni standardni serijski broj (engl. International Standard Serial Number, ISSN) je jedinstveni broj dug osam cifri koji se koristi za identifikaciju štampanih ili elektronskih periodičnih publikacija.[1] Žurnali objavljeni u oba medija mogu da imaju dva ISSN broja, print ISSN (p-ISSN) i elektronski ISSN (e-ISSN ili eISSN). ISSN sistem je zasnovan kao ISO internacionalni standard 1971. i objavljen je kao ISO 3297 1975. godine.[2] ISO podkomitet TC 46/SC 9 je odgovoran za standard.
Format koda
[уреди | уреди извор]Format ISSN koda je osmocifreni broj, podeljen crticom u dva četvorocifrena broja.[1] Zadnja cifra, koja može da bude 0–9 ili X, je cifra za proveru. Na primer ISSN žurnala Hearing Research je 0378-5955.
Da bi se izračunala cifra za proveru, koristi se sledeći algoritam:
- Izračuna se suma prvih sedam cifri ISSN broja pomnoženih njihovom pozicijom u broju, brojeći sa desna, drugim rečima 8, 7, 6, 5, 4, 3, i 2:
- .
- Zatim se ona podeli po modulu sa 11 i utvrdi ostatak.
- .
- Ako nema ostatka cifra za proveru je 0, inače se ostatak oduzme od 11 da bi se dobila cifra za proveru:
- Cifra za proveru je 5.
- X velikim slovom u cifri za proveru označava 10.
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ а б "What is an ISSN?". ISSN International Center.
- ^ ISSN International Center. (2008). "ISSN and ISO standards".