Индукција (логика)

Индукција је логичка метода тј. врста посредног закључка код којег се полази од појединачног ка општем.

То значи да оно што важи за сваки појединачни случај једне врсте, важи за целу врсту. Индуктивни закључак се дели на потпун и непотпун. Ако се у премисама (полазни суд) наброји сваки поједини случај неке врсте па се закључи о целој врсти, онда је то потпуна индукција. Ако се на основу неколико примера неке врсте закључи о читавој врсти онда је то непотпуна индукција. Ако су све премисе истините онда је у потпуној индукцији сигурно истинит и закључни суд. То не можемо тврдити за непотпуну индукцију.

Види још

• Логика
• Методологија
• Дедукција

Литература

• Herms, D. „Logical Basis of Hypothesis Testing in Scientific Research” (PDF). Архивирано из оригинала (pdf) 19. 03. 2009. г. Приступљено 10. 11. 2012. 
• Kemerling, G (27. 10. 2001). „Causal Reasoning”. 
• Holland, JH; Holyoak, K. J.; Nisbett, R. E.; Thagard, P. R. (1989). Induction: Processes of Inference, Learning, and Discovery. Cambridge, MA, USA: MIT Press. ISBN 978-0-262-58096-0. 
• Holyoak, K; Morrison, R. (2005). The Cambridge Handbook of Thinking and Reasoning. New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-82417-0. 

Спољашње везе

• Four Varieties of Inductive Argument from the Department of Philosophy, University of North Carolina at Greensboro.
• ''Properties of Inductive Reasoning, a psychological review by Evan Heit of the University of California, Merced.
• The Mind, Limber An article which employs the film The Big Lebowski to explain the value of inductive reasoning.