Пређи на садржај

Иван Мазепа

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Ivan Stepanovič Mazepa)
Иван Мазепа
Иван Мазепа
Лични подаци
Датум рођења(1639-03-20)20. март 1639.
Место рођењаБела Црква, Пољско-литванска унија
Датум смрти2. октобар 1709.(1709-10-02) (70 год.)
Место смртиБендер, Молдавија
Војна каријера
Чинатаман
Учешће у ратовимаАзовски поход
Северни рат

Иван Степанович Мазепа (укр. Іван Степанович Мазепа, пољ. Jan Mazepa Kołodyński; 30. март [по јулијанском 20. март] 1639. — 2. октобар [по јулијанском 21. септембар] 1709.,[1] 1639 – 2. октобар 1709) је био козачки атаман током 1687–1708.[2] Титулом принца Светог римског царства одликован је 1707. године због својих напора за Свету лигу.[3] Историјски догађаји из Мазепиног живота инспирисали су многа књижевна, уметничка и музичка дела. Он је био познат као покровитељ уметности.

Мазепа је играо важну улогу у Полтавској бици (1709), где је након сазнања да цар Петар I намерава да га разреши дужности вршиоца дужности хетмана (војсковође) Запорошких козака (козачка држава) и да га замени Александром Меншиковим, дезертирао своју војску и стао на страну шведског краља Карла XII. Политичке последице и тумачење ове дезертерије резоновале су у националним историјама Русије и Украјине.

Руска православна црква положила је анатему на Мазепино име 1708. године. Антируски елементи у Украјини од 18. века надаље погрдно су се називали Мазепинци (Мазеписти).[4][5] Отуђење Мазепе од украјинске историографије наставило се и током совјетског периода, али након 1991. године у независној Украјини покренуте су снажне иницијативе за рехабилитацију Мазепиног лика, иако је он и даље контроверзна личност.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Васпитан је на пољском двору. Од 1663. године је у служби украјинских атамана Петра Дорошенка и Ивана Самојловича. Украјински атаман постао је 1687. године. Две деценије веран Москви, гуши сељачке устанке против руске централне власти коју су помагали Пољаци и Татари, а учествује и у Азовским походима. Тиме је стекао посебну наклоност Петра Великог. Касније, тежећи да од Украјине створи независну земљу, балансира између Русије, Шведске и Пољске. У Северном рату се 1707. године повезао са Карлом XII истовремено остајући веран и Петру Великом. Следеће године је одлучио да пређе на страну Швеђана, али су га Руси предухитрили и уништили му упоришта. Међу сопственим трупама је проглашен издајником тако да је са свега 2000 људи прибегао Швеђанима. Учествовао је у бици код Полтаве након које је, заједно са Карлом, побегао у Турску где је и умро 2. септембра 1709. године.

Историјско наслеђе

[уреди | уреди извор]

Мазепину одлуку да напусти своју верност Руском царству руски цар је сматрао издајом и кршењем Перејаславског уговора. Међутим, други тврде да је царска Русија заправо прекршила споразум тако што није ни покушала да заштити козачку отаџбину током борби у иностранству, док су се украјински сељаци жалили на понашање локалних царских трупа. Многи козаци су погинули док су градили Санкт Петербург, а цар је планирао да распореди козачке трупе далеко од њихове домовине.[6][7]

Слика срамног издајника се одржала кроз руску и совјетску историју. Руска православна црква га је анатемисала и изопштила из политичких разлога. До 1869. године, његово име је чак додато на списак издајника јавно проклињаних у руским црквама за време победа православља, заједно са Пугачовим, Разином и Лажним Дмитријем. Касније је позитивно мишљење о Мазепи било табу у Совјетском Савезу и сматрано као знак „украјинског буржоаског национализма”. Током година Перестројке, међутим, многа историјска дела су угледала светлост дана, која су на Мазепу гледали другачије. Након стицања независности Украјине 1991. године, Мазепа је проглашен националним херојем у украјинској званичној историографији и водећим медијима, пошто је био први хетман после Перејаславског споразума који је заузео став против цара, који није испоштовао уговор. Међутим, проруске фракције су оспориле овај став.[8][9][10] Русија је више пута осуђивала Украјину због одавања почасти лику Ивана Мазепе.[11] Према истраживању Research & Branding Group из априла 2009. године, 30 одсто становништва Украјине види Мазепу као „човека који се борио за независност Украјине“, док га 28 процената види „као превратника који се придружио непријатељским редовима“.[10]

Током догађаја у Мазепинцима поводом обележавања 370. рођендана (20. марта 2009) хетмана Мазепе, председник Виктор Јушченко је позвао да се мит о наводној Мазепиној издаји развеје. Према Јушченку, хетман је желео да створи независну Украјину, и архитектура је цветала у Украјини током година Мазепине владавине: „Украјина је оживљавала као земља европских културних традиција“.[12] Истог дана, око 100 људи одржало је протест у Симферопољу против обележавања 370. рођендана Мазепе.[8][9] У мају 2009, Руско министарство спољних послова је у одговору на припреме Украјине за обележавање 300. годишњице битке код Полтаве и планове за подизање споменика Мазепи навело да су то покушаји „вештачке, натегнуте конфронтације са Русијом“.[10]

У августу 2009. године, споменик хетману, рад вајара Ђенадија Јершова,[13] откривен је у парку Дајтајнес у Чернигову.[14] Отварање је пропраћено сукобима полиције и противника Мазепе.[11]

После истраживања његовог родослова 2009. године, украјински председник Виктор Јушченко није искључио да је његова породица повезана са породицом Мазепе.[15]

У августу 2009. године, Јушченко је декретом одлучио да се настави обустављена изградња споменика Ивану Мазепи у Полтави.[16] Споменик Мазепи је требало да буде подигнут на Славском тргу у Кијеву 2010. године да би се испунио указ Јушченка.[17] У мају 2010. градски службеници Кијева изјавили су да је град спреман да постави споменик чим Влада Украјине финансира овај пројекат.[11] Према њиховим речима, ситуација је била слична другим нереализованим споменицима попут „Споменика уједињења“ и споменика Филипу Орлику који су 2010. године, мада замишљени 2002. и 2003. године, још увек нису били изграђени.[11][20] Градско веће Полтаве је 25. фебруара 2016. гласало за споменик.[19] Председник Петро Порошенко је 6. маја 2016. открио споменик Мазепи у Полтави.[21]

Улица Ивана Мазепе у Кијеву, која пролази поред Печерске лавре, у јулу 2010. делимично је промењена у Лаврску улицу.[22] Овај потез је наишао на протесте.[23]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Katchanovski, Ivan; Kohut, Zenon Eugene; Nebesio, Bohdan Y.; Yurkevich, Myroslav (2013). Historical Dictionary of Ukraine. Lanham, Maryland: Scarecrow Press. ISBN 978-0810878457. 
  2. ^ „Ivan Mazepa”. Encyclopædia Britannica. 4. 9. 2018. Приступљено 5. 1. 2018. 
  3. ^ ПРО МАЗЕПУ У ВІДНІ (About Mazepa in Vienna) Архивирано на сајту Wayback Machine (28. септембар 2020). Nataliya Tsirka, Vienna. 2007
  4. ^ Magocsi, Paul Robert (1996). History of Ukraine: The Land and Its Peoples (2 изд.). Toronto: University of Toronto Press (објављено 2010). ISBN 9781442698796. Приступљено 21. 3. 2017. „The terms mazepintsi (Mazepaites)and mazepinstvo (Mazepaism) came to be used in imperial Russian, Soviet Marxist, and even post Communist Russian discourse as synonyms of treachery toward the state and opportunistic separatism.” 
  5. ^ Compare: Lew, Khristina (28. 1. 1996). „Ukraine's Navy, despite difficulties, forges ahead with media center” (PDF). The Ukrainian Weekly. 4. 64. Jersey City, New Jersey: Ukrainian National Association Inc. стр. 2. ISSN 0273-9348. Архивирано из оригинала (PDF) 29. 12. 2017. г. Приступљено 21. 3. 2017. „[...] Sevastopil TV and Radio are fond of running interviews with BSF seamen calling Ukrainian Navy personnel "nationalists, Banderites and Mazepivtsi."” 
  6. ^ Magocsi, Paul Robert (1996). A History of Ukraine. University of Toronto Press. стр. 244. ISBN 978-0-8020-7820-9. 
  7. ^ Subtelny, Orest (2000). Ukraine: A History. University of Toronto Press. стр. 164. ISBN 978-0-8020-8390-6. 
  8. ^ а б Events by themes: The mass meeting as token of objecting against celebration in Ukraine of 370th anniversary from the day of birth of Ivan Mazepa, UNIAN-photo service (20 March 2009)
  9. ^ а б Opponents to marking 370th birthday of Mazepa rally in Simferopol, Interfax-Ukraine (20 March 2009)
  10. ^ а б в Swedish king feted in Ukraine 300 years after landmark battle, The Local (26 June 2009)
  11. ^ а б в г В Києві не буде пам’ятника Мазепі The city government is ready to establish a monument, but for this there is neither funding nor of the order of the government Архивирано на сајту Wayback Machine (19. септембар 2020), TSN.ua (11 May 2010)
  12. ^ Yuschenko calls for myth of Hetman Mazepa's treason to be dispelled, Interfax-Ukraine (20 March 2009)
  13. ^ У Чернігові відкрили перший в Україні пам'ятник Мазепі Архивирано 2015-07-07 на сајту Wayback Machine // повідомл. за 22 August 2009 року на www.newsru.ua («Новини України і світу») Архивирано 2016-12-09 на сајту Wayback Machine
  14. ^ „Cultural Life/from 'Web site about Ukraine'”. Orpheusandlyra.tripod.com. Приступљено 8. 5. 2013. 
  15. ^ „Yushchenko researches his genealogy and connects it with family of Ivan Mazepa”. UNIAN. 7. 12. 2009. 
  16. ^ President demands resuming halted construction of Ivan Mazepa monument in Poltava Архивирано 22 фебруар 2012 на сајту Wayback Machine, Press office of President Victor Yushchenko (25 August 2009)
  17. ^ Monument to Ivan Mazepa to be erected on Slava Square in Kyiv, Interfax-Ukraine (19 November 2009)
  18. ^ In Kyiv, a monument to Philip Orlik, Korrespondent (24 June 2011)
  19. ^ а б Poltava: a battle for memory[мртва веза], Den, (17 March 2016)
  20. ^ The monument to Orlyk was unveiled in June 2011.[18] On 14 October 2015 the Mazepa monument was transported and put on display in Poltava.[19]
  21. ^ In Poltava, unveiled a monument to Mazepa, Ukrayinska Pravda (7 May 2016)
  22. ^ РІШЕННЯ КИЇВСЬКОЇ МІСЬКОЇ РАДИ Архивирано на сајту Wayback Machine (7. март 2022), Khreshchatyk (10 September 2010)
  23. ^ „Kyivers oppose Ivan Mazepa Street's renaming”. Photo.ukrinform.ua. Приступљено 8. 5. 2013. [мртва веза]

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Иван Мазепа на Викимедијиној остави.
Викизворник има текст из Енциклопедије Британике (1911), чланак Mazepa-Koledinsky, Ivan Stepanovich.
Претходник
Иван Самојлович 		Козачки атаман
1687–1709 		Наследник
Иван Скоропадски (у атаману)
Филип Орлик (у егзилу)
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Иван_Мазепа&oldid=28912516”