Пређи на садржај

Јован Дивјак

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Jovo Divjak)
Јован Дивјак
Јован Дивјак 2006. године.
Лични подаци
Датум рођења(1937-03-11)11. март 1937.
Место рођењаБеоград, Краљевина Југославија
Датум смрти8. април 2021.(2021-04-08) (84 год.)
Место смртиСарајево, ФБиХ, Босна и Херцеговина
Војна каријера
Служба СФР Југославија
 Република БиХ
1959—1991.
1992—1996.
ВојскаЈугословенска народна армија
Армија Републике Босне и Херцеговине
ЧинБригадни генерал
КомандантКомандант у Сарајеву
Учешће у ратовимаОпсада Сарајева
Рат у Босни и Херцеговини

Јован Дивјак (Београд, 11. март 1937 — Сарајево, 8. април 2021) био је официр Југословенске народне армије (ЈНА) и касније бригадни генерал Армије Републике Босне и Херцеговине (АРБиХ). Иако је пореклом Србин, национално се изјашњавао као Босанац.[1][2]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је у Београду, где му је отац (пореклом из Босанске Крајине) радио као учитељ. Завршио је 12. класу Војне академије у Београду, курс за команданта батаљона, Командно-штабну академију и Ратну школу. Касније је такође завршио Штабну школу француске војске. Предавао је на војној школи у Сарајеву. Рат га је затекао на дужности официра у штабу Територијалне одбране Босне и Херцеговине (ТО БиХ). Војни суд га је 1991. осудио на 9 месеци затвора због неовлашћеног издавања оружја ТО, односно продаје оружја за личну корист (који ће ускоро прерасти у Хрватско вијеће одбране) у Кисељаку. Казну је избегао тако што је дезертирао из ЈНА[3] и придружио се АРБиХ.

Дивјак је 1991. године за оружје Територијалне одбране СР БиХ, које је било на чувању у касарнама ЈНА, неовлаштено дао налог да се испоручи ТО Кисељак и због тога га је Војни суд у Сарајеву осудио на осам или девет мјесеци затвора.

— Петар Симовић, потпуковник Службе безбједности Друге војне области ЈНА у Сарајеву[3]

Постао је бригадни генерал и помоћник начелника ГШ Армије Републике Босне и Херцеговине. Оштро се супротстављао исламизацији АРБиХ и злочинима над Србима и у том циљу је у два писма (једно од маја 1992. и друго од маја 1993) молио Алију Изетбеговића да заштити Србе. Покушао је да спречи масакр у Добровољачкој улици.[4]

Када се 1998. сазнало за јаму Казане у коју су припадници 10. брдске бригаде АРБиХ бацали убијене сарајевске Србе, из протеста је вратио свој чин бригадног генерала.[5]

За њега је везана једна анегдота: када је 1992. обилазио линије које су држале јединице АРБиХ, један припадник АРБиХ не знајући да је Дивјак пореклом Србин рекао му је: „Пуковниче, немате шта да бринете, овдје српска нога крочити неће”.[6]

Дивјак је 25. априла 2010. признао да је у Добровољачкој улици 1992. извршен злочин.[7]

Хапшење

[уреди | уреди извор]

Јован Дивјак је ухапшен 3. марта 2011. на аеродрому у Бечу на основу Интерполове потернице коју је расписала Србија. Потерница за 19 лица која су одговорна за масакр у Добровољачкој улици, а између осталих и Јована Дивјака је расписана 1992. године.[8][9] Дивјаку је 4. марта 2011. суд у аустријском граду Корнбургу одредио екстрадициони притвор у трајању од 14 дана.[10] Дивјак је пуштен из затвора 8. марта 2011. са условом останка у Аустрији и уз кауцију од 500.000 евра.[11]

Суд у аустријском граду Корнојбургу је 29. јула 2011. одбио захтјев Србије за изручење након чега је Дивјак истог дана отпутовао за Сарајево.[12][13] Као разлог одбијања захтјева Србије за изручење, аустријски суд је образложио да се „не би могло очекивати поштено суђење у Београду”.[14] Одлука аустријског суда је наишла на многе критике у Српској и у Србији.[12][14][15]

Смрт

[уреди | уреди извор]

Преминуо је 8. априла 2021. у Сарајеву.[16]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Јован Дивјак:''Ја сам Босанац''”. Sense-agency.com. Архивирано из оригинала 16. 03. 2012. г. Приступљено 25. 8. 2012. 
  2. ^ „"I am a citizen of Bosnia"”. Архивирано из оригинала 16. мај 2009. г. Приступљено 07. 03. 2011. 
  3. ^ а б „Симовић: Дивјак био осуђен због шверца наоружања”. РТРС. 08. 03. 2011. 
  4. ^ „Ганић наредио и водио напад”. Nspm.rs. Приступљено 25. 8. 2012. 
  5. ^ „Писмо Јована Дивјака предсједнику Алији Изетбеговићу”. Camo.ch. Архивирано из оригинала 23. 08. 2011. г. Приступљено 25. 8. 2012. 
  6. ^ „Oficir i džentlmen”. www.bhdani.com. Архивирано из оригинала 24. 01. 2012. г. Приступљено 14. 9. 2011. 
  7. ^ „Дивјак: У Добровољачкој почињен злочин”. РТРС. 25. април 2010. 
  8. ^ „Беч: Ухапшен Јован Дивјак”. РТРС. 03. 03. 2011. 
  9. ^ „Реаговања на хапшење Дивјака”. РТРС. 04. 03. 2011. 
  10. ^ „Дивјаку одређен екстрадициони притвор”. РТРС. 04. 03. 2011. 
  11. ^ „Дивјак на слободи уз кауцију од пола милиона евра”. РТРС. 08. 03. 2011. 
  12. ^ а б „Одбијен захтјев Србије за изручење Дивјака”. РТРС. 29. јул 2011. 
  13. ^ „Јован Дивјак стигао у Сарајево”. РТРС. 29. 7. 2011. 
  14. ^ а б „Додик: Политика поново поразила право”. РТРС. 31. јул 2011. 
  15. ^ „Кесић: Пуштање Дивјака је неуспјех Београда”. РТРС. 30. јул 2011. 
  16. ^ U Sarajevu preminuo Jovan Divjak, general Armije Bosne i Hercegovine

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јован_Дивјак&oldid=28529362”