Kalaj dioksid
| |
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| IUPAC naziv
Kalaj-dioksid
| |
| Drugi nazivi | |
| Identifikacija | |
| ECHA InfoCard | 100.038.311 |
| EC broj | 242-159-0 |
| RTECS | XQ4000000 |
| Svojstva | |
| SnO2 | |
| Molarna masa | 150,71 g/mol |
| Agregatno stanje | beli prah |
| Gustina | 6,95 g/cm3 |
| Tačka topljenja | 1630 °C |
| Tačka ključanja | 1800–1900 °C |
| nerastvoran je | |
| Indeks refrakcije (nD) | 2,006 |
| Struktura | |
| Kristalna rešetka/struktura | Rutil (tetragonalna), tP6 |
| Kristalografska grupa | P42/mnm, No. 136 |
| Geometrija molekula | Oktaedralna (SnIV); trigonalno planarna (O2–) |
| Opasnosti | |
| Bezbednost prilikom rukovanja | ICSC 0954 |
| NFPA 704 | |
| Tačka paljenja | nezapaljiv |
| Srodna jedinjenja | |
Drugi anjoni
|
Kalaj disulfid |
Drugi katjoni
|
Ugljen-dioksid Silicijum-dioksid Titan-dioksid Germanijum-dioksid Cirkonijum-dioksid Hafnijum-dioksid Olovo-dioksid |
| Kalaj(II) oksid | |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 verifikuj (šta je   ?)
| |
| Reference infokutije | |
Kalaj-dioksid je neorgansko jedinjenje sa formulom SnO2. Mineralna forma SnO2 se naziva kasiterit, i ona je glavna ruda kalaja.[1] Ovaj oksid kalaja je najvažnija sirovina u hemiji kalaja. Ova bezbojna, dijamagnetična čvrsta materija je amfoterna.
Struktura
[уреди | уреди извор]On formira kristale sa rutilnom strukturom, u kojoj su atomi kalaja 6-koordinatni a atomi kiseonika tri koordinatni.[1] SnO2 se obično smatra poluprovodnikom n-tipa koji je deficitaran u kiseoniku.[2] Hidratne forme SnO2 se nazivaju kalajnom kiselinom.[3]
Priprema
[уреди | уреди извор]Kalaj-dioksid se prirodno javlja. On se prečišćava redukcijom do metala i naknadnim sagorevanjem u vazduhu.[3] Godišnja proizvodnja je oko 10 kilotona.[3] SnO2 se industrijski redukuje do metala ugljenikom na 1200-1300 °C.[4]
Amfoternost
[уреди | уреди извор]Mada je SnO2 nerastvoran u vodi, on je amfoteran oksid. Ruda kasiterit se teško rastvara u kiselinama i bazama.[5] Halogene kiseline napadaju SnO2 i formiraju heksahalostanate,[6] kao što je [SnI6]2-, mada proces može da bude dugotrajan.[7]
- SnO2 + 6 HI → H2SnI6 + 2 H2O
Slično tome, SnO2 se rastvara u sumpornoj kiselini dajući sulfat:[3]
- SnO2 + 2 H2SO4 → Sn(SO4)2 + 2 H2O
SnO2 se rastvara u jakim bazama formirajući stanate, čija nominalna formula je Na2SnO3.[3]
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ а б Greenwood, Norman N.; Earnshaw, A. (1984). Chemistry of the Elements. Oxford: Pergamon. стр. 447—48. ISBN 0-08-022057-6. doi:10.1002/crat.2170200510.
- ^ Solid State Chemistry: An Introduction Lesley Smart, Elaine A. . Moore CRC Press. 2005. ISBN 978-0-7487-7516-3.
- ^ а б в г д Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st изд.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.
- ^ Tin: Inorganic chemistry,J L Wardell, Encyclopedia of Inorganic Chemistry ed R. Bruce King. . John Wiley & Son Ltd. 1995. ISBN 978-0-471-93620-6.
- ^ Inorganic & Theoretical chemistry, F. Sherwood Taylor, Heineman, 6th Edition (1942)}-
- ^ Donaldson & Grimes in Chemistry of tin ed. P.G. Harrison Blackie (1989)
- ^ Caley, Earle R. (1932). „The Action Of Hydriodic Acid On Stannic Oxide”. J. Am. Chem. Soc. 54 (8): 3240—3243. doi:10.1021/ja01347a028.
