Аксиоме вероватноће
Функција вероватноће P се дефинише на подскупу простора узорка S чији су елементи случајни догађаји E, тако да задовољава следеће аксиоме:
- ненегативност: P(E) ≥ 0;
- узајамна искључивост: P(E1 ∪ E1) = P(E1) + P(E2), када је E1 ∩ E1 празан скуп;
- потпуност: P(S) = 1.
То су аксиоме вероватноће руског математичара Колмогорова.
Непосредне последице
[уреди | уреди извор]- Комплементарни догађај
За сваки случајни догађај E ⊆ S дефинисан је супротан (комплементан) случајни догађај који се означава са цртицом поред (прим) или цртом изнад слова. Догађај E′ ће се десити ако и само ако се догађај E неће десити. Тада је P(E′) = 1 - P(E).
Наиме, ако су E и E′ узајамно искључиви, тј. E ∩ E′ је празан скуп, биће P(S) = P(E ∪ E′) = P(E) + P(E′). Затим, из аксиома (2) и (3) следи P(E) + P(E′) = 1, тј. P(E′) = 1 - P(E).
- Немогућ догађај (празан скуп)
Празан скуп ∅ је немогућ догађај, односно P(∅) = 0.
Наиме, S = S ∪ ∅. Скупови S и ∅ су и узајамно искључиви па је P(S) = P(S ∪ ∅) = P(S) + P(∅). Затим из аксиома (2) и (3) следи P(∅) = 0, што је и требало доказати.
- Монотоност (потскуп)
Ако су E1 и E2 потскупови од S такви да је E1 ⊆ E2, тада је P(E1) ≤ P(E1).
Наиме, из теорије скупова знамо да је E2 = E1 ∪ (E′1 ∩ E2) и да су E1 и E′1 ∩ E2 узајамно искључиви.
Зато и према аксиоми (2) имамо P(E2) = P(E1) + P(E′1 ∩ E2) ≥ P(E1), јер према аксиоми (1) имамо P(E′1 ∩ E2) ≥ 0.
- Границе вероватноће (опсег)
За сваки случајни догађај E опсег вероватноћа је 0 ≤ P(E) ≤ 1.
Наиме, из ∅ ⊆ E ⊆ S и вероватноће потскупа следи P(∅) ≤ P(E) ≤ P(S), те 0 ≤ P(E) ≤ 1.
- Правило сабирања
За произвољне потскупове E1, E2 ⊆ S важи једнакост P(E1 ∪ E2) = P(E1) + P(E2) - P(E1 ∩ E2).
Наиме, из E1 ∪ E2 = E1 ∪ (E2 ∩ E′1) и зато што су догађаји E1 и E2 ∩ E′1 узајамно искључиви имамо P(E1 ∪ E2) = P(E1) + P(E2 ∩ E′1).
Поред тога, други догађај разлажемо на два узајамно искључива догађаја E2 = (E2 ∩ E1) ∪ (E2 ∩ E′1) тако да је P(E2) = P(E2 ∩ E1) + P(E2 ∩ E′1)
Из последње P(E2 ∩ E′1) = P(E2) - P(E2 ∩ E1) и претпоследње једнакости следи P(E1 ∪ E2) = P(E1) + P(E2) - P(E1 ∩ E2), што је и требало доказати.
Алгебарски изрази
[уреди | уреди извор]Вјероватноће догађаја су реални бројеви из интервала [0, 1]. У алгебри у вези са таквима постоје бројне корисне нетривијалне формуле. Следе примери неких, са алгебарским доказима, који би могли бити инспирација за налажење сличних израза потребних у различитим применама теорије вероватноће.
- Пример 1.
Нека су p0, p1 и p2 позитивни бројеви чији је збир један. Ако квадратна једначина p2x2 + p1x + p0 = x има корјен x0 ∈ (0, 1), онда је p1 + 2p2 > 1 и обрнуто: ако је p1 + 2p2 > 1 онда дата квадратна једначина има корјен x0 ∈ (0, 1).
Доказ: Пишемо дату једначину у еквивалентним облицима редом:
- ,
- ,
- ,
- ,
- ,
- .
Ако је x0 решење ове једначине, онда је x0 p0/p2. Како је то број од нула до један искључујући границе, биће p0 < p2, па је 1 = p0 + p1 + p2 < p2 + p1 + p2 = p1 + 2p2, тј. p1 + 2p2 > 1. Затим се лако доказује и обрнуто тврђење.♦
Алгебарске једнакости
[уреди | уреди извор]Пример 1. Наћи природне бројеве n1 < n2 < n3 < n4 < n5 веће од два такве да важи једнакост:
- .
Решење: Ако је n1 > 3, тада лева страна једнакости није већа од
- .
Према томе мора бити n1 = 3. Тада је
- .
Слично, ако је n2 > 4, тада лева страна последње једнакости није већа од
- .
Дакле, мора бити n2 = 4. Настављајући на сличан начин, добијамо јединствено решење n1 = 3, n2 = 4, n3 = 5, n4 = 6, n5 = 20, тј.
- .♦
Пример 2. Дато је k (k > 1) различитих природних бројева n1, n2, ..., nk. Доказати да једнакост
није тачна нити за једно k > 1.
Доказ: Претпоставимо супротно, да је
- ,
где је n1 < n2 < ... < nk. Тада мора бити n1 ≥ 2. Иначе, за n1 = 1 било би 1/n1 = 1 па би збир на десној страни био већи од један. Због претпоставке о поретку бројева имамо
- ,
што је немогуће.♦
Алгебарске неједнакости
[уреди | уреди извор]Пример 1. Ако је x + y + z = 1 тада је x2 + y2 + z2 ≥ ⅓.
Доказ: Из (x - y)2 ≥ 0 следи x2 + y2 ≥ 2xy. Сабирањем сличних добијамо неједнакост 2(x2 + y2 + z2) ≥ 2(xy + yz + zx). Ако левој и десној страни ове неједнакости додамо израз x2 + y2 + z2 добијамо 3(x2 + y2 + z2) ≥ x2 + y2 + z2 + 2xy + 2yz + 2zx = (x + y + z)3 = 1, односно x2 + y2 + z2 ≥ 1/3.♦
Пример 2. Ако су x1, x2, ..., xn из интервала [0, 1] онда је
- .
Доказ: Означимо x1 + x2 + ... + xn = y. Како из идентитета (y - 1)2 ≥ 0 следи идентитет (y + 1) ≥ 4y, то сада имамо
- .
Даље је xk ≥ xk2, јер су x-ови (позитивни и) мањи од један, па важи и неједнакост
- .
Из ове и претходне неједнакости следи тражена.♦
Пример 3. Ако је
тада је
Доказ: Из очигледних неједнакости 2|x|⋅|y| ≤ x2 + y2 примјењених редом на елементе датих низова a и b, након сабирања добијамо
- ,
односно
- .
Користимо чињеницу да је |x|⋅|y| = |x⋅y| и |x1 + x2 + ... + xn| ≤ |x1| + |x2| + ... + |xn| (доказати индукцијом). Даље је -1 ≤ a1b1 + a2b2 + ... + anbn ≤ 1, што је и требало доказати.♦