Litijumski trougao
Litijumski trougao je region Anda koja je bogata rezervama litijuma, a obuhvata granice Argentine, Bolivije i Čilea.[1] Litijum u trouglu je koncentrisan u različitim slaništima koje postoje duž pustinje Atakama i susednih sušnih oblasti. Najveće oblasti tri glavna slaništa koja definišu njene vrhove su Salar de Ujuni u Boliviji, Salar de Atakama u Čileu i Salar del Hombre Muerto u Argentini. Od njih, Salar de Atakama u Čileu ima najveću koncentraciju litijuma (0,15% po težini) među svim svetskim izvorima slane vode. Oblik oblasti od interesa za resurse litijuma u slaništima, međutim, nije trougao, već više izgleda kao polumesec koji počinje sa Salar de Surira (19° J) na severu i završava se sa Salar de Marikungom (27° J) na jugu.[2] Zbog toga je predloženo da se oblast preimenuje u Litijumski polumesec.[2]
Prema podacima iz 2017. godine smatralo se da područje sadrži oko 54% svetskih rezervi litijuma,[3] međutim, ne očekuje se da će ove rezerve, koje su najveće po veličini i kvalitetu na svetu, učiniti bogatim zemlje u okruženju, kao što je to nafta učinila za zemlje Zaliva. Na primer, ukupna količina litijumskih minerala u Čileu vredi „manje od trogodišnjeg izvoza nafte Saudijske Arabije“.[4]
Godišnja proizvodnja početkom 2020-ih bila je sledeća: 140.000 tona godišnje u Čileu,[5] 33.000 tona godišnje u Argentini,[6] i 600 tona godišnje u Boliviji.[7]
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Anlauf, Axel (2016). „Greening the imperial mode of living? Socio- ecological (in)justice, electromobility, and lithium mining in Argentina”. Ур.: Pichler, Melanie; Staritz, Cornelia; Küblböck, Karin; Plank, Christina; Raza, Werner; Ruiz Peyré, Fernando. Fairness and Justice in Natural Resource Politics.
- ^ а б López Steinmetz, Romina Lucrecia; Salvi, Stefano (2021). „Brine grades in Andean salars: When basin size matters A review of the Lithium Triangle”. Earth-Science Reviews. 217. Bibcode:2021ESRv..21703615L. S2CID 233846211. doi:10.1016/j.earscirev.2021.103615.
- ^ Ellsworth Dickson (2017). „South America's prospective - The Lithium Triangle”. Resource World. Приступљено 7. 12. 2019.
- ^ Lithium: The Global Race for Battery Dominance and the New Energy Revolution. 2021. L. Bednarski. ISBN 1787386732. p. 97.
- ^ Dube 2022"Chile has expanded output at its existing operations by 80% since 2016 to about 140,000 tons annually”
- ^ Quinn 2024"En 2022, Argentina produjo 33.000 toneladas de LCE, el segundo país de la región y el cuarto del mundo"
- ^ Quinn 2024"la producción solo alcanzó 600 toneladas de LCE el año pasado"
Literatura
[уреди | уреди извор]- Dube, Ryan (2022). „The Place With the Most Lithium Is Blowing the Electric-Car Revolution” [El sitio con más litio está perdiéndose la revolución de los carros eléctricos]. The Wall Street Journal (на језику: енглески). CCLXXX (35). ISSN 1042-9840. Приступљено 11. 8. 2022.
- Quinn, Jack (2024). „El litio: ¿esperanza o espejismo para América Latina?”. El Tiempo (Colombia) (на језику: шпански). ISSN 0121-9987. Приступљено 19. 2. 2024.