Пређи на садржај

Јапански макаки

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Macaca fuscata)

Јапански макаки
Macaca fuscata
Научна класификација уреди
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Primates
Подред: Haplorhini
Инфраред: Simiiformes
Породица: Cercopithecidae
Род: Macaca
Врста:
M. fuscata
Биномно име
Macaca fuscata
(Blyth, 1875)[1]
Распрострањеност врсте

Јапански макаки (Macaca fuscata) је врста примата из породице мајмуна Старог света (Cercopithecidae). Нативна је врста централног Јапана. Ови примати су често називани и снежни мајмуни, јер насељавају пределе у којима се снежни покривач задржава месецима — не рачунајући људе ово су примати који живе у најсевернијим и најхладнијим областима.[2][3] Јединке имају браон-сиво крзно, црвено лице и кратке репове. Постоје 2 подврсте јапанскиx макаки.[4]

У Јапану, ова врста је позната као Нихоcару (Нихон 日本 „Јапан” + сару 猿 „мајмун”). Мада, како је широко распрострањена, становници Јапана је често зову само сару.

Анатомске карактеристике

[уреди | уреди извор]

Код Јапанских макаки уочава се сексуални диморфизам. Просечна тежина мужјака је 11,3 кг, а женки 8,4 кг.[5] Макаки који живе у хладнијим пределима су обично тежи од оних у топлијим.[6] Просечна висина мужјака је 570,1 мм, а женке 522,8 мм.[5] Репови су им јако кратки, просечно 92,51 мм код мужјака и 79,08 мм код женки.[6] Задњица и лице нису прекривени крзном и розе-црвене боје су,[7] док је остатак тела прекривен браон, сивим или окер крзном.[5] Дебљина крзна је у корелацији са температром: у хладнијим пределима имају дебље крзно. Крзно им омогућава да преживе на температури и до -20 °C.[8] Макаки су полутерестичне животиње, женке проводе више времена на дрвећу, док су мужјаци углавном на земљи. Крећу се четвороношке. Могу да пливају и до пола километара.[5] Просечан животни век женки је 6,3 године.[9] Забележени су мужјаци стари 28 и женке старе 32 године.[10]

Понашање

[уреди | уреди извор]

Структура групе

[уреди | уреди извор]

Јапански макаки живе у друштвима базираним на женској линији сродства (матрилинеарне групе).[5] Женке остају у својим наталним групама, док мужјаци напусте групу пре полне зрелости. Један чопор чини више група женки међу којима постоји хијерархија и неколико адултних мужјака који су имигрирали из других чопора.[11] Мужјаци типично емигрирају из своје наталне групе са 5-6 година. Некада формирају и искључиво мушке, привремене групе.[5] Мужјаци често мењају чопор, понекад прелазећи и до 100 km у потрази за новим.[5] Међутим, највећи део времена проводе изоловано, ван група.[12]

Међу мужјацима постоји хијерархија: алфа мужјак је најдоминантнији. Нова хијерархија се успоставља ако алфа мужјак напусти групу, угине,[13] изгуби статус у сукобу са новим чланом или се сам чопор подели.[13] Мужјаци који су дуже у чопору обично имају бољи статус.[14] Остарео и немоћан алфа мужјак може да задржи своју позицију у случају да успостави добар контакт са алфа женком.[15] Хијерархија постоји и између група женки у чопору. Потомство преузима статус своје мајке. Такође, млађе женке (сестре) унутар саме групе имају виши статус.[11][16] Улога и интеракција доминантних женки (група) у кохезији целог чопора је значајна.[17]

Међусобно тимарење игра важну улогу у социјалној организацији женки. Као и код других примата, тимарење је, поред улоге у одржавању хигијене, кључно за успостављање пријатељских односа међу јединкама. Јединке се међусобно тимаре независно од периода године.[18] Женке најчешће тимаре јединке са којима су у сродству (припаднице исте матрилинеарне групе).[19] Међутим, тимарење се јавља и између женских јединки које нису сродне. На тај начин се зближавају групе, и успоставља кохезија чопора у целини.[20] Једна женка ће тимарити само одређен број других (одабраних) женки, чак и када се број јединки у чопору повећа.[20] Женке тимаре мужјаке углавном само из хигијенских разлога, али успут на овај начин привлаче и задржавају доминантне мужјаке у свом чопору, са репродуктивним циљем.[21] Техника тимарења се преноси са мајке на потомство, путем учења.[22]

Парење

[уреди | уреди извор]

Успостављање блиске везе између мужјака и женке је кључно за репродукцију. Мужјак и женка током сезоне парења живе заједно: паре се, хране, одмарају и путују заједно. Овакав однос траје просечно 16 дана.[23] Током једне сезоне парења забележено је да женка улази у овакаву везу са просечно 4 различита мужјака.[24] Примећена је корелација између статуса мужјака и трајања блиске везе између мужјака и женке: доминантнији мужјак остаје дуже поред женке.[23] Доминантнији мужјак ће такође покушати да прекине везу између слабијег мужјака и неке женке.[25] Без обзира на то што женке не бирају статус мужјака са којим се паре, чешће ће се парити са доминантним мужјацима, јер ће они бранити мужјацима нижег статуса да јој приђу.[26] Женка одлучује о томе да ли ће доћи до самог парења, самим тим не значи да ће се доминанти мужјак репродуктивно бити успрешан, чак иако успостави блиску везу са женком.[5] Женке се често паре са мужјацима који не припадају чопору, већ се у њему појаве само током сезоне парења.[27] Хомосексуално понашање је примећено међу женкама Јапанских макаки. Хомосексуално понашање женки је чешће, и испољава се кроз више различитих поза у односу на хетеросексуално. Сматра се да је повезано са хормонима.[28] Аутосексуално понашање примећено је и међу мужјацима и међу женкама.

Током сезоне парење уочљиве су морфолошке промене на мужјацима и женкама: лице и предео око гениталија је црвенији. Мужјаци, такође, држе реп уздигнуто.[29] Макаки се удварају тако што гледају преко рамена док мирују, или ходају уназад према потенцијалном партнеру.[30] У типичној пози за парење мужјак је позади, стоји на женки, стопалима се ослањајући на женкине ноге. Копулација се обавља арбореално и терестријално, просечно се свака трећа копулација заврши ејакулацијом. Женке се током копулације оглашавају на 2 начина. Прво је налик пиштању и вероватно је сигнал за почетак парења, док је друго оглашавање налик гакању и дешава се током копулације. Мужјаци се не оглашавају током копулације

Брига о младима

[уреди | уреди извор]

Када треба да се породи мајка макака се изолује од осталих чланова чопора,[31] осим ако се чопор сели, када женка остаје у групи.[32] Порођај се обично дешава на земљи.[5] Младунци се рађају са тамнобраон крзном, које постаје светлије наредних 6 месеци.[33]

Прву чврсту храну млади једу у 5-6. недељи старости, а у 7. недељи почињу да скупљају храну независно од своје мајке.[33] Мајка носи младунче на стомаку првих четири недеља, а касније, до младунчетове прве године, и на леђима.[33] Мајка и младунче се издвајају од осталих чланова чопора и ресоцијализација мајке је веома спора.[34] Примећено је да женке које немају своје младе често помажу некој мајци у чопору.[33] Само у неким групама, мужјаци брину о младунцима; обично старији мужјаци чувају, чисте и носе младунче као што би то женка радила.[35]

Млади потпуно развијају локомоторне способности са 3-4 месеца.[35] У 7. месецу мајка их одвраћа од сисања, а потпуна аблактација се дешава у 18. месецу. Примећена је разлика у понашању младунаца различитог пола. Млади мужјаци се играју у већим групама и то чешће него женке.[36] Међутим, младе женке успостављају више социјалних интеракција од мужјака и чешће се међусобно тимаре.[36] Мужјаци се повезују са другим мужјацима исте старости, а женке успостављају контакт са свим јединкама невезано од старости и пола. Адултне полно-специфично понашање примећује се код младунаца већ током друге године живота.[37]

Учење

[уреди | уреди извор]

Јапански макаки су врло интелигентна врста. Током истаживање једне групе на острву Kōjima истраживачи су остављали слатки кромпир на плажи. Приметили су да женка названа Имо (на јапанском кромпир), пере кромпир у води, а затим чист кромпир потапа у слану воду, док су их сви остали из групе брисали.[38][39][40] После неког времена, већина из групе опонашала је Имо. Овакво понашање пренело се са генерације на генерацију, тако да су сви сем најстаријих чланова чопора прали кромпир и солили га у морској води.[38][39] Овакво преношење знања спада под појам пре-култура.

Нека од карактеристичних понашања Јапанских макаки је купање у термалним изворима, прављење грудви од снега и играње са њима.[39] Новија истраживања показала су да постоје различити акценти у групама макакија које су удаљене неколико стотина километара. Разлике се огледају у висини звука приликом оглашавања.[41]

Распрострањење

[уреди | уреди извор]

Јапански макаки насељавају најсевернија станишта у поређењу са другим приматима, не рачунајући човека.

Јапан је једино познато природно станиште врсте.[42] Регистровани су на 3 од 4 највећа острва Јапанског архипелага: Хоншу, Кјушу и Шикоку, као и на неколико мањих острва.[5] Најсеверније забележена популација живи на Shimokita-hantō — најсевернијој тачки острва Хоншу, где се снежни покривач задржава трећину године[43], а најјужније на острву Јакушима и чини подврсту.[43] Процењено је да је укупан број јединки 113 431.[5]

1972. чопор од око 150 јединки је из Кјота пребачен у центар за истраживање примата у Ларедо, Тексас, где и данас постоји.

Станиште

[уреди | уреди извор]

Јапански макаки има станиште на копну.[42]

Врста је по висини распрострањена до 1.500 метара надморске висине.

Начин живота

[уреди | уреди извор]

Исхрана јапанског макакија укључује воће.

Подврсте

[уреди | уреди извор]

Угроженост

[уреди | уреди извор]

Ова врста није угрожена, и наведена је као последња брига јер има широко распрострањење.[42]

Популациони тренд

[уреди | уреди извор]

Популација ове врсте је стабилна, судећи по доступним подацима.[42]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Macaca fuscata База података укључује и доказе о ризику угрожености. (језик: енглески)
  2. ^ Jigokudani Monkey Park, Nagano: Explore the Heart of Japan
  3. ^ „Profile of Japanese macaques by Masahiro Minami, Simon Fraser University; Masui, K. (1988), Nihonzaru no fudo, Climatology of Japanese Macaque, Tokyo: Yuzankaku; Nakagawa, N., Iwamoto, T., Yokota, N., & Soumah, A.G. (1996). Inter-regional and inter-seasonal variations of food quality in Japanese macaques: constraints of digestive volume and feeding time. In J.E. FA., & D.G. Lindburg (Eds.), Evolution and ecology of macaque societies (pp. 207-234). New York, NY: Cambridge University Press.”. Архивирано из оригинала 25. 10. 2009. г. Приступљено 25. 10. 2009. 
  4. ^ Groves, C.P. (2005). Wilson, D.E.; Reeder, D. M., ур. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (на језику: енглески) (3 изд.). Baltimore: Johns Hopkins University Press. стр. 162. ISBN 0-801-88221-4. OCLC 62265494. 
  5. ^ а б в г д ђ е ж з и ј Fooden J, Aimi M. (2005) "Systematic review of Japanese macaques, Macaca fuscata (Gray, 1870) ". Fieldiana: Zoology 104:1-200.
  6. ^ а б Hamada Y, Watanabe T, Iwamoto M. (1996) "Morphological variations among local populations of Japanese macaque (Macaca fuscata) ". In: Shotake T, Wada K, editors. Variations in the Asian macaques. Tokyo: Tokai Univ Pr. p97-115.
  7. ^ Rowe N. (1996) The pictorial guide to the living primates. East Hampton (NY): Pogonias Pr. p124-5.
  8. ^ Hori T, Nakayama T, Tokura H, Hara F, Suzuki M. (1977) „Thermoregulation of the Japanese macaque living in a snowy mountain area”. Jap J Physiol 27:305-19.
  9. ^ Takahata Y, Suzuki S, Agetsuma N, Okayasu N, Sugiura H, Takahashi H, Yamagiwa J, Izawa K, Furuichi T, Hill DA, Maruhashi T, Saito C, Sato S, Sprague DS. (1998) „Reproduction of wild Japanese macaque females of Yakushima and Kinkazan islands: a preliminary report”. Primates. 39 (3): 339—349. .
  10. ^ Nakamichi M, Kojima Y, Itoigawa N, Imakawa S, Machida S. (1995) „Interactions among adult males and females before and after the death of the alpha male in a free-ranging troop of Japanese macaques”. Primates. 36 (3): 385—96. .
  11. ^ а б Koyama N. I (1967) „On dominance rank and kinship of a wild Japanese monkey troop in Arashiyama”. Primates 8:189-216.
  12. ^ Sugiyama Y. (1976) „Life history of male Japanese monkeys”. Adv Stud Behav 7:255-84.
  13. ^ а б Sprague DS, Suzuki S, Tsukahara T. (1996) „Variation in social mechanisms by which males attained the alpha rank among Japanese macaques”. In: Fa JE, Lindburg DG, editors. Evolution and ecology of macaque societies. Cambridge (UK): Cambridge U Pr. p 444-58.
  14. ^ Takahashi H. (2002) „Changes of dominance rank, age, and tenure of wild Japanese macaque males in the Kinkazan A troop during seven years”. Primates. 43 (2): 133—8. .
  15. ^ Nakamichi M, Kojima Y, Itoigawa N, Imakawa S, Machida S. (1995). „Interactions among adult males and females before and after the death of the alpha male in a free-ranging troop of Japanese macaques”. Primates. 36 (3): 385—96. .
  16. ^ Takahata Y. „Diachronic changes in the dominance relations of adult female Japanese monkeys of the Arashiyama B group”. In: Fedigan LM & Asquith PJ, editors. The monkeys of Arashiyama: Thirty-five years of research in Japan and the west. Albany(NY): SUNY Pr. p123-39.
  17. ^ Koyama NF. (2003) „Matrilineal cohesion and social networks in Macaca fuscata”. Intl J Primatol. 24 (4): 797—811. .
  18. ^ Ventura R, Majolo B, Schino G, Hardie S. (2005) „Differential effects of ambient temperature and humidity on allogrooming, self-grooming, and scratching in wild Japanese macaques”. Am J Phys Anth. 126 (4): 453—7. .
  19. ^ Koyama N. (1991) „Grooming relationships in the Arashiyama group of Japanese monkeys”. In: Fedigan LM, Asquith PJ, editors. The monkeys of Arashiyama: thirty-five years of research in Japan and the west. Albany (NY): SUNY Pr. p211-26.
  20. ^ а б Nakamichi M, Shizawa Y. (2003) „Distribution of grooming among adult females in a large, free-ranging group of Japanese macaques”. Intl J Primatol. 24 (3): 607—25. .
  21. ^ Tsukahara T. (1990) „Initiation and solicitation in male-female grooming in a wild Japanese macaque troop on Yakushima island”. Primates. 31 (2): 147—56. .
  22. ^ Tanaka I. (1995) „Matrilineal distribution of louse egg-handling techniques during grooming in free-ranging Japanese macaques”. Am J Phys Anth. 98 (2): 197—201. .
  23. ^ а б Huffman MA. (1992) „Influences of female partner preference on potential reproductive outcome in Japanese macaques”. Folia Primatol. 59 (2): 77—88. .
  24. ^ Gouzoules H, Goy RW. (1983) „Physiological and social influences on mounting behaviour of troop-living female monkeys (Macaca fuscata)”. Am J Primatol. 5 (1): 39—49. .
  25. ^ Perloe SI. (1992) „Male mating competition, female choice and dominance in a free-ranging group of Japanese macaques”. Primates. 33 (3): 289—304. .
  26. ^ Soltis J. (1999) „Measuring male-female relationships during the mating season in wild Japanese macaques”. Primates. 40 (3): 453—67. .
  27. ^ Sprague DS. (1991) „Mating by non-troop males among the Japanese macaques of Yakushima island”. Folia Primatol. 57 (3): 156—8. .
  28. ^ Vasey PL, Foroud A, Duckworth N, Kovacovsky SD. (2006) „Male-female and female-female mounting in Japanese macaques: a comparative study of posture and movement”. Arch Sex Behav. 35 (2): 117—29. .
  29. ^ Wolfe L. (1979) „Sexual maturation among members of a transported troop of Japanese macaques”. Primates. 20 (3): 411—8. .
  30. ^ Hanby JP, Brown CE. (1974) „The development of sociosexual behaviours in Japanese macaques Macaca fuscata”. Behaviour 49:152-96.
  31. ^ Fedigan LM, Zohar S. (1997) „Sex differences in mortality of Japanese macaques: twenty-one years of data from the Arashiyama west population”. Am J Phys Anth. 102 (2): 161—75. .
  32. ^ Thomsen R (1997). „Observation of periparturitional behaviour in wild Yakushima macaques ( Macaca fuscata yakui)”. Folia Primatol. 68 (6): 338—41. .
  33. ^ а б в г Hiraiwa M. (1981) „Maternal and alloparental care in a troop of free-ranging Japanese monkeys”. Primates. 22 (3): 309—29. .
  34. ^ Bardi M, Shimizu K, Fujita S, Borgognini-Tarli S, Huffman MA. (2001) „Social behavior and hormonal correlates during the perinatal period in Japanese macaques”. Horm Behav. 39 (3): 239—46. .
  35. ^ а б Gouzoules H. (1984) „Social relations of males and infants in a troop of Japanese monkeys: a consideration of causal mechanisms”. In: Taub DM, editor. Primate paternalism. New York: Van Nostrand Reinhold Co. p 127—45.
  36. ^ а б Glick BB, Eaton GG, Johnson DF, Worlein J. (1986) „Social behavior of infant and mother Japanese macaques (Macaca fuscata) : effects of kinship, partner sex, and infant sex”. Intl J Primatol. 7 (2): 139—55. .
  37. ^ Nakamichi M. (1989) „Sex differences in social development during the first 4 years in a free-ranging group of Japanese monkeys, Macaca fuscata”. Anim Behav. 38 (5): 737—48. .
  38. ^ а б Animal Diversity Web, § „Other Comments”, ¶ 1, sent. 5, downloaded 2009-02-15T16:00+09:00
  39. ^ а б в Blue Planet Biomes, ¶ 12, sent. 1, downloaded 2009-02-15T16:00+09:00
  40. ^ „Carrying and Washing of Grass Roots by Free-Ranging Japanese Macaques at Katsuyama” by Nakamichi, Masayuki; Kato, Eiko; Kojima, Yasuo; and Itoigawa, Naosuke in „Folia Primatologica:International Journal of Primatology”; Vol. 69, No. 1, 1998, § „Abstract”, ¶ 1, sent. 1, downloaded 2009-02-15T16:00+09:00
  41. ^ „Monkeys Have Accent, Japanese Study Finds”
  42. ^ а б в г Црвена листа (језик: енглески)
  43. ^ а б Uehara S. (1975) „The importance of the temperate forest elements among woody food plants utilized by Japanese monkeys and its possible historical meaning for the establishment of the monkeys & apes; range: a preliminary report”. In: Kondo S, Kawai M, Ehara A, editors. Contemporary primatology, proceedings of the 5th International Congress of Primatology. Basel(CH):S. Karger. p392-400.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Јапански макаки на Викимедијиној остави.
Икона за клице

Овај чланак везан за животиње је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јапански_макаки&oldid=27871571”