Surlaste rovčice
| Surlaste rovčice[3] Vremenski raspon:
| |
|---|---|
| |
| Rhynchocyon petersi | |
| |
Naučna klasifikacija 
| |
| Domen: | Eukaryota |
| Carstvo: | Animalia |
| Tip: | Chordata |
| Klasa: | Mammalia |
| Magnred: | Atlantogenata |
| Nadred: | Afrotheria |
| Veliki Red: | Afroinsectiphilia |
| Mirored: | Afroinsectivora |
| Red: | Macroscelidea Butler, 1956 |
| Porodica: | Macroscelididae Bonaparte, 1838 |
| Rodovi | |
|
Elephantulus | |
Surlaste rovčice, takođe poznate kao skačuće rovke, mali su insektivorni sisari koji potiču iz Afrike. Surlaste rovčice pripadaju familiji Macroscelididae, u redu Macroscelidea. Njihovo tradicionalno ime potiče od sličnosti njihovih drugih noseva sa surlama slona, i njihove površne sličnosti sa rovčicama (familija Soricidae) u redu Eulipotyphla. Međutim, filogenetička analiza je pokazala da surlaste rovčice nisu slične pravim rovčicama. Godine 1997. je biolog Džonatan Kingdon predložio da se one nazivaju „sengis” (jednina sengi),[4] što je termin izveden iz Bantu jezika Afrike, i 1998 godine one su klasifikovane u novi kladu Afrotheria.[5]
One su široko rasprostranjene u južnom delu Afrike, i iako nisu uobičajene u ni u jednom tipu staništa, one se mogu naći u gotovo svim vrstama staništa, od Namibske pustinje do retko pošumljenih terena u Južnoj Africi i do guste šume. Jedna vrsta, severnoafrička surlasta rovčica, ostaje u poluaridnoj, planinskoj zemlji na krajnjem severozapadu kontinenta.
Ova stvorenja su među najbržim malim sisarima. Zabeleženo je da dostižu brzinu od 28,8 km/h.[6]
Karakteristike
[уреди | уреди извор]Surlaste rovčice su mali, četvoronožni, insektivorni sisari koji podsećaju na glodare ili oposume, s ljuskavim repovima, dugim njuškama i nogama prilično dugim za njihovu veličinu, koje koriste za premeštanje sa jednog mesta na drugo poput zečeva. Oni se razlikuju u veličini od oko 10 do 30 cm, po težini od 50 do 500 g (1,8 do 17,6 oz). Surlaste rovčice kratkih ušiju imaju prosečnu veličinu od 150 mm (5,9 inča). Iako se veličina surle razlikuju među vrstama, sve su u stanju da ga zakrive u potrazi za hranom. Njihov životni vek je oko dve i po do četiri godine u divljini.[7] One imaju velike očnjake, a takođe i visoko razvijene kutnjake slične onima kod kopitara.[8] Njihova zubna formula je 1-3.1.4.23.1.4.2-3
Surlaste rovčice su uglavnom dnevne životinje.[9] One su vrlo aktivne, teško ih je zarobiti i vrlo retko se viđaju. Surlaste rovčice su oprezne, dobro kamuflirane i spretne u bežanju od pretnji. Nekoliko vrsta pravi niz raščišćenih staza kroz podrast i provodi svoj dan patrolirajući ih za prisustvo insekata. Ako je životinja uznemirena, staza omogućava put za begstvo bez prepreka. Surlaste rovčice nisu izuzetno društvene životinje, ali mnoge žive u monogamnim parovima, koji dele i brane svoju matičnu teritoriju, obeleženu mirisnim žlezdama.[8] Rhynchocyon vrste takođe kopaju male konusne rupe u tlu, u stilu bandikuta, dok druge koristite prirodne pukotine ili prave gnezda od lišća.
Surlaste rovčice su korištene tokom 1940-tih godina za razumevanje ljudskog menstruacijskog ciklusa. Ovo je pomoglo u razjašnjavanju načina funkcionisanja ljudska reprodukcije.[10]
Evolucija
[уреди | уреди извор]Poznato je nekoliko fosilnih vrsta, sve iz Afrike. One su bile odvojene od reda Leptictida sličnog izgleda. Značajna diverzifikacija makrocelida dogodila se u paleogenskom periodu. Neki, kao što je Myohyrax, bili su toliko slični damanima da su u početku bili uključeni u tu grupu, dok su drugi, poput Mylomygale, bili relativno slični glodarima. Svi ovi neobični oblici su izumrli do pleistocena.[11] Iako su makrocelidi u prošlosti bili klasifikovani u mnoge grupe, često na osnovu površnih karakteristika, značajni morfološki i molekularni dokazi ih svrstavaju u Afrotheria, u bazu Afroinsectivora.[12]
Što se tiče vremena, smatra se da se divergencija između makrocelida i afrozoricidana dogodila pre otprilike 57,5 miliona godina (Ma) u kasnom paleocenu, dok je diversifikacija postojećih makrocelida očigledno počela kada se loza Rhynchocyon odvojila pre oko 33 Ma, u ranog oligocena.[13] Smatra se da se Elephantulus odvojio od makroscelidina kasnije u oligocenu, pre oko 28,5 Ma.[13] Elephantulus is considered to have separated from Macroscelidini later in the Oligocene, about 28.5 Ma ago.[13]
Filogeni
[уреди | уреди извор]
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Kladogram nadreda Afrotheria zasnovan na molekularnim dokazima.[12] |
_colourised.png){kind=small}
_(Chrysochloris_asiatica).jpg){kind=small}
_(Tenrec_ecaudatus).jpg){kind=small}
.jpg){kind=small}
| Kladogram živućih rovki slonova[14][13] | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Klasifikacija
[уреди | уреди извор]Vrste
[уреди | уреди извор]- Elephantulus brachyrhynchus (A. Smith, 1836)
- Elephantulus edwardii (A. Smith, 1839)
- Elephantulus fuscipes (Thomas, 1894)
- Elephantulus fuscus (Peters, 1852)
- Elephantulus intufi (A. Smith, 1836)
- Elephantulus myurus Thomas and Schwann, 1906
- Elephantulus revoili (Huet, 1881)
- Elephantulus rozeti (Duvernoy, 1833)
- Elephantulus rufescens (Peters, 1878)
- Elephantulus rupestris (A. Smith, 1831)
- Macroscelides proboscideus (Shaw, 1800)
- Petrodromus tetradactylus Peters, 1846
- Rhynchocyon chrysopygus Günther, 1881
- Rhynchocyon cirnei Peters, 1847
- Rhynchocyon petersi Bocage, 1880
Podvrste
[уреди | уреди извор]- Elephantulus rozeti deserti (Thomas, 1901)
- Elephantulus rozeti rozeti (Duvernoy, 1833)
- Elephantulus rufescens boranus (Thomas, 1901)
- Elephantulus rufescens dundasi Dollman, 1910
- Elephantulus rufescens peasei (Thomas, 1901)
- Elephantulus rufescens pulcher (Thomas, 1894)
- Elephantulus rufescens rufescens (Peters, 1878)
- Elephantulus rufescens somalicus (Thomas, 1901)
- Macroscelides proboscideus flavicaudatus Lundholm, 1955
- Macroscelides proboscideus proboscideus (Shaw, 1800)
- Petrodromus tetradactylus beirae Roberts, 1913
- Petrodromus tetradactylus rovumae Thomas, 1897
- Petrodromus tetradactylus schwanni Thomas and Wroughton, 1907
- Petrodromus tetradactylus sultani Thomas, 1897
- Petrodromus tetradactylus swynnertoni Thomas, 1918
- Petrodromus tetradactylus tetradactylus Peters, 1846
- Petrodromus tetradactylus tordayi Thomas, 1910
- Petrodromus tetradactylus warreni Thomas, 1918
- Petrodromus tetradactylus zanzibaricus Corbet and Neal, 1965
- Rhynchocyon cirnei cirnei Peters, 1847
- Rhynchocyon cirnei hendersoni Thomas, 1902
- Rhynchocyon cirnei macrurus Günther, 1881
- Rhynchocyon cirnei reichardi Reichenow, 1886
- Rhynchocyon cirnei shirensis Corbet and Hanks, 1968
- Rhynchocyon cirnei stuhlmanni Matschie, 1893[17]
- Rhynchocyon petersi adersi Dollman, 1912
- Rhynchocyon petersi petersi Bocage, 1880
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Martin Pickford; Brigitte Senut; Helke Mocke; Cécile Mourer-Chauviré; Jean-Claude Rage; Pierre Mein (2014). „Eocene aridity in southwestern Africa: timing of onset and biological consequences”. Transactions of the Royal Society of South Africa. 69 (3): 139—144. doi:10.1080/0035919X.2014.933452.
- ^ Martin Pickford (2015). „Chrysochloridae (Mammalia) from the Lutetian (Middle Eocene) of Black Crow, Namibia” (PDF). Communications of the Geological Survey of Namibia. 16: 105—113. Архивирано из оригинала (PDF) 18. 01. 2017. г. Приступљено 24. 08. 2019.
- ^ Schlitter, D.A. (2005). „Order Macroscelidea”. Ур.: Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd изд.). Johns Hopkins University Press. стр. 82—85. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494.
- ^ Kingdon, J. (1997). The Kingdon Field Guide to African Mammals. London: Academic Press. ISBN 978-0-691-11692-1.
- ^ Stanhope, M. J.; Waddell, V. G.; Madsen, O.; de Jong; S. B.; G. C.; Kao, D.; Springer, M. S. (1998). „Molecular evidence for multiple origins of Insectivora and for a new order of endemic African insectivore mammals”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 95 (17): 9967—9972. Bibcode:1998PNAS...95.9967S. PMC 21445
. PMID 9707584. doi:10.1073/pnas.95.17.9967.
- ^ „Nature (BBC)”. Архивирано из оригинала 10. 09. 2018. г. Приступљено 24. 08. 2019.
- ^ Encyclopedia of Animals. Online database: EBSCO Publishing. 2005.
- ^ а б Rathbun, Galen B. (1984). Macdonald, D., ур. The Encyclopedia of Mammals. New York: Facts on File. стр. 730–733. ISBN 978-0-87196-871-5.
- ^ Conniff, Richard. Shrewd Configuration, Smithsonian, June 2005. pp. 26-28.
- ^ Carter, A.M. (2018). „Classics revisited: C. J. Van der Horst on pregnancy and menstruation in elephant shrews”. Placenta. 67: 24—30. PMID 29941170. doi:10.1016/j.placenta.2018.05.010.
- ^ Savage, RJG; Long,, M. R. (1986). Mammal Evolution: an illustrated guide. New York: Facts on File. стр. 54. ISBN 978-0-8160-1194-0.
- ^ а б Tabuce, R.; Asher, R. J.; Lehmann, T. (2008). „Afrotherian mammals: a review of current data” (PDF). Mammalia. 72: 2—14. S2CID 46133294. doi:10.1515/MAMM.2008.004. Архивирано из оригинала (PDF) 2021-02-24. г. Приступљено 2020-08-15.
- ^ а б в г д Heritage, S.; Rayaleh, H.; Awaleh, D.G.; Rathbun, G.B. (2020). „New records of a lost species and a geographic range expansion for sengis in the Horn of Africa”. PeerJ. 8: e9652. PMID 32879790. doi:10.7717/peerj.9652 .
- ^ Upham, Nathan S.; Esselstyn, Jacob A.; Jetz, Walter (17). „Inferring the mammal tree: Species-level sets of phylogenies for questions in ecology, evolution and conservation”. PLOS Biol. 2019 (12): e3000494. PMC 6892540 . PMID 31800571. doi:10.1371/journal.pbio.3000494 . Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=(помоћ) - ^ Krásová, Jarmila; Mikula, Ondřej; Šumbera, Radim; Horáková, Sylvie; Robovský, Jan; Kostin, Danila S.; Martynov, Aleksey A.; Lavrenchenko, Leonid A.; Bryja, Josef (59). „The Rufous Sengi is not Elephantulus—Multilocus reconstruction of evolutionary history of sengis from the subfamily Macroscelidinae”. Journal of Zoological Systematics and Evolutionary Research (на језику: енглески). 2021 (4): 918—932. ISSN 1439-0469. doi:10.1111/jzs.12460 . Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=(помоћ) - ^ Smit, H.A.; Robinson, T.J.; Watson, J.; Jansen Van Vuuren, B. (октобар 2008). „A new species of elephant-shrew (Afrotheria:Macroselidea: Elephantulus) from South Africa”. Journal of Mammalogy. 89 (5): 1257—1269. doi:10.1644/07-MAMM-A-254.1 .
- ^ Carlen, E.J.; Rathbun, G.B.; Olson, L.E.; Sabuni, C.A.; Stanley, W.T.; Dumbacher, J.P. (2017). „Reconstructing the molecular phylogeny of giant sengis (Macroscelidea; Macroscelididae; Rhynchocyon)”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 113: 150—160. PMID 28552433. doi:10.1016/j.ympev.2017.05.012.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Murata, Yumie; Nikaido, Masato; Sasaki, Takeshi; Cao, Ying; Fukumoto, Yukio; Hasegawa, Masami; Okada, Norihiro (август 2003). „Afrotherian phylogeny as inferred from complete mitochondrial genomes”. Mol Phylogenet Evol. 28 (2): 253—60. doi:10.1016/S1055-7903(03)00035-6..
- Murphy WJ, Eizirik E, Johnson WE, Zhang YP, Ryder OA, O'Brien SJ. „Molecular phylogenetics and the origins of placental mammals”. 409 (6820). 2001 February 1: 614—8. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=(помоћ). - Tabuce, R.; Marivaux, L.; Adaci, M.; Bensalah, M.; Hartenberger, J. L.; Mahboubi, M.; Mebrouk, F.; Tafforeau, P.; Jaeger, J. J. (2007 May 7). „Early Tertiary mammals from North Africa reinforce the molecular Afrotheria clade”. Proc Biol Sci. 274 (1614): 1159—66. PMC 2189562 . PMID 17329227. doi:10.1098/rspb.2006.0229. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=(помоћ).
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]
- „Elephant Shrew”. African Wildlife Foundation. Приступљено 1. 2. 2010.
- „Sengis (Elephant-Shrews)”. California Academy of Sciences. Архивирано из оригинала 10. 5. 2013. г. Приступљено 1. 10. 2012.
- „New Species Of Giant Elephant-shrew Discovered”. Science Daily. februar 2008. Приступљено 1. 2. 2010.
- „New sengi species is related to an elephant, but small as a mouse”. Los Angeles Times. jun 2014. Приступљено 1. 6. 2014.
| Normativna kontrola: Državne |
|---|
