Мартин Јонаш
| Мартин Јонаш | |
|---|---|
 Мартин Јонаш испред једне од својих слика | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 9. мај 1924. |
| Место рођења | Ковачица, Краљевина СХС |
| Датум смрти | 31. јануар 1996. (71 год.) |
| Место смрти | Панчево, СРЈ |
Мартин Јонаш (слч. Martin Jonáš; Ковачица, 9. мај 1924 — Панчево, 31. јануар 1996) био је наивни сликар словачког порекла из места Ковачица.
Дао је значајан допринос оснивању локалне групе наивних сликара и један је од оснивача ковачичке наиве. Његова дела су била изложена на преко 300 индивидуалних и групних изложби у скоро 50 земаља света. Живео је и радио у Ковачици. Вероватно је најзначајнији и један од највећих појава у српској наивној уметности у Ковачици која се изборила за признање у свету и постала препознатљива у њему по великом броју словачких сељака који су радили и стварали на пољу наиве без икаквог сликарског образовања и учећи један од другога.[1]
Биографски подаци
[уреди | уреди извор]Мартин Јонаш родио се у Ковачици 9. маја 1924. године у породици занатлиској и сељачкој и ту је завршио 4 разреда основне школе и курс за пољопривредника и бавио се пољопривредом а гајио је и коње. Сликарство је заволео још као ђак и 1944. године је почео озбиљније да примењује своју љубав према сликарству и као војник уређивао је партизанске зидне новине „Бојовник”.[2] После повратка из рата је сликао даље и 1952. године први пут излаже у Ковачици поводом 150–те годишњице долазка Словака у Војводину. Насликао је више од 2000 слика и имао је више од 100 самосталних изложби на свим континентима. Његов атеље су посетили многе славне личности из целог света. Умро је у Панчеву 31. јануара 1996. године.
Он је пронашао свој властити стил који је препознатљив и створио свој ликовни свет. У свом делу он презентира живот сељака своје младости и полази углавном од својих сећања и представља рад и везу сељака са својом земљом коју он у својим платнима велича и обожава. Његове теме су из представљања села и прошлости у којим он велича земљу и вредан рад словачког војвођанског сељака. Пријатељи су га звали „мајстор Јонаш“.
Карактеристике његовог сликарства и филозофија
[уреди | уреди извор]
Мартин Јонаш у својим делима представља људску фигуру на посебан начин. Он слика и употребљава својеврсни модулатор по важности и тако слика малу људску главу и огромне предимензионисане руке и стопала наглашено као експресионистичку деформацију људског тела која као и свака деформација изгледа и делује гротексно на његовим платнима. То је резултат коришћења митске осећајности и фантазије према којим је све што је важно наглашено и предимензионирано што је као принцип давно познато и примењено а једна врста хиерархије по важности коју налазимо код раних цивилизација у прошлости. Он трага за вредноћом сељака којега приказује у раду а руке оне које стварају су ту увек јако наглашене и доминантне и прве које ће бити примећене од стране посматрача. Фигура је смештена у војвођанску равницу. У његовом раду се појављује и хумористичка и сексуална компонента те и анегдотска црта. Мушку компоненту представља клип кукуруза као фалусни симбол док женску компоненту представља тиква као компоненту плодности. Поетика Мартина Јонаша јесте једноставна и веома дубока и у своме делу он приказује најдубље истине постојања.
Његова родна кућа у Ковачици претворена је у спомен-музеј.[3][4]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Позивница на отварање изложбе Мартина Јонаша у Народном музеју у Бачком Петровцу (1963) -
Svadba v Kovačici (Свадба у Ковачици), уље на платну (1962)
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Bilek, Boris. „Martin Jonaš”. Zvanična prezentacija. ZAVOD ZA KULTURU VOJVOĐANSKIH SLOVAKA. Приступљено 18. 1. 2019.
- ^ „Martin Jonas / Мартин Јонаш”. Благо - Treasure (на језику: енглески). BLAGO Fund, Inc. Архивирано из оригинала 19. 01. 2019. г. Приступљено 18. 1. 2019.
- ^ Ćendić, Jarmila. „SPOMEN KUĆA SLIKARA MARTINA JONAŠA”. Zvanična prezentacija. Turistička organizacija opštine Kovačica. Приступљено 18. 1. 2019.
- ^ Спомен музеј Мартина Јонаша („Вечерње новости“, 15. септембар 2013)
Литература
[уреди | уреди извор]- Slovenský magazín ROVINA, Obzor Báčsky Petrovec 1-2-1996.
- Svet kovačického insitného umeniia, Vladimír Valentíl Kultúra Báčsky Petrovec 2002.
- Kovačickí maliari v ramci trienále INSITA 97 Trenčín 1997.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Ликовна уметност војвођанских Словака
- Уметничка галерија Бабка Архивирано на сајту Wayback Machine (23. јул 2012)
- Пројекат Растко - Наивна уметност
- Мајстор Јонаш у Панчеву („Политика”, 21. децембар 2021)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Уметничке | |
| Остале | |
