Пух орашар
| Пух орашар | |
|---|---|
| |
| Muscardinus avellanarius | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Потпородица: | |
| Род: | Muscardinus Kaup, 1829
|
| Врста: | M. avellanarius
|
| Биномно име | |
| Muscardinus avellanarius (Linnaeus, 1758)
| |
| |
| Распрострањеност врсте | |
| Синоними | |
|
Mus avellanarius Linnaeus, 1758 | |
Пух орашар (лат. Muscardinus avellanarius) је ноћни глодар из породице пухова (Gliridae) и једини представник рода Muscardinus. Насељава Европу и Малу Азију.
Опис
[уреди | уреди извор]
Овај пух је смеђе-жуте боје, са белим грудима и трбухом. Дужине је 6-9 цм, без репа дугачког 5,7-7,5 цм (са репом дуг је до 16,5 цм). Тежак је 17-20 грама, а непосредно пре хибернације достиже тежину од 30 до 40 грама. Крзно му је густо и полегло, а длака мекана и сјајна, средње дужине. Очи су му велике и црне, уши малене и не баш развијене, док је реп дуг и потпуно прекривен длаком. Пух орашар је ноћна животиња и већину времена проводи међу гранама дрвећа тражећи храну. Прави дуге обилазе, уместо да сиђе на земљу и изложи се опасности. Хибернира од октобра до априла или маја.
Распрострањење
[уреди | уреди извор]
Насељава шуме Европе и северног дела Мале Азије. На северу се његов ареал простире до јужне Шведске, а на истоку до Волге. У Британији је једини аутохтони пух. Иако Ирска природно нема пухова, орашар је недавно пронађен у округу Kилдер,[2] и чини се да се брзо шири, чему помаже и распрострањеност живица у ирским селима.[3]
Према „Приручнику за заштиту пухова”, некадашње британске владине агенције „Енглеска природа”, орашари се највише повезују са листопадним шумама, али такође насељавају живице и шикаре. Ретко путују више од 70 м од свог гнезда.[4]
Исхрана
[уреди | уреди извор]Омиљена храна су му ораси, по чему је и добио име. Воли и лешнике, жирове, сочне плодове, као што је јагода и купина, а такође и пупољке.
Орашар захтева разне врсте арбореалне хране да би преживео. Једе бобице, орашасте плодове и друго воће с` лешницима као главном храном за товљење пре хибернације. Такође једе плод граба и купина, када је лешника мало. Остали извори хране су пупољци младог лишћа и цветови који обезбеђују нектар и полен. Једе и инсекте, нарочито лисне ваши и гусенице, које проналази на дрвећу на коме се храни.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Hutterer, R.; Kryštufek, B.; Yigit, N.; Mitsain, G.; Meinig, H. & Juškaitis, R. (2016). „Muscardinus avellanarius”. The IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2016: e.T13992A110268032. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-3.RLTS.T13992A22222242.en. Приступљено 14. 10. 2019.
- ^ Ahlstrom, Dick. (16. 7. 2013). "The dormouse makes first appearance in Ireland". Irish Times.
- ^ Mooney, John. (8. 9. 2013). "Rare UK dormouse moved to Ireland". Sunday Times.
- ^ Marnell, F. and Donoher, D. (2013). First confirmed record of Hazel Dormouse (Muscardinus avellanarius) in the wild in Ireland. Ir Nat J. 33: 77-78
Литература
[уреди | уреди извор]- Ловачки магазин Траг, број 18, стр. 14—15.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
