Мала ласица

Мала ласица Временски распон: Касни Плеистоцен – садашњост
Двије ласице се туку
Статус угрожености
Најмање угрожен  (IUCN 3.1)
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Mammalia
Ред:	Carnivora
Породица:	Mustelidae
Род:	Mustela
Врста:	M. nivalis
Биномно име
Mustela nivalis Linnaeus, 1766
Географска распрострањеност риђе ласице

Мала ласица или риђа ласица (лат. Mustela nivalis), врста је звијери из рода ласица (Mustela), породица куна (Mustelidae).

Физичке особине

Ласице су витке животиње са дугим репом и кратким ногама, што им омогућава да прате свој плијен — најчешће ситне глодаре — до у сама њихова гнијезда и склоништа. Поред ситних глодара, ласице се хране и зечевима, који могу бити и до 100 пута крупнији од њих. Крзно им је црвенкасто-риђе, свјетлије него код већине животиња њиховог рода; у сјеверним крајевима боја њиховог крзна зими потпуно побијели, што их чини скоро невидљивима на снијегу (зато се у неким крајевима називају сњежним ласицама, а у Норвешкој и Шведској „сњежним мишевима“). Ријетко достижу дужину преко 23 cm.

Распрострањеност

Ласице насељавају сјеверне крајеве Европе, Азије и Сјеверне Америке, осим Исланда, Ирске и источне Канаде. Најјужнија станишта ласица се налазе у сјеверној Африци. Такође, човјек их је донио са собом и на Нови Зеланд. Сјеверноамеричке ласице су раније сврставане у посебну групу, по називу Mustela rixosa, али по мишљењу данашњих стручњака ово разликовање је неодрживо.

Обично живе у близини сеоских имања, ливадама, на ивицама шума исл. У Европи ласице обично живе у истим областима као и њихови блиски рођаци хермелини, који су нешто крупнији али јако слични.

Понашање

Иако су углавном активне ноћу, ласице се понекад могу сусрести и дању. Живе врло самачким животом, и чак ни парење не може проћи без туче. Женке се могу парити више пута годишње, ако има хране у изобиљу.

Спољашње везе

• BluePlanetBiomes.org: „Ласице“ (језик: енглески)
• Ласице на „Би-би-сијевој“ секцији „Наука и природа“ (језик: енглески)