Пређи на садржај

N1

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са N1 (television))
N1
Земља
Доступностширом света
Оснивање30. октобар 2014.; пре 10 година (2014-10-30)
СедиштеУл. Омладинских бригада 86п, Београд
ВласникUnited Group
МатицаUnited Media
Кључни људи
  • Брент Садлер (директор)
  • Игор Божић (главни и одговорни уредник)
Формат слике1080i (HDTV)
Веб-сајтwww.n1info.com

N1 је међународна претплатничка телевизијска станица са седиштем у Београду.[1] Налази се у власништву предузећа United Media, чији је већински власник Драган Шолак.[2] Основан је 30. октобра 2014. N1 је 24-часовна информативна станица и партнер америчког CNN.[3]

N1 је доступан преко оператера чији је власник United Group. Како је фокусиран на публику четири државе у којима има седиште, N1 има четири одвојене уређивачке политике, засебне репортере, ТВ студије, као и интернет и мобилне платформе. У случајевима када се вести преклапају, презентују се заједнички.[4][5]

Доступност

[уреди | уреди извор]

N1 се емитује путем кабловских емитера у Србији, Хрватској, Босни и Херцеговини, Словенији, Северној Македонији и Црној Гори, DTH платформе у Европи и широм света, као и кроз OTT платформу NetTV Plus.

Историја

[уреди | уреди извор]

Организација за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) и Полин Адес-Мевел, представница Репортера без граница, описали су N1 као „једину велику независну телевизију у Србији”.[6][7][8] Радници су константно етикетирани од стране власти као „издајници” и „страни плаћеници”, а добијали су стотине увреда и претњи физичким насиљем путем друштвених медија.[9] Неидентификоване особе послале су писмо каналу 4. фебруара 2019. у којем прете да ће убити његове новинаре и њихове породице и дићи у ваздух његове канцеларије.[10]

Након што је Александар Вучић у новембру 2019. хоспитализован због кардиоваскуларних проблема, његови сарадници и прорежимски медији оптужили су новинара N1 Миодрага Совиља да је отежао здравље председника испитујући наводе о корупцији министара у Влади.[11][12] Платформа Савета Европе о безбедности новинара упозорава на недостатак одговора државе на застрашивање, претње и клеветање Совиља.[13] Представник Репортера без граница изразио је забринутост због напада са којима се суочава извршни директор N1, као и због дистрибуције летака у којима се N1 саветује да напусти Србију и претњи путем друштвених медија.[8]

У јануару 2020. Европска федерација новинара се удружила са Независним удружењем новинара Србије (НУНС) у подршци N1. Наводи да одлуку државног кабловског оператера да не емитује N1 види као покушај гашења критичког дискурса у Србији.[14] Паралелно са спором између предузећа United Group и Телекома Србије, Харлем Дезир, представник ОЕБС-а за слободу медија и Репортера без граница, изразио је забринутост због сајбер напада на српски веб-сајт и мобилну апликацију N1.[15][16]

Продукција

[уреди | уреди извор]
Новинари N1 на манифестацији Милијарда устаје у Загребу 2022.

Четири продукциона центра N1 имају сопствени уреднички приступ, новинаре, студије, веб и мобилне платформе, те праве одвојене садржаје за четири државе, а када је у питању програм интересантан за све четири средине, удружују се у један регионални канал.

Покренут 30. октобра 2014. године, N1 запошљава више од 150 професионалних телевизијских и веб новинара, који производе вести, информативни, спортски, забавни и образовни садржај.

Директор вести за Србију је од оснивања до маја 2021. био Југослав Ћосић, да би на његово место дошао Игор Божић, дотадашњи извршни продуцент N1.[17] Директор вести за Хрватску је од оснивања до августа 2015. био Дубравко Мерлић, а од септембра 2015. на тој позицији је Тихомир Ладишић.[18] Директор вести за Босну и Херцеговину је Амир Зукић.

Партнерство са CNN

[уреди | уреди извор]

N1 је ексклузивни регионални информативни партнер америчког CNN-а и може емитовати његове програме који су важни гледаоцима у региону, што у исто време омогућава N1 да свој садржај од међународне важности размењује са CNN-ом.

Ово партнерство такође омогућава N1 да се ослања на богато глобално искуство CNN-а у областима прикупљања вести и прављења програма, кроз ексклузивни приступ живим ванредним међународним вестима и прилозима, за емитовање на N1. Први пут у региону преводио се одабрани програм, као и вести CNN-а.

Програм

[уреди | уреди извор]

Главна информативна емисија је Дневник, који продукциони центри реализују засебно. У Хрватској почиње у 18 часова, док у Босни и Херцеговини и Србији почиње у 19 часова. Поред тога, на сваких сат времена се емитује N1 Инфо који је вид кратких вести, уз преглед спортских вести и временске прогнозе.

Осим ових емисија, емитују се и Нови дан (јутарњи програм), N1 студио лајв (дневни програм), Дан уживо (поподневни програм), Инфо биз (магазин о економији, привреди и бизнису), Pressing (хард-ток дијалошка емисија), Црвена линија, 390 степени, Persona non grata, Глобал инфо CNN, Сцена (емисија о вестима из културе и забаве), Нет контекст и друге емисије.[19]

Водитељи

[уреди | уреди извор]

На N1 ради веома велики број публици добро познатих новинара и водитеља, који су своју професионалну каријеру наставили на N1.

У новембру 2020. N1 напушта једно од заштитних лица, продуцент и презентер вести Милан Шарић, који је водио прве вести ове куће 6 година раније. Уместо њега, у јануару 2021. долази новинарка Ивана Константиновић, једна од најпознатијих презентерки вести у Србији.[20]

Критике

[уреди | уреди извор]

У Србији је критикован због свог става према Косову и Метохији, где је оптужен да заступа политику Републике Косово,[а] као и да у својим насловима никада не пише „Косово и Метохија”, „КиМ” или „Космет” већ искључиво „(Република) Косово”, а Србе на Косову и Метохији назива „косовски Срби”. Поједини посматрачи су навели да N1 наводно саботира званични Београд у дијалогу Београда и Приштине, у корист Владе Републике Косово.[21][тражи се бољи извор] Због наводне србофобије, русофобије и мржње према Српској православној цркви, у Србији га критичари називају „НДХ 1”.[22][тражи се бољи извор]

У јуну 2023. N1 је објавио вест о порођају политичарке Милице Ђурђевић Стаменковски с насловом „Породила се Милица Ђурђевић Стаменковски, дечаци се не зову Косово и Метохија”, који је нашироко на друштвеним мрежама протумачен као подругљив због суверенистичких ставова Ђурђевић Стаменковски према Косову и Метохији. N1 се касније извинио звог наслова.[23]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Rođendan N1 – pet godina sa vama, bez kompromisa”. N1. 30. 10. 2016. Приступљено 8. 4. 2022. 
  2. ^ „Počinje sa radom TV N1” (на језику: српски). Архивирано из оригинала 1. 11. 2014. г. Приступљено 30. 10. 2014. 
  3. ^ „Adria News: Saradnja N1 i CNN je stabilna”. N1. 1. 4. 2019. Приступљено 8. 4. 2022. 
  4. ^ „Prva regionalna 24-satna news platforma N1 od 30. listopada” (на језику: хрватски). Архивирано из оригинала 31. 10. 2014. г. Приступљено 31. 10. 2014. 
  5. ^ „TELEVIZIJA N1 POČELA DA RADI: Prvi gosti novoizabrani članovi Predsedništva BiH!” (на језику: српски). Архивирано из оригинала 31. 10. 2014. г. Приступљено 31. 10. 2014. 
  6. ^ „Presidential election 2017, OSCE/ODIHR Election Assessment Mission Final Report”. Organization for Security and Co-operation in Europe. Приступљено 20. 11. 2019. 
  7. ^ „Reporteri bez granica osuđuju napade na TV N1”. Radio Free Europe/Radio Liberty. Приступљено 20. 11. 2019. 
  8. ^ а б „RSF reminds Vucic about promise and says leave N1 alone,look at tabloids”. N1. Архивирано из оригинала 29. 11. 2019. г. Приступљено 20. 11. 2019. 
  9. ^ „Serbia: IFJ/EFJ condemns targeted campaign against N1 television”. International Federation of Journalists. Приступљено 1. 4. 2019. 
  10. ^ „N1TV Journalists Subjected to Death Threats”. Council of Europe. Приступљено 1. 4. 2019. 
  11. ^ „Serbia's president released from hospital”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 19. 11. 2019. г. Приступљено 18. 11. 2019. 
  12. ^ „N1 TV under attack again; journalist say it's dangerous; new attack on Sovilj”. N1. Архивирано из оригинала 29. 11. 2019. г. Приступљено 18. 11. 2019. 
  13. ^ „Journalist Miodrag Sovilj Targeted by Smear Campaign after Interviewing President Vučić”. Council of Europe. Приступљено 30. 11. 2019. 
  14. ^ „EFJ supports #letn1beseen initiative in Serbia”. N1. Архивирано из оригинала 29. 01. 2020. г. Приступљено 29. 1. 2019. 
  15. ^ „OSCE media official concerned over cyber-attacks on N1”. N1. Архивирано из оригинала 29. 01. 2020. г. Приступљено 29. 1. 2020. 
  16. ^ „Reporters Without Borders condemns cyber-attacls on N1 portal”. N1. Архивирано из оригинала 30. 01. 2020. г. Приступљено 30. 1. 2020. 
  17. ^ „Igor Božić novi news direktor N1 televizije”. N1 (на језику: српски). 2021-05-19. Приступљено 2021-05-19. 
  18. ^ „Tihomir Ladišić news direktor N1 Zagreb”. N1 (на језику: српски). 2015-09-22. Приступљено 2021-05-19. 
  19. ^ „Tv Emisije”. N1 Srbija (на језику: српски). Приступљено 2020-06-19. 
  20. ^ „Ivana Konstantinović u timu N1”. N1 (на језику: српски). 2021-01-19. Приступљено 2021-01-19. 
  21. ^ „SRAMNO! Šolak otvoreno podržava Kurtija i njegovu politiku protiv Srba na KiM”. Ало!. Приступљено 26. 2. 2024. 
  22. ^ „Televiziji N1 želimo za rođendan da prestanu da mrze Srbiju!”. 025.rs. Приступљено 26. 2. 2024. 
  23. ^ „Portal N1 se izvinjava zbog naslova koji je izazvao brojne reakcije”. N1. Приступљено 26. 2. 2024. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=N1&oldid=28942332”