Натријум-бензоат
| |||
| |||
| Називи | |||
|---|---|---|---|
| IUPAC назив
Sodium benzoate
| |||
| Други називи
E211
| |||
| Идентификација | |||
3Д модел (Jmol)
|
|||
| ECHA InfoCard | 100.007.760 | ||
| Е-бројеви | E211 (конзерванси) | ||
| RTECS | DH6650000 | ||
| |||
| Својства | |||
| NaC6H5CO2 | |||
| Моларна маса | 144,11 g/mol | ||
| Густина | 1,497 g/cm3 | ||
| Тачка топљења | 300 °C | ||
| растворан | |||
| Растворљивост | растворан у етанолу | ||
| Киселост (pKa) | 8.0 | ||
| Опасности | |||
| Тачка паљења | 100 °C | ||
| Смртоносна доза или концентрација (LD, LC): | |||
LD50 (средња доза)
|
4100 mg/mg (орално, пацов) | ||
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |||
 верификуј (шта је   ?)
| |||
| Референце инфокутије | |||
Натријев бензоат (E211) је натријумова со бензоеве киселине хемијске једначине NaC6H5CO2. Најчешће се производи реакцијом натријум хидроксида с бензојевом киселином. Натријум бензоат је конзерванс који се највише користи у производњи газираних пића, воћних сокова, укисељеног поврћа, мармелада, киселих краставаца и зачина.
Особине
[уреди | уреди извор]Натријев бензоат је безбојна кристална чврста материја. Ова со нема мириса и хигроскопна је. Веома је запаљивa и добро се раствара у води.
Употреба
[уреди | уреди извор]Натријев бензоат делује бактериостатично и фунгистатично, те се због тога употребљава као додатак храни (E211). Оптимално се користи код намирница при pH вредности мањој од 3.6.
У пиротехници се користи као гориво, најчешће у комбинацији са калијум перхлоратом. Код синтезе полипропиленa служи као средство за нуклеизирање.
Код човекa може изазвати алергију и астму, те оптеретити механизам размене материја. Једна британска студија је показала да натријум бензоат као конзерванс у неким пићима, у комбинацији са другим додатним материјама може изазвати АДХС (Поремећај хиперактивности и дефицита пажње).[3][4] Смртоносна доза код мишева износи око 1600 mg/kg телесне масе (орално).[5]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Hill AE (1975). „Solute-solvent coupling in epithelia: contribution of the junctional pathway to fluid production”. Proc R Soc Lond B Biol Sci. 191: 537-47. Непознати параметар
|uml=игнорисан (помоћ) - ^ Donna McCann, Angelina Barrett, Alison Cooper, Debbie Crumpler, Lindy Dalen, Kate Grimshaw, Elizabeth Kitchin, Kris Lok, Lucy Porteous, Emily Prince, Edmund Sonuga-Barke, John O Warner and Jim Stevenson (2007). „Food additives and hyperactive behaviour in 3-year-old and 8/9-year-old children in the community: a randomised, double-blinded, placebo-controlled trial”. Lancet. 370. doi:10.1016/S0140-6736(07)61306-3. Непознати параметар
|uml=игнорисан (помоћ); Непознати параметар|Issue=игнорисан [|issue=се препоручује] (помоћ); Непознати параметар|Pages=игнорисан [|pages=се препоручује] (помоћ) - ^ „ChemIDplus”.
