Пређи на садржај

Никола Луј де Лакај

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Nicolas Louis de Lacaille)
Никола Луј де Лакај
Никола Луј де Лакај, астроном
Лични подаци
Датум рођења(1713-05-15)15. мај 1713.
Место рођењаРимињи, Француска
Датум смрти21. март 1762.(1762-03-21) (48 год.)
Место смртиПариз, Француска
Образовање, Collège de Navarre
Научни рад
Пољеастрономија, геодезија
Познат покаталогизацији звезда и креирању сазвежђа јужне хемисфере

Никола Луј де Лакај (фр. Nicolas-Louis de Lacaille; Римињи, 15. мај 1713 — Париз, 21. март 1762) је био француски астроном који је најпознатији по свом раду на каталогизацији звезда јужног неба. У његову част су названи кратер на Месецу „Ла Кај“ и астероид 9135 Лакај[1].

Биографија

[уреди | уреди извор]

Де Лакај је рођен у Римињију (фр. Rumigny) у Арденима близу Ремса[2]. Студије је почео у Нанту[2], а након што га је смрт оца оставила без средстава, војвода од Бурбона је финансирао његово школовање на теолошком париском Колеџу Лисе (фр. Collège de Lisieux), где је стекао звање ђакона.[1][3].

По завршетку студија се у потпуности посветио науци, и добија своје прве послове захваљујући Жаку Касинију. Примљен је на Париску опсерваторију 1737. године[2]. Први посао му је било мапирање обале између Нанта и Бајона. Задатак мерења француског лука меридијана између Перпињана и Денкерка[2] је добио од Жака Касинија који је овај лук већ мерио 1718. године[1]. Мерење је почело 1739. и трајало две године током којих је Де Лакај исправио многе неправилности које су се нашле у Касинијевом раду.[3] Настављајући прорачуне у вези са дужином меридијанског лука, Де Лакај је показао и да је Земља заправо елипсоид, односно да је спљоштена на половима. Ово откриће му доноси пријем у Француску академију наука 1741. године[2]. Такође, добија положај професора математике на Мазареновом колеџу где је опремио малу опсерваторију.[3]

Слаба истраженост јужног неба га наводи да предложи експедицију на Рт добре наде на који се и упутио 1750. године. Експедиција је била изузетно плодотворна — током четири године мапирао је готово 10.000 звезда, направивши при томе 14 нових сазвежђа, израчунао паралаксе сунца и месеца те јужноафрички меридијански лук и тачне позиције ондашњих француских колонија — острва Маурицијус и Реинион.[1][2][3]

По повратку у Париз и објављивању резултата, 1754. године је изабран и за иностраног члана Шведске академије наука[1]. Међутим, пажња јавности му није пријала, па се повукао на Мазаренов колеџ где је наставио са радом[3].

Амбициозан пројекат одређивања тачног положаја звезда зодијака је отпочео 1760. године. Интензиван рад убрзао је његову смрт.[2] Умро је од гихта 21. марта 1762. године у 49. години живота. Француски астроном Жером Лаланд је рекао да је током свог релативно кратког живота Де Лакај начинио више посматрања и прорачуна него сви остали астрономи његовог доба заједно. Квалитет Де Лакајевог рада једнаког је високог нивоа као и квантитет што му је у комбинацији са беспрекорним каракетром донело опште поштовање[3].

Резултати

[уреди | уреди извор]

Никола Луј де Лакај је дао следеће доприносе[1][2][3]:

Дела

[уреди | уреди извор]
  • Leçons élémentaires de Mathématiques (1741)
  • Éphémérides (1755)
  • Astronomiae Fundamenta (1757), са стандардним каталогом 398 звезда
  • Tabulae Solares (1758)
  • Coelum australe stelliferum (1763) са подацима о 10.000 звезда јужног неба и 14 нових сазвежђа
  • Observations sur 515 étoiles du Zodiaque (1763, објављено у склопу новог издања његове књиге Éphémérides)

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ Coffey, Jerry (7. 1. 2012). „Nicolas Louis de Lacaille”. Universe Today. Архивирано из оригинала 22. 10. 2012. г. Приступљено 17. 5. 2012. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж „Nicolas-Louis de Lacaille”. Museo Galileo. 2010. Приступљено 18. 5. 2012. 
  3. ^ а б в г д ђ е „Nicolas Louis de Lacaille”. Soylent Communications. Приступљено 18. 5. 2012. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Никола_Луј_де_Лакај&oldid=28710800”