Пређи на садржај

Nuklearno inženjerstvo

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Nuklearni inženjering)

Nuklearno inženjerstvo je grana inženjerstva koja se bavi primenom razlaganja atomskih jezgara (fisije) ili kombinovanja atomskih jezgara (fuzija), ili primenama drugih subatomskih procesa baziranih na principima nuklearne fizike. U potpolju nuklearne fisije, ono posebno uključuje dizajn, interakciju i održavanje sistema i komponenti poput nuklearnih reaktora, nuklearnih elektrana ili nuklearnog oružja. Ovo područje takođe obuhvata proučavanje medicinskih i drugih primena zračenja, posebno jonizujućeg zračenja, nuklearne bezbednosti, transporta toplote/termodinamike, nuklearnog goriva ili drugih srodnih tehnologija (npr. odlaganje radioaktivnog otpada) i problemi nuklearne proliferacije. Ovo polje takođe obuhvata i hemijsko inženjerstvo i elektrotehniku.

Profesionalne oblasti

[уреди | уреди извор]

Sjedinjene Države trenutno proizvode oko 18% svoje električne energije iz nuklearnih elektrana. Nuklearni inženjeri u ovoj oblasti uglavnom, direktno ili indirektno, rade u industriji nuklearne energije ili u nacionalnim laboratorijama. Trenutno istraživanje u industriji usmereno je na proizvodnju ekonomičnih i proliferaciono otpornih dizajnerski rešenja reaktora sa pasivnim bezbednosnim karakteristikama. Neke državne (nacionalne) laboratorije vrše istraživanja u istim oblastima kao i privatna industrija i u drugim oblastima kao što su nuklearna goriva i ciklusi nuklearnog goriva, napredni dizajn reaktora, i dizajn i održavanje nuklearnog oružja. Glavni kanal/izvor obučenog osoblja (vojnog i civilnog) za reaktorske objekte u SAD je Mornarički program za nuklearnu energiju, uključujući njegovu Školu za nuklearnu energiju u Južnoj Karolini.[1][2][3] Predviđa se da će zaposlenost u oblasti nuklearnog inženjerstva porasti za oko devet posto do 2022. godine, kako bi se zamenili nuklearni inženjeri kojima predstoji penzija, osiguralo održavanje i ažuriranje sigurnosnih sistema u elektranama i unapredila primena nuklearne medicine.[4]

  • Nuklearna elektrana[5]
    Nuklearna elektrana[5]
  • B-61 termonuklearno oružje[6]
    B-61 termonuklearno oružje[6]

Nuklearna medicina i medicinska fizika

[уреди | уреди извор]

Medicinska fizika je važno polje nuklearne medicine; njena potpolja su nuklearna medicina, radioterapija, zdravstvena fizika, i medicinski imidžing.[7] Visokospecijalizovana i kompleksna oprema, uključujući rendgenske aparate, MRI[8][9][10] i PET[11][12] skenere i mnoge druge uređaje pruža većinu dijagnostičkih mogućnosti savremene medicine - zajedno sa otkrivanjem suptilnih mogućnosti lečenja.

  • Rendgenski snimak lobanje muškarca
    Rendgenski snimak lobanje muškarca
  • Snimak ljudske ruke magnetnom rezonantnom tomografijom (MRI)
    Snimak ljudske ruke magnetnom rezonantnom tomografijom (MRI)
  • PET skan napravljen pomoću ECAT Exact HR+PET skanera
    PET skan napravljen pomoću ECAT Exact HR+PET skanera

Nuklearni materijali

[уреди | уреди извор]

Istraživanje nuklearnih materijala fokusira se na dve glavne teme, nuklearna goriva i modifikacije nuklearnih materijala izazvane zračenjem. Poboljšanje nuklearnih goriva je presudno za postizanje povećane efikasnosti nuklearnih reaktora. Studije efekata zračenja imaju mnogo svrhe, uključujući proučavanje strukturnih promena komponenata reaktora i proučavanje nano-modifikacije metala korišćenjem jonskih zraka ili akceleratora čestica.

Radijaciona protekcija i merenje

[уреди | уреди извор]

Merenje zračenja je od suštinske važnosti za nauku i praksu zaštite od zračenja, ponekad poznato i kao radiološka zaštita. Time je obuhvaćena zaštita ljudi i životne sredine od štetnih uticaja nekontrolisanog zračenja.

Nuklearni inženjeri i radiološki naučnici su zainteresovani za razoj naprednijih sistema za merenje i detekciju jonizujućeg zračenja, i koriste se tim napretcima za poboljšanje tehnologija snimanja. Ove oblasti uključuju, između ostalog, dizajn detektora, proizvodnju i analizu, merenja osnovnih atomskih i nuklearnih parametara i sisteme radijacionog snimanja.

Nuklearne inženjerske organizacije

[уреди | уреди извор]

Vidi još

[уреди | уреди извор]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „BSAST: Nuclear Engineering Technology”. Приступљено 17. 2. 2019. 
  2. ^ „BS Degree in Nuclear Energy Engineering Technology at Thomas Edison State University”. www.tesc.edu. Архивирано из оригинала 15. 12. 2015. г. Приступљено 17. 2. 2019. 
  3. ^ „Active [US Navy Ships] In Commission”. Архивирано из оригинала 5. 6. 2011. г. Приступљено 18. 10. 2011. 
  4. ^ "Nuclear Engineers – Job Outlook" in Occupational Outlook Handbook, 2014–15. Bureau of Labor Statistics, U.S. Department of Labor
  5. ^ „World Nuclear Power Reactors 2007–08 and Uranium Requirements”. World Nuclear Association. 9. 6. 2008. Архивирано из оригинала 3. 3. 2008. г. Приступљено 21. 6. 2008. 
  6. ^ Sublette, Carey (9. 1. 2007). „The B61 Bomb”. Nuclear weapon archive. Архивирано из оригинала 27. 2. 2009. г. Приступљено 9. 6. 2012. 
  7. ^ Medical Physicist. American Association of Physicists in Medicine
  8. ^ McRobbie DW, Moore EA, Graves MJ, Prince MR (2007). MRI from Picture to Proton. Cambridge University Press. стр. 1. ISBN 978-1-139-45719-4. 
  9. ^ Smith-Bindman R, Miglioretti DL, Johnson E, Lee C, Feigelson HS, Flynn M, et al. (jun 2012). „Use of diagnostic imaging studies and associated radiation exposure for patients enrolled in large integrated health care systems, 1996–2010”. JAMA. 307 (22): 2400—09. PMC 3859870 Слободан приступ. PMID 22692172. doi:10.1001/jama.2012.5960. 
  10. ^ Health at a glance 2009 OECD indicators. Health at a Glance. 2009. ISBN 978-92-64-07555-9. doi:10.1787/health_glance-2009-en. 
  11. ^ Bailey, D.L; D.W. Townsend; P.E. Valk; M.N. Maisey (2005). Positron-Emission Tomography: Basic Sciences. Secaucus, NJ: Springer-Verlag. ISBN 978-1-85233-798-8. 
  12. ^ Carlson, Neil (22. 1. 2012). Physiology of Behavior. Methods and Strategies of Research. 11th edition. Pearson. стр. 151. ISBN 978-0205239399. 
  13. ^ Glenn F Knoll. Radiation Detection and Measurement, third edition 2000. John Wiley and sons. ISBN 978-0-471-07338-3.
  14. ^ Tsoulfanidis, Nicholas (1995). Measurement and Detection of Radiation (2nd изд.). Washington, D.C.: Taylor & Francis. стр. 467–501. ISBN 978-1-56032-317-4. 
  15. ^ Yousuke, I.; Daiki, S.; Hirohiko, K.; Nobuhiro, S.; Kenji, I. (2000). Deterioration of pulse-shape discrimination in liquid organic scintillator at high energies. Nuclear Science Symposium Conference Record. 1. IEEE. стр. 6/219—6/221. ISBN 978-0-7803-6503-2. doi:10.1109/NSSMIC.2000.949173. 
  16. ^ Kawaguchi, N.; Yanagida, T.; Yokota, Y.; Watanabe, K.; Kamada, K.; Fukuda, K.; Suyama, T.; Yoshikawa, A. (2009). Study of crystal growth and scintillation properties as a neutron detector of 2-inch diameter eu doped LiCaAlF6 single crystal. Nuclear Science Symposium Conference Record. IEEE. стр. 1493—1495. ISBN 978-1-4244-3961-4. doi:10.1109/NSSMIC.2009.5402299. 
  17. ^ Duclos, Steven J. (1998). „Scintillator Phosphors for Medical Imaging” (PDF). Interface. 7 (2): 34—39. ISSN 1944-8783. 
  18. ^ Dyer, Stephen A. (2001). Survey of Instrumentation and Measurement. Wiley-Blackwell. ISBN 978-0471394846. 
  19. ^ Klein, Cornelis and Cornelius S. Hurlbut, Jr., Manual of Mineralogy, Wiley, 1985, 20th ed. ISBN 978-0-471-80580-9. стр. 307–308.
  20. ^ Anthony, John W.; Bideaux, Richard A.; Bladh, Kenneth W.; Nichols, Monte C. (ур.). „Uraninite”. Handbook of Mineralogy (PDF). III (Halides, Hydroxides, Oxides). Chantilly, VA, US: Mineralogical Society of America. ISBN 978-0-9622097-2-7. Приступљено 5. 12. 2011. 
  21. ^ Uraninite. Mindat.org
  22. ^ Uraninite. Webmineral.com

Literatura

[уреди | уреди извор]
  • Gowing, Margaret (1964). Britain and Atomic Energy, 1939–1945. .
  • Gowing, Margaret, and Lorna Arnold. Independence and Deterrence: Britain and Atomic Energy, Vol. I: Policy Making, 1945–52; Vol. II: Policy Execution, 1945–52 (London, 1974)
  • Johnston, Sean F. "Creating a Canadian Profession: The Nuclear Engineer, 1940–68," Canadian Journal of History, Winter 2009, Vol. 44 Issue 3, pp. 435–466
  • Johnston, Sean F. "Implanting a discipline: the academic trajectory of nuclear engineering in the USA and UK," Minerva, 47 (2009), pp. 51–73
  • Ash, Milton, "Nuclear reactor kinetics", McGraw-Hill, (1965)
  • Bransden, BH; Joachain, CJ (2002). Physics of Atoms and Molecules (2nd изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-582-35692-4. 
  • Foot, CJ (2004). Atomic Physics. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850696-6. 
  • Herzberg, Gerhard (1979) [1945]. Atomic Spectra and Atomic Structure. New York: Dover. ISBN 978-0-486-60115-1. 
  • Condon, E.U. & Shortley, G.H. (1935). The Theory of Atomic Spectra. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-09209-8. 
  • Cowan, Robert D. (1981). The Theory of Atomic Structure and Spectra. University of California Press. ISBN 978-0-520-03821-9. 
  • Lindgren, I. & Morrison, J. (1986). Atomic Many-Body Theory (Second изд.). Springer-Verlag. ISBN 978-0-387-16649-0. 
  • Clarfield, Gerald H. and William M. Wiecek (1984). Nuclear America: Military and Civilian Nuclear Power in the United States 1940-1980, Harper & Row.
  • Stephanie Cooke (2009). In Mortal Hands: A Cautionary History of the Nuclear Age, Black Inc.
  • Cravens, Gwyneth (2007). Power to Save the World: the Truth about Nuclear Energy. New York: Knopf. ISBN 978-0-307-26656-9. 
  • Elliott, David (2007). Nuclear or Not? Does Nuclear Power Have a Place in a Sustainable Energy Future?, Palgrave.
  • Falk, Jim (1982). Global Fission: The Battle Over Nuclear Power, Oxford University Press.
  • Ferguson, Charles D., (2007). Nuclear Energy: Balancing Benefits and Risks Council on Foreign Relations.
  • Herbst, Alan M. and George W. Hopley (2007). Nuclear Energy Now: Why the Time has come for the World's Most Misunderstood Energy Source, Wiley.
  • Mycle Schneider, Steve Thomas, Antony Froggatt, Doug Koplow (2012). The World Nuclear Industry Status Report, German Federal Ministry of Environment, Nature Conservation and Reactor Safety.
  • Walker, J. Samuel (1992). Containing the Atom: Nuclear Regulation in a Changing Environment, 1993-1971, Berkeley: University of California Press.
  • Spencer Weart R. (2012). The Rise of Nuclear Fear. Cambridge, MA: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-05233-8. -
  • Ian Hore-Lacy: Nuclear Energy in the 21st Century: World Nuclear University Press. Academic Press. 2006. ISBN 978-0-12-373622-2. 
  • Raymond L. Murray: Nuclear Energy, Sixth Edition: An Introduction to the Concepts, Systems, and Applications of Nuclear Processes. Butterworth-Heinemann. 2008. ISBN 978-0-12-370547-1.

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Nuklearno inženjerstvo на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nuklearno_inženjerstvo&oldid=28523640”