Пређи на садржај

Најлон

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Nylon)
Најлон

Најлон 6,6

Јединица најлона 6,6
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChemSpider
  • InChI=1S/C12H20N2O2/c1-2-3-4-7-10-14-12(16)9-6-5-8-11(13)15/h1H,2-10H2,(H,14,16) ДаY
    Кључ: LOCYSVHOSYQGOV-UHFFFAOYSA-N ДаY
  • [CH]CCCCCNC(=O)CCCCC(=O)[N]
Својства
C12H20N2O2
Моларна маса 224,30 g·mol−1
Густина 1,15 g/cm3
Тачка топљења 190–350°C
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Најлон је опште име за велику групу синтетичких полимера. Први најлон је направљен 1938. и то је било прво вештачко влакно на свету. Најлони имају широку примену у индустрији.

Историја

[уреди | уреди извор]

Америчка хемијска компанија Дупонт, 1927. године оснива високобуџетну лабораторију[3] где су се углавном водила истраживања везана за полимере. 1931. године је откривена синтетичка гума, која се региструје под именом Neopren[4][5] а 1934. године, долази се до открића које данас познајемо као најлон. Требало је да прође још неколико година, да би се усавршили начини обимне индустријске производње па је коначно 27. октобра 1938. године, одлучено да се са новог изума скине вео тајне.

Након Светске изложбе у Њујорку 1939. године, одлучено је да се најлон, због високог степена еластицитета и снаге, примарно користи у производњи женских чарапа. Током Другог светског рата, производња најлона је привремено заустављена јер је тада већи приоритет имала војна индустрија, и најлон се почео користити на многим другим пољима као нпр., замена за свилу при производњи падобрана, производња шатора, разних врста гума, итд.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Дупонт експериментална станица - dupont.com (језик: енглески)
  4. ^ Дупонт Неопрен ® Архивирано на сајту Wayback Machine (28. децембар 2013) - dupont.com (језик: енглески)
  5. ^ Дупонт Neopren® (откриће 1931. године) Архивирано на сајту Wayback Machine (17. јануар 2014) - dupont.com (језик: енглески)

Литература

[уреди | уреди извор]
  • „Industriel organisk kemi”. Nye kemiske horisonter. Kemisk Institut / Danmarks Tekniske Universitet - DTU. стр. 92. ISBN 978-8791233135. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]