Урбано острво топлоте
Урбано острво топлоте, као феномен више температуре ваздуха у градовима у односу на околину, представља најважнију последицу утицаја урбанизације на топоклиму.
Још од времена Луја Хоуарда се сматра да се климатски утицај урбанизације најјасније испољава на температури ваздуха. Али, у вези са тим је и највећи нерешени проблем , како раздвојити све урбане утицаје на климу, а посебно како одвојити утицај антропогене од Сунчеве топлоте.
Имајући у виду свеукупност урбаних утицаја на атмосферу, данас је сасвим јасно да и мањи, исто као и велики градови, имају вишу температуру ваздуха од своје непосредне околине. На тај начин, сви градови образују структуру названу у климатологији урбано острво топлоте, по аналогији на стварна острва, чији је изглед на картама изохипси сличан облику изотерми на температурним картама.
Термин је у литературу увео Гордон Менли 1958. године, иоако је можда он и раније употребљиван. Наравно, поменута структура представља поље више температуре ваздуха у хладнијој околини, опет аналогно стварним острвима, која се при сунчаном времену загреју више него околно море. Интензитет и размере тог феномена се мењају у времену и простору под утицајем фона метеоролошких услова, месних особености и карактеристика града.
Разлика између урбанизоване територије и сеоске средине у окружењу зависи од синоптичких услова, и у том смислу велики допринос имају фактори образовања топоклимата. Градска клима је најизраженија у антициклоналним ситуцајима, када је време мирно и ведро. Разлике се смањују у условима облачности и појачаног ветра. Изучавање острва топлоте може бити спроведено посматрањем температура у одређеним тренуцима (одређеним синоптичким ситуацијама) или у дужим временским интервалима (у једној или током више година).
Узроци пораста температуре у градовима
[уреди | уреди извор]У том смислу се острво топлоте појављује и као синоптичка и статистичка творевина. Пошто су узроци измене климе у градовима (као комплексног феомена) различити, то се појављују различита схватања и о доминатним узроцима постанка урбаних острва топлоте. Углавном се као најважнији узроци пораста температуре у градовима помињу:
- Велико загревање Земљине површине Сунчевим зрацима (острво топлоте је израженије лети и у вечерњим сатима)
- Емисија гасова стаклене баште (острво топлоте доста уједначеног интензитета)
- Антропогена емисија топлоте (острво топлоте израженије зими и касно ноћу)
Вероватно је да у малим градовима доминира први а у великим и индустријски развијеним градовима други и трећи фактор. Сигурно је да су сви утицаји на климу у урбаним просторима непосредно или посредно (преко других климатских елемената) и генеративни фактори острва топлоте. [1]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Анђелковић Г.(2005), "Београдско острво топлоте", Београд, Географски факултет Универзитета у Београду
Литература
[уреди | уреди извор]- P. D. Jones; P.Y. Groisman; M. Coughlan; N. Plummer; W.-C. Wang; T.R. Karl (1990). „Assessment of urbanization effects in time series of surface air temperature over land”. Nature. 347 (6289): 169—172. Bibcode:1990Natur.347..169J. doi:10.1038/347169a0.
- Landsberg, Helmut E. (1981). The Urban Climate. New York: Academic Press. ISBN 0-12-435960-4.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Land-Surface Air Temperature - from the Intergovernmental Panel on Climate Change
- Lawrence Berkeley National Laboratory Heat Island Group
- The Surface Temperature Record and the Urban Heat Island