Пређи на садржај

Palme

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Palma)
Ako ste tražili srpskog političara, vidi Dragan Marković Palma.
За druge upotrebe, погледајте страницу Palma (вишезначна одредница).

Palme
Vremenski raspon: 80–0 Ma
Kasna kreda — sadašnjost
Kokosova palma (Cocos nucifera) u Martiniku
Naučna klasifikacija e
Carstvo: Plantae
Kladus: Tracheophytes
Kladus: Angiospermae
Kladus: Monocotyledones
Kladus: Commelinids
Red: Arecales
Porodica: Arecaceae
Bercht. & J.Presl, nom. cons.[1]
Tipski rod
Areca
Potporodice
Diverzitet
Preko 2600 vrsta u oko 202 roda
Sinonimi
  • Palmae

Palme (Arecaceae ili Palmae) predstavljaju porodicu monokotiledonih biljaka, cvetnica u redu jednosupnica reda Arecales. Njihov oblik rasta mogu biti penjačice, žbunje, biljke nalik na stabla i biljke bez stabljika, sve poznate kao palme. One koji imaju oblik drveća nazivaju se stabla palme.[3] Trenutno je poznat 181 rod sa oko 2.600 vrsta,[4][5][6] od kojih je većina ograničena na tropsku i suptropsku klimu. Većina palmi se odlikuje velikim, složenim, zimzelenim listovima, raspoređenim na vrhu nerazgranate stabljike. Međutim, palme pokazuju ogromnu raznolikost fizičkih karakteristika i naseljavaju skoro svaki tip staništa u svom dometu, od prašuma do pustinja.

Rasprostranjenost

[уреди | уреди извор]

Rastu samoniklo većinom u tropskim i suptropskim krajevima. U Evropi samoniklo rastu dve vrste palmi. U zapadnom Sredozemlju raste mala žumara (Chamaerops humilis),[7] dok na Kritu i sporadično duž jugozapadne obale Turske raste endemska vrsta kritska datula (lat. Phoenix theophrasti, eng. Cretan date palm).[8]

Izgled

[уреди | уреди извор]

Palme su drvolike (ponekada i žbunolike), često vrlo visoke biljke, najčešće nerazgranatog, stepenastog debla. Svi listovi su skupljeni u veliki pupoljak na vrhu stabla, gde obrazuju čuperastu krošnju. Stabla su prekrivena većim ili manjim lisnim ožiljcima.[4] Neke azijske vrste imaju tanko, elastično stablo i rastu kao puzavice.[9]

Listovi su krupni, spiralno raspoređeni, lepezasto ili perasto deljeni.[4][9]

Mnogobrojni cvetovi su skupljeni u krupne cvasti koje najčešće izbijaju iz pazuha listova. U početku su zaodenute naročitim pripercima, nalik velikom listu (spatha). Priperci su zeleni, veoma retko u nekoj drugoj boji. Cvetovi su najčešće jednopolni, ponekad i dvopolni, a biljke su nekada dvodome.[4] Oprašivanje se vrši vetrom (anemogamija) i uz pomoć insekata (entomogamija).[9]

Plod je koštunica, bobaica ili orašica.[4]

Sistematika

[уреди | уреди извор]

Spisak izabranih rodova

[уреди | уреди извор]
Presađivanje odraslog stabla feniks palme - Zaštita krošnje pri transportu. Porto Montenegro, Tivat, Crna Gora

Rodovi

[уреди | уреди извор]

Vrste

[уреди | уреди извор]

Crveni palmin surlaš

[уреди | уреди извор]
Feniks palma potpuno uništena posle napada crvenog palminog surlaša
Štete na palmama, izazvane neuobičajeno niskim zimskim temperaturama na Mediteranu. Budva, Crna Gora

Jedna od najopasnijih bolesti koja poslednjih decenija napada palme je crveni palmin surlaš (Rhynchophorus ferrugineus), vrsta insekta iz porodice surlaša (Curculionidae), takođe poznat i kao azijski palmin žižak. Larve crvenog palminog surlaša u deblu palme mogu da kopaju rupe dugačke i do 1 m, što dovodi do slabljenja biljke domaćina i na kraju do njenog uginuća. Zbog toga se ovaj insekt smatra glavnom štetočinom u plantažama palmi, uključujući kokosove palme, urmine palme i palme iz kojih se dobija palmino ulje.[11]

Crveni palmin surlaš napada 19 vrsta palmi širom sveta. Iako je prvi put primećen na kokosovim palmama u Jugoistočnoj Aziji, svoje uporište našao je, u protekle dve decenije, na urminoj palmi u više zemalja Bliskog Istoka, a zatim se proširio na Afriku i Evropu.[12] Prenošenje zaraze potpomognuto je unošenjem inficiranog sadnog materijala iz zaraženih u nezaražena područja.[13] U oblasti Mediterana crveni palmin surlaš nanosi ozbiljne štete feniks palmama (Phoenix canariensis). Trenutno, zaraza je prijavljena u oko 15% svih zemalja proizvođača kokosa u sveti svetske kokos zemljama u razvoju i u skoro 50% zemalja u kojima se uzgaja urmina palma.[14]

Više o ovoj temi pročitajte u originalnom tekstu Crveni palmin surlaš.

Upotreba

[уреди | уреди извор]

Kada je reč o značaju za život ljudi, može se reći da su samo žitarice (i to ne svuda!) ispred palmi. U nekim tropskim predelima stanovništvo može živeti gotovo isključivo od njihovih produkata. Mnoge vrste imaju veliki ekonomski i tehnički značaj. Najpoznatija je svakako urmina palma ili datula. Veliku korist pruža i kokosova palma, najpoznatija po plodovima - kokosovim orasima koji mogu biti teški i do 15 kg. Osim jestive unutrašnjosti (endosperma) ploda, koja služi i za dobijanje ulja, ljuska se upotrebljava za strugarske radove, a iz vlaknastog mezokarpa se dobijaju kokosova vlakna.[4] Indijska vrsta Daemonorops draco daje tzv. zmajevu krv (Resina draconis), koja se primjenjuje u proizvodnji lakova. Brazilska vrsta Copernicia cerifera daje karnauba-vosak, a kao zamena može poslužiti i vosak vrste Ceroxylon andicola. Tvrde koštice mnogih vrsta daju tzv. „biljnu slonova kost”. Azijska vrsta Borassus flabelliformis upotrebljava se za dobijanje palminih vlakana, šećera, skroba sago i palminog vina. Od madagaskarske palme Raphia ruffia i srodnih vrsta izrađuju se rafijina vlakna. Metroxylon rumphii i M. laeve sa Sundskih i Molučkih ostrva daju indijski sago, koji služi za ishranu i u tekstilnoj industriji. Iz plodova palme Elaeis quineensis dobija se jestivo ulje, i td.[9]

  • Plodovi palme Borassus flabellifer, jedne od vrsta od kojih se dobija šećer
    Plodovi palme Borassus flabellifer, jedne od vrsta od kojih se dobija šećer
  • Vlakna rafije, dobijena od vrste Raphia ruffia
    Vlakna rafije, dobijena od vrste Raphia ruffia
  • karnauba-vosak
    karnauba-vosak
  • Ratnička oprema izrađena od kokosovih vlakana (Gilbertova ostrva, kraj 19. veka)
    Ratnička oprema izrađena od kokosovih vlakana (Gilbertova ostrva, kraj 19. veka)

Upotreba u ozelenjavanju

[уреди | уреди извор]
Drvored palmi. Porto Montenegro, Tivat, Crna Gora

Zbog svoje lepote i dekorativnosti palme se često sade kao ukrasno drveće u parkovima i vrtovima u područjima s toplom klimom, gde mogu prezimljavati na otvorenom. Posebno su atraktivne i rado se koriste za drvorede i aleje. U hladnijim krajevima koriste se za ozelenjavanje enterijera,[4] ili se uzgajaju u posudama i preko zime čuvaju u staklenicima.[9]

Tradicija i mitologija

[уреди | уреди извор]

Palme su od pradavnih vremena cijenjene kao ukras, zaklon i okrjepljujuća hrana. U poeziji su simbol savršenstva, lepote, sklada i mudrosti, pa se često i drvo života često prikazuje u obliku palme. Zbog svoje lepote i pravilnosti palmin list je čest ornamentalni ukras u umetnosti Vavilona, starog Egipta, Palestine, Krita... U helenističko doba palma je bila simbol radosti, slavlja i pobede. Kod Grka i Rimljana vojskovođe su pozdravljane palminim granama, kojima je bila izvezena i njegova svečana odeća (toga i tunika). Prema Jevanđelju, narod je palminim granama pozdravio Isusa pri njegovu ulasku u Jerusalim. Kao uspomena na taj događaj tokom liturgije na Cvetnu nedelju nose se palmine grančice. U hrišćanskoj ikonografiji palma je simbol pobede mučenika nad smrću.[9]

  • Palmeta, lepezast ukrasni motiv sastavljen od stilizovanih listova palme. Upotrebljava se kao pojedinačni motiv ili kao element friza.[9]
    Palmeta, lepezast ukrasni motiv sastavljen od stilizovanih listova palme. Upotrebljava se kao pojedinačni motiv ili kao element friza.[9]
  • Hristov ulazak u Jerusalim, Meister der Palastkapelle, mozaik
    Hristov ulazak u Jerusalim, Meister der Palastkapelle, mozaik
  • Arabeska
    Arabeska
  • Ilustracije rimskih toga
    Ilustracije rimskih toga

Vidi još

[уреди | уреди извор]
Саго палма, Парк краљице Елизабете у Ванкуверу

Izvori

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Angiosperm Phylogeny Group (2009), „An update of the Angiosperm Phylogeny Group classification for the orders and families of flowering plants: APG III”, Botanical Journal of the Linnean Society, 161 (2): 105—121, doi:10.1111/j.1095-8339.2009.00996.x Слободан приступ, Архивирано из оригинала 2017-05-25. г., Приступљено 2010-12-10 
  2. ^ „Arecaceae Bercht. & J. Presl, nom. cons.”. Germplasm Resources Information Network. United States Department of Agriculture. 2007-04-13. Архивирано из оригинала 2009-08-11. г. Приступљено 2009-07-18. 
  3. ^ The name "Palmaceae" is not accepted because the name Arecaceae (and its acceptable alternative Palmae, ICBN Art. 18.5 Архивирано 2006-05-24 на сајту Wayback Machine) are conserved over other names for the palm family.
  4. ^ а б в г д ђ е Вукићевић, Емилија (1982). Декоративна дендрологија. Београд: Привредно финансијски водич. стр. 746—749. 
  5. ^ Baker, William J.; Dransfield, John (2016). „Beyond Genera Palmarum : progress and prospects in palm systematics”. Botanical Journal of the Linnean Society (на језику: енглески). 182 (2): 207—233. doi:10.1111/boj.12401 Слободан приступ. 
  6. ^ Christenhusz, M. J. M.; Byng, J. W. (2016). „The number of known plants species in the world and its annual increase”. Phytotaxa. 261 (3): 201—217. doi:10.11646/phytotaxa.261.3.1 Слободан приступ. Архивирано из оригинала 2016-07-29. г. 
  7. ^ „Žumara”. Hrvatska enciklopedija. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 10. 6. 2016. 
  8. ^ „Cretan date palm (Phoenix theophrasti)”. arkive.org. Wildscreen Arkive. Архивирано из оригинала 10. 7. 2016. г. Приступљено 10. 6. 2016. 
  9. ^ а б в г д ђ е „Palme”. Hrvatska enciklopedija. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 9. 6. 2016. 
  10. ^ „Palms”. pacsoa.org.au. PACSOA. Приступљено 9. 6. 2016. 
  11. ^ Rhynchophorus ferrugineus Архивирано на сајту Wayback Machine (23. јул 2007) at North American Plant Protection Organization (NAPPO) - приступљено 4. 5. 2016.
  12. ^ Dutta, Ram; Narain Singh Azad Thakur; et al. (septembar 2010). „New Record of Red Palm Weevil, Rhynchophorus ferrugineus (Coleoptera: Curculionidae) on Arecanut (Areca catechu) from Meghalaya, India”. Florida Entomologist. Florida Entomological Society: 446—448. Приступљено 5. 5. 2016. 
  13. ^ FERRY, M.; GÓMEZ, S. (2002). „The Red Palm Weevil in the Mediterranean Area”. Palms. 4. International Palm Society. 46. Архивирано из оригинала 27. 02. 2009. г. Приступљено 5. 5. 2016. 
  14. ^ Faleiro, J.R. (septembar 2006). „A review of the issues and management of the red palm weevil Rhynchophorus ferrugineus (Coleoptera: Rhynchophoridae) in coconut and date palm during the last one hundred years”. International Journal of Tropical Insect Science. 26 (3): 135—154. Приступљено 5. 5. 2016. 

Literatura

[уреди | уреди извор]
  • Вукићевић, Емилија (1982). Декоративна дендрологија. Београд: Привредно финансијски водич. стр. 746—749. 
  • Lanzara, Marija (1984). Drveće. Ljubljana: Mladinska Knjiga. 
  • C. H. Schultz-Schultzenstein (1832). Natürliches System des Pflanzenreichs..., 317. Berlin, Germany.
  • Dransfield J., Uhl N.W., Asmussen C.B., Baker W.J., Harley M.M., Lewis C.E. (2005). "A new phylogenetic classification of the palm family, Arecaceae". Kew Bulletin 60: 559–569. [latest Arecaceae or Palmae classification]
  • Hahn, W.J. 2002. A Molecular Phylogenetic Study of the Palmae (Arecaceae) Based on atpB, rbcL, and 18S nrDNA Sequences. Systematic Botany 51(1): 92–112.

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Palme на Викимедијиној остави.
Vikivrste imaju više informacija o članku Palme.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Palme&oldid=28574549”