Коала
| Коала Временски распон:
| |
|---|---|
| |
| Phascolarctos cinereus | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Mammalia |
| Инфракласа: | Marsupialia |
| Ред: | Diprotodontia |
| Породица: | Phascolarctidae |
| Род: | Phascolarctos |
| Врста: | P. cinereus
|
| Биномно име | |
| Phascolarctos cinereus (Goldfuss 1817)
| |
| |
| Распрострањеност коале: аутохтона пренета
| |
| Синоними[2][3] | |
|
Списак
| |
Коала (лат. Phascolarctos cinereus) је аустралијски торбарски биљојед и једини живи представник истоимене породице Phascolarctidae.
Насељава обалска подручја источне и јужне Аустралије, од околине Аделејда до јужних делова рта Јорк. Коале су интензивно ловљене у 19. веку, због трговине крзном, што је довело до локалног изумирања врсте, па је због њеног очувања почетком 20. века Јужна Аустралија насељена коалама пренетим из Викторије.[4] На Тасманији и у Западној Аустралији нема коала.
Име
[уреди | уреди извор]Реч коала долази од речи абориџинског аустралијског језика (Дарук језика) gula.[5] Опште је прихваћено да је назив „коала“ абориџинска реч и значи „без воде“. То је због чињенице да коале заправо не пију воду, или веома ретко, што зависи од њихове исхране која се састоји од лишћа еукалиптуса која садрже довољну количину воде у себи.
Рани европски досељеници у Аустралију су коалу назвали староседелачки медвед. Коале се и данас понекад називају коала медведи, што је погрешно, јер оне не припадају породици медведа. Штавише, коала чак није ни плацентални сисар, она је примитивни сисар - торбар. Научно име коале (Phascolarctos cinereus) долази од грчких речи phaskolos што значи „торба“ и arktos што значи „медвед“. Епитет cinereus на латинском језику значи „пепељаста боја“.[6]
Таксономија и еволуција
[уреди | уреди извор]
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Филогенија рефа Diprotodontia.[7] |
Подврсте
[уреди | уреди извор]Три подврсте коала су описане. Према Бергмановом правилу, јединке које живе на југу где је хладнија клима су веће. Викторијанска коала (P. cinereus victor) је највећа, има дуже и дебље крзно са светлијим чоколадно-браон нијансама боје на леђима и подлактицама и рашчупане беле уши.[8] Мужјаци ових коала теже 12 kg, док су женке нешто мање, 8,5 kg. С друге стране, у тропским и суптропским пределима Квинсленда, коале, латинског имена P. cinereus adustus, су мање (мужјаци теже 6,5 kg, а женке само 5 kg), светлије и имају сиву, прљаву боју крзна које је тање и краће од јужнијих коала. Трећа подврста коала је из Новог Јужног Велса (P. cinereus cinereus). Фосили коала су релативно ретки, али неки нађени у северној Аустралији су стари 20 милиона година. На основу других фосила, старих 50.000 година, џиновске коале су насељавале јужне регионе Аустралије.
Физички опис
[уреди | уреди извор]
Спољашњи изглед коале је најсличнији изгледу вомбата, али коала има дебље, раскошније крзно, много веће уши, дуже удове који су опремљени великим, оштрим канџама прилагођеним за пењање по дрвећу. Маса варира од отприлике 14 kg код већих, јужнијих мужјака, до 4 kg код мањих, севернијих женки. Коала је једна од мало врста сисара који имају отисак прстију. Заправо, отисак прстију коала је особито сличан отиску прстију човека; чак и под електронским микроскопом би било тешко разликовати ова два отиска.
Мозак коале је необично малих димензија; око 40% кранијалне шупљине је испуњено течношћу. То је једина животиња са тако смањеном величином мозга.[9]
Генерално је тиха и мирна животиња, али мужјаци производе веома гласне оглашавајуће звукове у време сезоне парења који се могу чути са даљине од скоро једног километра. Не постоје тачне информације о животном веку коала, али се зна да коале у заточеништву живе и до 15 година; с тим да женке могу живети и до 20, док мужјаци до 13 година.
Животни циклус
[уреди | уреди извор]Женке стичу полну зрелост са 2 до 3 године, а мужјаци са 3 до 4 година. Ако је у здравом стању, женка коале може да на свет донесе по једно младунче сваке године за отприлике 12 година. Женка је бременита 33-35 дана,[10] и веома ретко се рађају два младунчета. Парење траје од децембра до марта, тј. за време лета Јужне хемисфере.
Младунче коале се рађа без длаке, слепо и глуво. Када се роди, величине зрна пасуља, допузи до стомака мајке у торбу.[11] У торби ће провести око шест месеци хранећи се само мајчиним млеком. За то време му расту длака, очи и уши. Са 30 недеља почиње да једе полутечан облик мајчиног екскрета. Беба коала ће са мајком остати наредних шест месеци или више, држећи се за њена леђа и хранећи се меким деловима лишћа. Млади мужјаци често остану у мајчинском домету док не напуне 2 или 3 године.
Екологија и понашање
[уреди | уреди извор]Коала скоро цео свој животни век проведе на дрвећу еукалиптуса. Као и вомбати и лењивци, и коале имају спор метаболизам за сисара (што чува енергију), спавајући и по 20 сати дневно. Ове животиње проводе 3 од 5 њихових активних сати једући, у било које доба дана, обично ноћу. Просечна коала поједе 500 грама лишћа еукалиптуса дневно, жваћући га својим снажним вилицама претварајући га у фину кашу док га не прогута. Коале понекад једу земљу, кору дрвета и шљунак да би лакше свариле храну. Храна се вари у наредних 100 сати уз помоћ посебних микроба који живе у њиховим цревима да би се искористио сваки хранљиви молекул. Постоји више фактора који одређују којим ће лишћем, од 800 врста дрвећа еукалиптуса, коала да се храни.
Статус
[уреди | уреди извор]Коале су ловљене скоро до истребљења у 19. веку и раним годинама 20. века, углавном због крзна. Коале захтевају велике површине здравих и повезаних шумских области, прелазећи велике раздаљине између дрвећа. Због непрекидног раста становништва обалних делова континента не престаје крчење шума, чиме се прави место за путеве, пољопривредне и стамбене области. Остале опасности долазе од шумских и домаћих животиња, саобраћаја и зараза.
Коале настањују четири државе у Аустралији: у Квинсленду су честе и најмање забрињавајућа животињска врста[12] ; у Новом Јужном Велсу су пописане као угрожене[13] ; у Јужној Аустралији коале су ретке[14] ; док се популација коала у Викторији сматра напредном и бројном.[15]
Питања очувања
[уреди | уреди извор]Коала је првобитно била класификована као врста најмање забринути на Црвеној листи, а поново је оцењена као рањива 2014. године.[16] На територији главног града Аустралије, Новом Јужном Велсу и Квинсленду, врста је у фебруару 2022. године наведена у Закону о EPBC као угрожена изумирањем.[17][18] Описана популација је 2012. године означена као „врста за потребе EPBC закона из 1999.“ у савезном законодавству.[19]
Занимљивости
[уреди | уреди извор]- Коала је 1971. године проглашена за националну животињу Квинсленда.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Woinarski, J.; Burbidge, A.A. (2020). „Phascolarctos cinereus”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2020.1. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 19. 4. 2020.
- ^ Moyal, p. 45 Архивирано 5 мај 2016 на сајту Wayback Machine.
- ^ Groves, C. P. (2005). „Order Diprotodontia”. Ур.: Wilson, D. E.; Reeder, D. M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd изд.). Johns Hopkins University Press. стр. 43. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494.
- ^ „Koalas of South Australia”. Wild Magazine. Архивирано из оригинала 25. 03. 2019. г. Приступљено 25. 03. 2019.
- ^ Dixon, R. M. W.; Moore, B.; Ramson, W. S.; Thomas, M. (2006). Australian Aboriginal Words in English: Their Origin and Meaning (2nd изд.). Oxford University Press. стр. 65. ISBN 978-0-19-554073-4.
- ^ Kidd, D. A. (1973). Collins Latin Gem Dictionary. Collins. стр. 53. ISBN 978-0-00-458641-0.
- ^ Weisbecker, V.; Archer, M. (2008). „Parallel evolution of hand anatomy in kangaroos and vombatiform marsupials: Functional and evolutionary implications”. Palaeontology. 51 (2): 321—38. doi:10.1111/j.1475-4983.2007.00750.x.
- ^ Martin & Handasyde 1999, стр. 7
- ^ Flannery, T.F. (1994). The Future Eaters: An ecological History of the Australasian Lands and People. Sydney: Reed New Holland. стр. 86.
- ^ Gifford, A.; Fry, G.; Houlden, B. A.; Fletcher, T. P.; Deane, E. M. (2002). „Gestational length in the koala, Phascolarctos cinereus”. Animal Reproduction Science. 70 (3): 261—66. PMID 11943495. doi:10.1016/S0378-4320(02)00010-6.
- ^ Martin & Handasyde 1999, стр. 60–61
- ^ Queensland Parks and Wildlife Service. „EPA/QPWS Koala designation”. Архивирано из оригинала 01. 07. 2009. г. Приступљено 26. 07. 2007.
- ^ New South Wales Parks and Wildlife Service. „NSWPWS Koala designation” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 04. 07. 2007. г.
- ^ Australian Koala Foundation. „Koala conservation status (FAQs)”. Архивирано из оригинала 19. 01. 2012. г. Приступљено 26. 07. 2007.
- ^ Department of Sustainability and the Environment. „Victorian Koala designation”.
- ^ Woinarski, J.; Burbidge, A.A. (2020). „Phascolarctos cinereus”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2020: e.T16892A166496779. doi:10.2305/IUCN.UK.2020-1.RLTS.T16892A166496779.en
. Приступљено 12. 11. 2021.
- ^ „Phascolarctos cinereus (combined populations of Qld, NSW and the ACT) — Koala (combined populations of Queensland, New South Wales and the Australian Capital Territory)”. SPRAT. Australian Government. 2022. Архивирано из оригинала 11. 2. 2022. г. Приступљено 12. 2. 2022.
- ^ Cox, Lisa (11. 2. 2022). „Koala listed as endangered after Australian governments fail to halt its decline”. The Guardian. Архивирано из оригинала 10. 2. 2022. г. Приступљено 11. 2. 2022.
- ^ Burke, Tony (27. 4. 2012). „Determination that a distinct population of biological entities is a species for the purposes of the Environment Protection and Biodiversity Conservation Act 1999 (132)”. Australian Government - Federal Register of Legislation. Архивирано из оригинала 12. 2. 2022. г. Приступљено 12. 2. 2022.
Литература
[уреди | уреди извор]- Flannery, T.F. (1994). The Future Eaters: An ecological History of the Australasian Lands and People. Sydney: Reed New Holland. стр. 86.
- Martin, R. W.; Handasyde, K. A. (1999). The Koala: Natural History, Conservation and Management (2nd изд.). New South Wales University Press. ISBN 978-1-57524-136-4.
- Jackson, S. (2010). Koala: Origins of an Icon (2nd изд.). Allen & Unwin. ISBN 978-1-74237-323-2.
- Moyal, A. (2008). Koala: A Historical Biography. Australian Natural History Series. CSIRO Publishing. ISBN 978-0-643-09401-7.
- Tyndale-Biscoe, H. (2005). Life of Marsupials. CSIRO Publishing. ISBN 978-0-643-06257-3.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- BBC: Коала
- National Geographic Profile
- Бионет школа Архивирано на сајту Wayback Machine (21. април 2010)
- Arkive – images and movies of the koala Phascolarctos cinereus
- Animal Diversity Web – Phascolarctos cinereus
- iNaturalist crowdsourced koala sighting photos (mapped, graphed)
- Koala Science Community Архивирано на сајту Wayback Machine (5. мај 2020)
- "Koala Crunch Time" – an ABC documentary (2012)
- "Koalas deserve full protection"
- Cracking the Koala Code – a PBS Nature documentary (2012)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
