Бибер
| Бибер | |
|---|---|
| |
| Типичан лист и цвет рода Бибера | |
Научна класификација 
| |
| Царство: | Plantae |
| Кладус: | Tracheophytes |
| Кладус: | Angiospermae |
| Кладус: | Magnoliids |
| Ред: | Piperales |
| Породица: | Piperaceae |
| Потпородица: | Piperoideae |
| Род: | Piper L. |
| Врсте | |
|
1000–2000 | |
| Синоними | |
| |
Piper, односно бибер, род је скривеносеменица из породице бибера (Piperaceae).
Род садржи између једне и две хиљаде врста (према подацима енциклопедије „The Plant List” 1.457 врста) жбунастих, зељастих и лијанастих биљних форми, а већина од њих су доминантне врсте у својим природним стаништима. Природно станиште за највећи део врста су тропска подручја са обе стране екватора, највише на подручју обе Америке, те у монунским зонама југоисточне Азије.
Научно име рода долази од санскртске речи „пипали” (pippali) којом је означавана врста Piper longum („дуги бибер”), а научну класификацију рода извршио је Карл фон Лине 1753. године. Једна од главних карактеристика код припадника овог рода је присуство алкалоида пиперина (хемијска формула C17H19NO3) у плодовима који им даје оштар укус.
Распрострањеност и опис рода
[уреди | уреди извор]
Врсте из рода бибера расту у тропским подручјима са обе стране екватора, и настањују углавном ниже спратове тропских кишних шума. Једна врста из овог рода − Piper kadsura − настањује суптропске делове Јапана и крајњег југа Кореје, и једина је врста која је отпорна на зимске мразеве. У подручјима у којима расту врсте из овог рода обично представљају доминантне биљне заједнице.
Највећи део врста из рода бибера су зељасте биљке или вреже, док се поједине врсте јављају у грмоликим, или чак формама ниског дрвећа. Поједине врсте, такозвани „мрављи бибери” (типичан пример је врста Piper cenocladum) живе у симбиозама са мравима. Код већине врста плодови су округле бобице величине зрна грашка, и осушени имају велики значај у гастрономијама широм света. Бибери се размножавају путем семена које у природи разносе разне врсте птица и сисара који се њима хране.
Иако код већине врста хемијски састав листова и плодова делује одбојно на разне биљождере, неке животињске врсте су развиле отпорност на те супстанце и хране се листовима и стабљикама биберњача.
Врсте
[уреди | уреди извор]Према подацима са ботаничке базе података „The Plant List”, а који се односе на 2013. годину, роду бибера припада 1.457 врста. највећи број врста регистрован је на подручју обе Америке, и то око 700 врста, док је друга по значају област са око 300 регистрованих врста Југоисточна и Јужна Азија. Регистровано је и постојање око 40 врста на острвима јужног Пацифика, те око 15 врста у тропским подручјима Африке.[1]
Неке од најраширенијих и економски најважнијих врста из овог рода су:
- Piper nigrum L. typus — црни бибер, најраширенија, и економски најважнија врста
- Piper methysticum G.Forst. — „кава-кава”
- Piper betle L. — бетел
- Piper aduncum L. — усколисни бибер, матико
- Piper crocatum Ruiz et Pav.
- Piper kadsura (Choisy) Ohwi − јапански бибер, једина врста отпорна на зимске мразеве
- Piper longum L. — дуги бибер, познат и као Индијски дуги бибер
- Piper magnificum Trel. — бибер крупнородни
- Piper sylvaticum Roxb. — шумски бибер
- Piper ornatum N.E.Br. − индонежански ендем, успева и као украсна лончарица
- Piper guineense Schumach. − гвинејски бибер, најраширенија афричка врста
- Piper cubeba L.f. − кубеб или јавански бибер
- Piper auritum Kunth − „оха санта”
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ M. Alejandra Jaramillo & Paul S. Manos (2001). „Phylogeny and patterns of floral diversity in the genus Piper (Piperaceae)”. American Journal of Botany. 88 (4): 706—716. doi:10.2307/2657072. Архивирано из оригинала 30. 06. 2010. г. Приступљено 20. 11. 2016.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- (језик: енглески) Северноамерике врсте биберњача
- (језик: енглески) Кинеске врсте биберњача
- (језик: енглески) NCBI таксономска база података
- (језик: енглески) Тајландске врсте биберњача Архивирано на сајту Wayback Machine (24. октобар 2008)
