Филипински орао
| Филипински орао | |
|---|---|
| |
| Pithecophaga jefferyi | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Потпородица: | |
| Род: | Pithecophaga Ogilvie-Grant, 1896
|
| Врста: | P. jefferyi
|
| Биномно име | |
| Pithecophaga jefferyi Ogilvie-Grant, 1896
| |
| |
| Распрострањеност врсте | |
Филипински орао (лат. Pithecophaga jefferyi) је врста птице из породице јастребова и орлова (Accipitridae). Ендемска је врста која живи у шумама на Филипинима.[2]
Карактеристике
[уреди | уреди извор]Перје је смеђе и беле боје. Има дужину од 86-102 cm и тежину од 4,7 до 8 килограма. У пределу главе има дугачка пера која чине „ћубу”. Сматра се највећим орлом по дужини, али постоје тежи. Препознатљив је по изразито великом кљуну. Храни се током дана, најчешће змијама, мајмунима и веверицама. Један је од најређих птица на свету. Проглашен је филипинском националном птицом 1995. године. Налази се на кованици филипинског пеза. Неописиво је угрожен, највише због огромног губитка станишта, проузрокованог крчењем шума и криволовом. Његово убијање је кажњиво законом, а казна је 12 година затвора.[3]
Занимљивости и историјски подаци
[уреди | уреди извор]Први Европљанин који је открио филипинског орла био је Џон Вајтхед 1896. године. Врсту је описао Вилијам Роберт Оуглви-Грант у Лондону 1896. године. Њему је послата кожа филипинског орла, а он ју је изложио у локалном ресторану.
Пре су га звали „орао који једе мајмуне”, али пошто једе и друге животиње, а такође постоје и друге врсте орлова које једу мајмуне, добио је постојеће име филипински орао 1978. године. Ова врста нема подврста.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Pithecophaga jefferyi”. BirdLife International. 2018. Приступљено 12. 7. 2019.
- ^ „The Haribon Foundation - The Haribon Foundation is the Philippines' pioneer environmental organization”. The Haribon Foundation (на језику: енглески). Приступљено 10. 4. 2019.
- ^ Tan, Ria. „Farmer arrested for killing, eating rare Philippines eagle: officials”. wildsingapore news. Приступљено 10. 4. 2019.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
