Пређи на садржај

Плитвичка језера

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Plitvice Lakes National Park)
Национални парк
Плитвичка језера
Светска баштина Унеска
МестоКарловачка жупанија, Личко-сењска жупанија, Хрватска Уреди на Википодацима
Координате44° 52′ 50″ С; 15° 36′ 58″ И / 44.88045° С; 15.61604° И / 44.88045; 15.61604
Укључује
  • Golubnjača
  • Plitvica Stream
  • Plitvice Lakes Edit this on Wikidata
Критеријумприродна: vii, viii, ix
Референца98
Упис1979. (3. седница)
Додатни упис2000.
Угроженост1992−1997.
Веб-сајтhttp://whc.unesco.org/en/list/98

Плитвичка језера су национални парк у Хрватској, у области Лика, између планинских масива Мале Капеле и Личке Пљешивице. У административном погледу, мањи део парка је део општина Слуња, Оточца и Огулина, али већи део је под администрацијом Коренице. Регион је проглашен националним парком 1949. године. Река Корана је формирала 20 језера између којих има много предивних водопада и слапова.

Географија

[уреди | уреди извор]

Језера су подељена у две веће групе: Горња и Доња језера.

Већа Горња језера су:

  • Прошћанско
  • Цигиновац
  • Округљак велико
  • Галовац
  • Градинско

Већа Доња језера су:

  • Козјак
  • Милановац
Плитвичка језера

Плитвичка језера су јединствени феномен хидрографије. Вода у језерима углавном долази из Црне ријеке, Бијеле ријеке и потока Љесковац који се уливају у Прошћанско језеро. Прошћанско језеро је на надморској висини од 636 метара.

Карактеристичне боје језера, од смарагдне зелене до тиркизне, чине лепоту и атрактивност језера потпуним.

Плитвице су на листи УНЕСКО светског наслеђа још од давне 1979. године.

У пролеће 1991. године, током распадања СФРЈ, у парку се одиграо „Плитвички Крвави Ускрс“ - први оружани конфликт у којем је било погинулих. У близини парка се налази подручје површине 26 km², за које се сумња да у њему има мина.[1]

Цео овај крај се на неким картама још увек назива Вражји врт, због свог положаја и историје. Према легенди Плитвичка су језера настала након велике суше. Људи, животиње и биље, чезнули су за капљицом воде.

Народ се молио и молио. Тада се у долини појави Црна Краљица са својом величанственом пратњом; она се смиловала народу и уз јак ветар и грмљавину на земљу је коначно пала киша. Киша је падала тако дуго док ниво воде није нарастао довољно да оформи језера.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ (језик: хрватски)Минска ситуација Архивирано на сајту Wayback Machine (11. март 2007) у Личко-Сењској жупанији

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]