Психофизика
Психофизика је грана психологије која квантитативно проучава везе између физичких стимулуса и њихове перцепције. Психофизика покрива све чулне органе, мада се већина истраживања бави чулом вида. Један од првих представника је био Густав Теодор Фехнер 1860. године са својом књигом „Елементи психофизике“.[1] Термин психофизика је увео Ернст Хајнрих Вебер.[1]
Психофизика се такође односи на општу класу метода које се могу применити за проучавање перцептивног система. Модерне апликације се у великој мери ослањају на мерење прага,[2] анализу идеалног посматрача и теорију детекције сигнала.[3]
Психофизика има широку и важну практичну примену. На пример, у проучавању дигиталне обраде сигнала, психофизика је допринела развоју модела и метода компресије са губицима. Ови модели објашњавају зашто људи примећују веома мали губитак квалитета сигнала када се аудио и видео сигнали форматирају коришћењем компресије са губицима.
Прагови
[уреди | уреди извор]Доњи праг или апсолутни праг осетљивости је минимална енергетска вредност, најмањи интензитет дражи који доводи до првог, једва приметног осећаја. Доњи праг јесте термин који се користи у психологији, односно њеној грани, психофизици.[4]
Диференцијални праг или праг разлике, је најмања промена у енергији, најмања промена стимулације која доводи до прве, једва приметне разлике у осетима. Као и код доњег прага, величина диференцијалног прага је обрнуто пропорционална са осетљивошћу. Доњи праг се у крајњем исходу може свести на диференцијални, стога овом другом дају примат и сматрају га бољом мером осетљивости.
Горњи праг јесте највећа количина енергије, највећи интензитет стимулације који се дискриминише - даљим повећавањем интензитета дражи се не мења сензација. То је оно место на скали стимулације после којег се све дражи не разликују међусобно.[4]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Fvp:Psychofyzika”. dai.fmph.uniba.sk. Приступљено 2022-01-04.
- ^ SHEPHARD, ROY J. (1987). „A review of: “Handbook of Perception and Human Performance Volume 1: Sensory processes and perception” Edited by K. R. Boff, L. I. Kaufman and J. P. Thomas. (John Wiley. New York and Chichester. 1986.) L90 75. ISHN0-471-KK544-4.”. Ergonomics. 30 (5): 874—875. ISSN 0014-0139. doi:10.1080/00140138708969777.
- ^ Gescheider, George A. (1997). Psychophysics : the fundamentals (3rd ed изд.). Mahwah, N.J.: L. Erlbaum Associates. ISBN 0-8058-2281-X. OCLC 35559116.
- ^ а б Огњеновић, О. (2006). Осећај и мера. Земун: Стручна библиотека.
Додатна литература
[уреди | уреди извор]- Gustav Theodor Fechner: Elemente der Psychophysik. 1860.
- Water Ehrenstein: Psychophysik. in: Lexikon der Neurowissenschaft 3. Band. Spektrum Verlag, Heidelberg, Berlin 2001.
- S.S. Stevens: Psychophysics. New York, 1975.
- Max Weber: Zur Psychophysik der industriellen Arbeit. Gesammelte Aufsätze zur Soziologie und Sozialpolitik, Tübingen 1988, S. 61-255.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Gustav Theodor Fechner Elemente der Psychophysik, Teil 1 (XML Version, die alte HTML-Version ist im Web-Archiv verfügbar)
- Gustav Theodor Fechner (derzeit nicht verfügbar, aber im Web-Archiv vorhanden)
- Gustav Theodor Fechner https://web.archive.org/web/20051226042900/http://gutenberg.spiegel.de/fechner/psyphysk/psyphy00/psyphy00.htm Web-Archiv] vorhanden)
- Konrad Hoppe: Das Weber-Fechner'sche Gesetz unter besonderer Berücksichtigung der Süßintensität.
- Max-Planck-Institut für biologische Kybernetik. Mit Forschungsbereich Psychophysik
