Пуританизам

Портрет Џона Девенпорта, истакнутог енглеског пуританца и оснивача америчке колоније Њу Хејвен

Пуританизам (лат. Puritas — „чистоћа”) покрет је међу енглеским протестантима из 16. вијека, а чији је циљ био одржавање цркве у јеванђељској чистоћи, насупрот Англиканској цркви. Пуританац је морално строг човјек, који одбацује обична задовољства. Услијед прогона у Европи, пуританци су се током 17. вијека населили у Сјеверној Америци, поготово регији Нова Енглеска. Амерички пуританизам у 18. вијеку је имао много шире значење од жеље за реформисањем Англиканске цркве, јер је пуритански поглед на свијет у Новој Енглеској имао велик утицај на читав црквени живот у Сједињеним Америчким Државама.

Пуританци су били вјерски реформаторски покрет унутар енглеских протестаната крајем 16. и у 17. вијеку, који је тражио да се енглеска црква очисти од остатака католичког папизма, за ког су пуританци тврдили да се задржао након вјерског компромиса постигнутог на самом почетку владавине краљице Елизабета I.

Пуританци су постали нарочито запажени у 17. вијеку због своје моралне и вјерске горљивости, која је прожимала њихов цјелокупни живот, они су тражили црквене реформе, како би њихов стил живота, постао узор за цијелу нацију. Њихови напори да то остваре у Енглеској допринијели су избијању енглеског грађанског рата, али и до оснивања првих колонија у Сјеверној Америци као радних модела пуританског начина живота.

Учење и карактеристике

Пуританизам се може дефинисати првенствено као интензивни вјерски занос. Пуританци су вјеровали да је неопходно успоставити савезнички однос с Богом, како би могли откупити гријехе, добијене самим рођењем и животом, да се преко Бога може открити пут спаса, кроз проповиједање и да Свети дух инструмент спасења. Пуританци су били морално строги, и одбацивали су сваки облик раскалашености и претјеривања, за њих је и плес био раскалашеност.

Калвинистичка теологија и систем, имала је велики утицај на формирање пуританског учења. Због тог су они одбацили бројне ритуале англиканске цркве, на које су гледали као папинско идолопоклонство. Умјесто тога за пуританце је проповиједање било најважније, и то оно које произлази из свакодневног искуства, а не само оно из религијских књига. Ипак због важности проповиједања, пуританци су то ипак оставили само школованим теолозима. Али су успут и схватили важност школовања, и били међу првима који су оснивали школе за дјецу.

Историја

Краљ Хенри VIII одвојио је енглеску цркву од Католичке цркве 1534, па се протестантизам брзо ширио за владавине Едварда VI (владао 1547—1553). Током владавине краљице Мери I (1553—1558), Енглеска се вратила у крило католичке цркве, па су бројни протестанти били присиљени на прогонство. Многи од прогнаника побјегли су Женеву, гдје је Жан Калвин понудио модел узорне црквене организације. Пуританци су као и сви протестанти одушевљено дочекали избор Елизабете I 1558, али су их њени први потези након поновног озакоњења протестантизма разочарали, јер су они били за већу реформу, али то нису били у стању провести у врховном вијећу тадашње енглеске цркве.

Већи дио пуританаца је средином 16. вијека желио провести реформу цркве у Енглеској, преко парламента, и уз његову подршку — њих су звали презвитеријанци. Мањи дио, разочаран спорим током ствари, одлучио се за радикалнији пут реформи без чекања осталих. Њих су назвали сепаратисти, они су одбацили државну цркву и оснивали добровољне цркве на темељу савеза с богом и међу собом. Обје скупине, нарочито сепаратисте, потиснула је друштвена елита оног времена. Како нису добили прилику да проведу реформу у самој цркви, енглески пуританци окренули су се проповиједању, писању памфлета и разним експериментима у исказивању своје вјере, али и посебно моралном понашању, како индивидуалном, тако и својих организација. Свој брзи раст, дуговали су бројним спонзорима из високих аристократских кругова и парламента, али и због великог броја професора теологије који су прихватили њихово учење на факултетима Оксфорда и Кембриџа.

Пуританска надања су порасла кад је калвиниста Џејмс I наслиједио Елизабету I 1603. Али их је он убрзо разочарао кад је на састанку у Хемптон Корту 1604, одбио њихове приговоре о потреби реформе црквене организације изјавивши без бискупа, нема краља. Па су пуританци и надаље остали грађани другог реда, неки су изгубили своје положаје, други су их једва успјели задржати, а неки који се нису могли помирити са компромисом, побјегли су из Енглеске. Притисак на њих да се помире са стањем какво је, порастао је за владавине Чарлса I (1625—1649) и његовог надбискупа Вилијама Лауда. Ипак се и у тим отежаним условима пуританизам наставио ширити, а кад је избио енглески грађански рат између парламента и Чарлса I, пуританци су искористили да апел на парламент и народ и позив на обнову заједништва с богом. Парламент је на своје засједање о том питању, позвао и вијеће Англиканске цркве ради консултација, али је оно било толико разједињено, да није успјело понудити никакав модел за реформу црквене организације. У међувремену се нова војска, која је поразила краљеве снаге, бојала да би црквено вијеће и парламент могли склопити компромис са краљем Чарлсом I да затру пуританце, па су преузели власт и предали је свом лидеру Оливеру Кромвелу. За вријеме његове краткотрајне владавине, владала је вјерска толеранција која је ишла у прилог пуританцима, па се појавио велик број радикалних пуританских покрета; Левелери, Дигери (или прави Левелери), Покрет петог краљевства и Квекери (они су једини успјели стећи неки значај).

Након Кромвелове смрти 1658, конзервативни пуританци подржали су рестаурацију краља Чарлса II и његов модификовани модел вјерске политике. Али им то није помогло, јер су их слиједбеници надбискупа Лауда, успјели потпуно потиснути, па су након тог рестаурирали стару строгу црквену хијерархију Англиканске цркве. Након тог су енглески пуританци ушли у раздобље познато као - Велики прогон. Пуританци су на крају неуспјешно покушали остварити свој идеал свеобухватне цркве за вријеме Славне револуције (свргавање Чарлса II). Након тога је Енглеска 1689. усвојила Акт о вјерској толеранцији, који је потврдио статус Англиканске цркве као државне, али је толерисао и друге вјерске заједнице.

Пуританци у Америци

Пуритански идеал остваривања светог заједништва, покушао је провести у дјело у Вирџинији Томас Дејл, али је то највише успјело колонијама у Новој Енглеској. Оригинална црквена организација Масачусетског залива била је средњи пут између презвитеријанизма и сепаратизма, па су због тога 1648. четири новоенглеске пуританске колоније усвојиле заједничку платформу у Кембриџу, формирајући конгрегацију као облик црквене власти.

Новоенглески пуританци обликовали су своју грађанску заједницу у оквиру цркве, на челу са црквеним вијећем, у ком су само изабрани чланови могли гласати и бити изабрани на неку од водећих функција у заједници. То је постао проблем већ у другој генерацији колониста, па су они усвојили нова правила, која су омогућавала крштеним, моралним и правовјерним члановима да додјељују привилегије црквеног чланства.

Поред тих постојала је и пуританска заједница на Роуд Ајланду и Провиденс Плантажи коју је основао Роџер Вилијамс, прогнаник из Масачусетса, те у Пенсилванији, коју је водио квекер Вилијам Пен. Амерички пуританци су у 18. вијеку пресудно утицали на црквени живот ране Америке, па је то оставило трага и на каснији ток догађаја и живот у Сједињеним Америчким Државама.

Литература

• Ahlstrom, Sydney E. (2004) [1972]. A Religious History of the American People (2nd изд.). Yale University Press. ISBN 0-385-11164-9. 
• Barnett, James Harwood (1984). The American Christmas: A Study in National Culture. Ayer Publishing. ISBN 0-405-07671-1. 
• Bebbington, David W. (1993). Evangelicalism in Modern Britain: A History from the 1730s to the 1980s. London: Routledge. 
• Beeke, Joel R.; Jones, Mark (2012). A Puritan Theology: Doctrine for Life (Amazon Kindle изд.). Reformation Heritage Books. ISBN 978-1-60178-166-6. 
• Benedetto, Robert; McKim, Donald K. (2010). Historical Dictionary of the Reformed Churches. Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-5807-7. 
• Brady, David (1983). The Contribution of British Writers Between 1560 and 1830 to the Interpretation of Revelation 13.16–18. Mohr Siebeck. ISBN 978-3161444975. 
• Bremer, Francis J., ур. (1981). Anne Hutchinson: Troubler of the Puritan Zion. R.E. Krieger Pub. Co. ISBN 978-0898740639. 
• Bremer, Francis J.; Webster, Tom, ур. (2006). „Savoy Assembly”. Puritans and Puritanism in Europe and America: A Comprehensive Encyclopedia. ABC-CLIO. стр. 533—534. ISBN 978-1576076781. 
• Bremer, Francis J. (2009). Puritanism: A Very Short Introduction. Oxford University Press. ISBN 978-0199740871. 
• Carpenter, John B. (зима 2003). „New England's Puritan Century: Three Generations of Continuity in the City upon a Hill”. Fides et Historia. The Conference on Faith and History. 35 (1): 41—58. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Cliffe, Trevor (2002). Puritan Gentry Besieged 1650–1700 (на језику: енглески). Routledge. ISBN 978-1134918157. 
• Coffey, John; Lim, Paul C. H., ур. (2008). The Cambridge Companion to Puritanism. Cambridge Companions to Religion. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-67800-1. 
• Coffin, Charles (1987), The Story of Liberty: So You Will Comprehend What Liberty Has Cost, and What It Is Worth, Maranatha Publications, ISBN 093855820X 
• Collinson, Patrick (1988). The Birthpangs of Protestant England: Religious and Cultural Change in the Sixteenth and Seventeenth Centuries. Palgrave Macmillan. ISBN 978-1-349-19586-2. 
• Craig, John (2008), „The Growth of English Puritanism”, Ур.: Coffey, John; Lim, Paul C. H., The Cambridge Companion to Puritanism, Cambridge Companions to Religion, Cambridge University Press, стр. 34—47, ISBN 978-0-521-67800-1 
• Demos, John (1970). A Little Commonwealth; Family Life in Plymouth Colony. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-501355-9. 
• Fischer, David Hackett (1989). Albion's Seed: Four British Folkways in America. ISBN 0-19-506905-6. 
• Foster, Thomas (октобар 1999). „Deficient Husbands: Manhood, Sexual Incapacity, and Male Marital Sexuality in Seventeenth-Century New England”. The William and Mary Quarterly. 56 (4): 723—744. JSTOR 2674233. doi:10.2307/2674233. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Gay, Peter (1984). The Bourgeois Experience: The Tender Passion. W. W. Norton & Company. ISBN 978-0393319033. 
• Harrison, Peter (2001). The Bible, Protestantism, and the Rise of Natural Science. Cambridge University Press. ISBN 978-0521000963. 
• Hill, Christopher (1972). The World Turned Upside Down: Radical Ideas During the English Revolution. Viking. ISBN 978-0670789757. 
• Hotson, Howard (2000). Paradise Postponed: Johann Heinrich Alsted and the Birth of Calvinist Millenarianism. Springer Science and Business Media. ISBN 978-9401594943. 
• Johnson, James Turner (1970). A Society Ordained by God. Nashville: Abingdon Press. ISBN 978-0687389339. 
• Keeble, N. H. (1987). The Literary Culture of Nonconformity in Later Seventeenth-Century England. ISBN 978-0820309514. 
• Kelly, Douglas F. (1992). The Emergence of Liberty in the Modern World: The Influence of Calvin on Five Governments from the 16th Through 18th Centuries. P&R. 
• Lamont, William M. (1969). Godly Rule: Politics and Religion 1603–60. ISBN 978-0333100745. 
• Leighton, Denys (2004). The Greenian Moment: T.H. Green, Religion and Political Argument in Victorian Britain. Imprint Academic. ISBN 978-0907845546. 
• Lewis, C. S. (1969). Selected Literary Essays. New York: Cambridge University Press. ISBN 0-521-07441-X. 
• Maclear, J. F. (април 1975). „New England and the Fifth Monarchy: The Quest for the Millennium in Early American Puritanism”. The William and Mary Quarterly. Omohundro Institute of Early American History and Culture. 32 (2): 223—260. JSTOR 1921563. doi:10.2307/1921563. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Miller, Perry; Johnson, Thomas H., ур. (2014). The Puritans: A Sourcebook of Their Writings. Courier Corporation. 
• Miller, Randall M. (2008). The Greenwood Encyclopedia of Daily Life in America. ABC-CLIO. ISBN 978-0313065361. 
• Milton, Michael A. (1997). The Application of the Faith of the Westminster Assembly in the Ministry of the Welsh Puritan, Vavasor Powell (1617–1670) (PhD). University of Wales. 
• Norton, Mary Beth (2008). People and a Nation: A History of the United States, Volume 1: To 1877, Brief Edition. Cengage Learning. 
• Norton, Mary Beth (2011). Separated by Their Sex: Women in Public and Private in the Colonial Atlantic World. Ithaca: Cornell University Press. 
• Nuttall, Geoffrey F. (1992). The Holy Spirit in Puritan Faith and Experience. University of Chicago Press. стр. 9. ISBN 978-0-226-60941-6. 
• Olsen, Viggo Norskov (1973). John Foxe and the Elizabethan Church. Berkeley, University of California Press. ISBN 978-0520020757. 
• Porterfield, Amanda (1992). Female Piety in Puritan New England the Emergence of Religious Humanism. New York: Oxford University Press. 
• Saxton, Martha (2003). Being Good: Women's Moral Values in Early America. New York: Hill and Wang. ISBN 978-0374110116. 
• Spencer, Ivor Debenham (децембар 1935). „Christmas, the Upstart”. The New England Quarterly. The New England Quarterly, Inc. 8 (4): 498—517. JSTOR 360356. doi:10.2307/360356. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Spraggon, Julie (2003). Puritan Iconoclasm During the English Civil War. Studies in Modern British Religious History. 6. Boydell Press. ISBN 978-0851158952. 
• Spurr, John (1998). English Puritanism, 1603–1689. Social History in Perspective. Palgrave MacMillan. ISBN 978-0-333-60189-1. 
• Ulrich, Laurel Thatcher (1976). „Vertuous Women Found: New England Ministerial Literature, 1668–1735” (PDF). American Quarterly. 28 (1): 20—40. JSTOR 2712475. S2CID 144156297. doi:10.2307/2712475. 
• Watras, Joseph (2008). „Education and Evangelism in the English Colonies”. American Educational History Journal. 35 (1): 205—219. ISSN 1535-0584. 
• West, Jim (2003). Drinking with Calvin and Luther!. Oakdown Books. ISBN 0-9700326-0-9. 
• White, James F. (1999). The Sacraments in Protestant Practice and Faith. Abingdon Press. ISBN 0-687-03402-7. 
• Bremer, Francis J. Lay Empowerment and the Development of Puritanism. New York: Palgrave Macmillan, 2015.
• Eicholz, Hans (2008). „Puritanism”. Ур.: Hamowy, Ronald. The Encyclopedia of Libertarianism. Thousand Oaks, CA: Sage; Cato Institute. стр. 407—408. ISBN 978-1412965804. OCLC 750831024. 
• Giussani, Luigi. American Protestant Theology: A Historical Sketch. McGill-Queens UP (2013).
• Hall, David D. (2019). The Puritans: A Transatlantic History. H-Net online review
• Neuman, Meredith Marie (2013). Jeremiah's Scribes: Creating Sermon LIterature in Puritan New England. Philadelphia, PA: University of Pennsylvania Press.
• Winship, Michael P. (2018). Hot Protestants: A History of Puritanism in England and America. Yale University Press. 
• Dent, Arthur (1601). The Plain Man's Pathway to Heaven. Belfast, North of Ireland Bk. [and] Tract Depository. 
• Rogers, Richard (1610). Seven Treatises. 
• Scudder, Henry (1627). Christian's Daily Walk (PDF). 
• Sibbes, Richard (1620). The Bruised Reed and Smoking Flax. 

Спољашње везе

• Puritanism na portalu Encyclopædia Britannica (језик: енглески)
• Schaff’s Encyclopedia of Religious Knowledge: Puritans, Puritanism