Црвена цапица

Црвена цапица
Научна класификација
Царство:	Fungus
Дивизија:	Basidiomycota
Класа:	Agaricomycetes
Ред:	Gomphales
Породица:	Gomphaceae
Род:	Ramaria
Врста:	R. botrytis
Биномно име
Ramaria botrytis (Pers.) Ricken (1918)
Синоними
Clavaria botrytis Pers. (1797) Corallium botrytis (Pers.) G.Hahn (1883) Clavaria botrytis var. alba A.Pearson (1946)

Црвена цапица (лат. Ramaria botrytis) је врста јестиве гљиве. Веома квалитетна. Расет у листопадним шумама.

Облик

Гљива је целини висока од 6-20 cm и широка. Одозго нагоре разликујемо труп, гране, гранчице и врхове. По спољном изгледу подсећају на карфиол у свим својим развојним фазама.

Труп

Масиван, 3-6/2-5 cm, коренаст као клин, дубоко укопан у земљи. Бели, с временом пожути. Пун и тврд. Из њега се развију издвајајући тек у горњој половици или чак на самом врху.

Гране

Прве с временом прилично јаке и дебеле, друге врло кратке, многе закржљале у ситне бубуљице. Ваљкасте, али често с уздужним браздама. Беличасте до бледожућкасте. У младости врло збијено густе и попречно стиснуте, касније раздељеније разгранате и углавном усправне.

Вршци

Већином тророгли, ређе двороги, ретко када једнороги. Боје малиналила или винскицрвени, а сам врх вршка још тамније у тој боји. Старењем постају све блеђи, рози, па меснати, на крају смеђежућкасти.

Хименијум

Хименијум је као спољни слој локализован на горњи дио грана и доњи део гранчица, док су врхови стерилни.

Боја

Тамноокер

Месо

Тврдо, бело, мраморасто, тј. на пресеку као мрамор тамнијим жилицама прошарано. Укус благ, мирис освежавајући.

Микроскопија

Споре издубљено-елиптичне, због супрахиларне депресије налик на опанак, светложуте, уздужно испругане (12)-14-18/4,5-6 ми. Хифе широке 3-12 ми, са копчама.

Станиште

У листопадним шумама на киселом тлу. У скупинама, често и у луковима и у круговима, од 800 метара над. висине. Више успева у северозападним него у југоисточним деловима земље.

Доба

VII-X (XI).

Јестивост

Сматра се најквалитетнијом од свих цапица. Може се пржити, кувати, али свакако је треба јести у салати. Кувати је као карфиол двадесетак минута само у засољеној води, затим охладити, нарезати и зачинити. Одлична је и укисељена.

Сличне врсте

На континенту би је било јако тешко побркати захваљујући њеним винскоцрвеним вршицама. Али код нас, посебно у субмедитеранској зони, уз дебело храстова и буквања, није ретка једна цапица која се наоко уопште не може разликовати од њих, толико су слични, а јестивост им није утврђена. Аустралиска цапица, Ramaria holorubell Corner, досад нађена једино у Аустралији и у обе Америке. Истичемо разлике од Аустралиске: Отрусина смеђа; месо дуго благо, али кад са испљуне горко; поре знатно мање; 9,5-13/3,5-5 ми (пруге се истичу зеланкастожуто уз порпурно затемљење између њих); мирис изразито на згњечени лист рена.