Smitsonovski institut
Uspostavljen | August 10, 1846 |
---|---|
Lokacija | Vašington; Šantili (Virdžinija); Njujork |
Koordinate | 38° 53′ 20″ С; 77° 01′ 34″ З / 38.889° С; 77.026° З |
Direktor | Loni Banč, sekretar Smitsonijana |
Bebsajt | www |
Smitsonovski institut (/smɪθˈsoʊniən/ SMITH-soh-NEE-ən), takođe poznat jednostavno kao Smitsonijan, grupa je muzeja i istraživačkih centera pod upravom vlade Sjedinjenih Država. On je osnovan 10. avgusta 1846, „radi povećanje i širenja znanja”.[1] Institucija je dobila ime po osnivačkom donatoru, britanskom naučniku Džejmsu Smitsonu.[2] On je prvobitno bio organizovan kao „Nacionalni muzej Sjedinjenih Država”, ali je to ime prestalo da postoji kao administrativni entitet 1967.[3]
Nazvan „državnim potkrovljem”[4] zbog eklektične građe od 154 miliona predmeta,[2] institutovih 19 muzeja, 21 biblioteka, devet istraživačkih centara i zoološki vrt sadrže istorijske i arhitektonske znamenitosti, uglavnom smeštene u okrugu Kolumbija.[5] Dodatni objekti nalaze se u Arizoni, Merilendu, Masačusetsu, Njujorku, Pitsburgu, Teksasu, Virdžiniji i Panami. Više od 200 institucija i muzeja u 45 saveznih država,[note 1] Portorika i Paname su Smitsonovske pridružene ustanove.[6][7]
Institucija ima 30 miliona posetilaca godišnje[8], koje prima bez naknade. Njen godišnji budžet iznosi oko 1,2 milijarde dolara, a dve trećine dolazi iz godišnjih federalnih sredstava.[9] Ostala finansijska sredstva stižu iz donacije institutu, privatnih i korporativnih doprinosa, članarina i ostvarenih prihoda od maloprodaje, koncesije i licenciranja.[2] Publikacije instituta uključuju časopise Smitsonijan i Air & Space.
Osnivanje
[уреди | уреди извор]Britanski naučnik Džejms Smitson (1765–1829) ostavio je veći deo svog bogatstva svom nećaku Henriju Džejmsu Hangerfordu. Kad je Hangerford umro bez potomaka 1835. godine,[10] posed je prešao u vlasništvo „Sjedinjenih Američkih Država, da se formira u Vašingtonu, pod imenom Smitsonovski institu, ustanova za povećanje i širenje znanja među ljudima”, u skladu sa Smitsonovom oporukom.[11] Kongres je službeno prihvatio nasleđe koje je prepušteno naciji, i ovavezao se na podršku Sjedinjenih Država ovoj dobrotvornoj instituciji dana 1. jula 1836. godine.[12] Američkog diplomatu Ričarda Raša je poslao u Englesku predsednik Endru Džekson radi preuzimanja ostavštine. Raš se vratio u avgustu 1838. sa 105 vreća sa 104.960 zlatnika (oko 500.000 dolara u to vreme, što je ekvivalentno sa 11.764.000 dolara 2018. godine).[13][14]
Development
[уреди | уреди извор]Iako je prvi sekretar Smitsonijana, Džozef Henri, želeo da institut bude centar za naučno istraživanje,[15] on je takođe postao otpremište različitih zbirki vlade u Vašingtonu i Sjedinjenim Državama.[16] Istraživačka ekspedicija Sjedinjenih Država Američke mornarice oplovila je globus između 1838. i 1842. godine.[17] Putovanjem su prikupljene hiljade uzoraka životinja, herbarijum od 50.000 uzoraka biljaka i raznolike školjke i minerali, tropske ptice, tegle s morskom vodom i etnografski artefakti iz Južnog Tihog okeana.[17] Ovi uzorci i artefakti postali su deo Smitsonovskih kolekcija,[18] kao i oni prikupljeni u nekoliko vojnih i civilnih istraživanja Američkog zapada, uključujući premeravanje meksičke granice i premeravanja Pacifičke železnice, tokom kojih su prikušljeni mnogi indijanski artefakti i uzorci prirodne istorije.[19]
Godine 1846, regenti su razvili plan za posmatranje vremenskih prilika; 1847. godine dodeljen je novac za meteorološka istraživanja.[20] Institucija je postala magnet za mlade naučnike od 1857. do 1866, koji su formirali grupu pod nazivom Megaterijum klub.[21] Smitsonijan je odigrao kritičnu ulogu kao američka partnerska institucija u ranim bilateralnim naučnim razmenama sa Akademijom nauka Kube.[22]
Napomene
[уреди | уреди извор]- ^ Države bez Smitsonijevih podružnica: Ajdaho, Nju Hempšir, Nju Džerzi, Severna Dakota, Juta.
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Barlow, William (1847). The Smithsonian Institution, "for the Increase and Diffusion of Knowledge Among Men": An Address on the Duties of Government, in Reference Chiefly to Public Instruction : with the Outlines of a Plan for the Application of the Smithsonian Fund to that Object. B.R. Barlow.
- ^ а б в „About Us”. Smithsonian. Smithsonian Institution. Архивирано из оригинала 7. 3. 2017. г. Приступљено 8. 3. 2017.
- ^ „Smithsonian History > National Museum of American History”. Smithsonian Institution. Архивирано из оригинала 23. 6. 2013. г. Приступљено 21. 6. 2013.
- ^ Kernan, Michael (novembar 1997). „A Real Nation's Attic”. Smithsonian. Smithsonian Institution.
- ^ Leaf, Jesse (13. 3. 2007). The Everything Family Guide To Washington D.C.: All the Best Hotels, Restaurants, Sites, and Attractions. Everything Books. ISBN 978-1-4405-2411-0.:57
- ^ Kurin, Richard (29. 10. 2013). The Smithsonian's History of America in 101 Objects Deluxe. Penguin. ISBN 978-0-698-15520-6.
- ^ „Smithsonian Affiliations”. Smithsonian Affiliations. Smithsonian Institution. Архивирано из оригинала 16. 3. 2017. г. Приступљено 8. 3. 2017.
- ^ „Visitor Statistics”. Newsdesk: Newsroom of the Smithsonian. Smithsonian Institution. 31. 5. 2013. Архивирано из оригинала 08. 02. 2014. г. Приступљено 26. 7. 2014.
- ^ „Budget / Federal Appropriations”. Smithsonian Dashboard. Smithsonian Institution. 2015. Архивирано из оригинала 17. 02. 2017. г. Приступљено 8. 3. 2017.
- ^ Goode, George Brown (1897). The Smithsonian Institution, 1846–1896, The History of Its First Half Century. Washington, D.C.: De Vinne Press. стр. 25. Архивирано из оригинала 12. 12. 2012. г.
- ^ „James Smithson – Founder of the Smithsonian, Last Will and Testament”. Smithsonian Scrapbook: Letters, Diaries and Photographs from the Smithsonian Archives. Smithsonian Institution. Архивирано из оригинала 24. 8. 2011. г. Приступљено 4. 10. 2012.
- ^ „Founding of the Smithsonian Institution”. Fact Sheets, Smithsonian Newsdesk. Smithsonian Institution. Архивирано из оригинала 1. 9. 2012. г. Приступљено 4. 10. 2012.
- ^ Heather Ewing, The Lost World of James Smithson: Science, Revolution, and the Birth of the Smithsonian, pp. 323–24, 330, 409. Ewing notes that it would be the equivalent of over $10 million today, using one index, but using a per-capita share of GDP, it would be the equivalent of over $220 million. It was close to the total of Harvard University's endowment at that point, which had accumulated for nearly 200 years by the 1830s and was not the result of a single gift, as Smithson's was.
- ^ Ottesen, Carole (2011). A Guide to Smithsonian Gardens. Smithsonian Books. стр. 13. ISBN 978-1-58834-300-0.
- ^ Orosz, Joel J. (28. 6. 2002). Curators and Culture: The Museum Movement in America, 1740-1870. University of Alabama Press. ISBN 978-0-8173-1204-6.:155
- ^ Orosz, Joel J. (28. 6. 2002). Curators and Culture: The Museum Movement in America, 1740-1870. University of Alabama Press. ISBN 978-0-8173-1204-6.:157
- ^ а б Benson, Keith Rodney; Rehbock, Philip F. (2002). Oceanographic History: The Pacific and Beyond. University of Washington Press. ISBN 978-0-295-98239-7.:532
- ^ Adler, Antony (1. 5. 2011). „From the Pacific to the Patent Office: The US Exploring Expedition and the origins of America's first national museum”. Journal of the History of Collections. 23 (1): 49—74. ISSN 0954-6650. doi:10.1093/jhc/fhq002.
- ^ Baird, S.F.; Emory, W.H. Report on the United States and Mexican boundary survey. Рипол Классик. ISBN 978-5-88160-802-6.:13
- ^ Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Smithsonian Institution”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 25 (11 изд.). Cambridge University Press.
- ^ Merrill, Marlene Deahl (1999). Yellowstone and the Great West: Journals, Letters, and Images from the 1871 Hayden Expedition. Lincoln: University of Nebraska Press. стр. 220. ISBN 9780803231481. Архивирано из оригинала 16. 7. 2017. г. Приступљено 4. 9. 2016.
- ^ Pastrana, Sergio Jorge. „Building a Lasting Cuba-U.S. Bridge through Science”. Science & Diplomacy. Science & Diplomacy. Архивирано из оригинала 02. 04. 2015. г. Приступљено 23. 12. 2019.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Nina Burleigh, Stranger and the Statesman: James Smithson, John Quincy Adams, and the Making of America's Greatest Museum, The Smithsonian. New York: HarperCollins, 2003.
- Heather Ewing, The Lost World of James Smithson: Science, Revolution, and the Birth of the Smithsonian. Bloomsbury, 2007.
- United States. Congress. House of Representatives. Collections Stewardship at the Smithsonian: Hearing before the Committee on House Administration, House of Representatives, One Hundred Thirteenth Congress, First Session. Washington, D.C.: U.S. Government Printing Office, 2013.
- William S. Walker, A Living Exhibition: The Smithsonian and the Transformation of the Universal Museum. Amherst, MA: University of Massachusetts Press, 2013.
- Gunter, Ann Clyburn (2002). A Collector's Journey: Charles Lang Freer and Egypt. Freer Gallery of Art, Smithsonian Institution, Arthur M. Sackler Gallery. ISBN 978-1-85759-297-9.:96
- Fortier, Alison (6. 5. 2014). A History Lover's Guide to Washington, D.C.: Designed for Democracy. The History Press. ISBN 978-1-62585-064-5.:110
- Moeller, Gerard Martin; Feldblyum, Boris (2012). AIA Guide to the Architecture of Washington, D.C. Baltimore, Md.: Johns Hopkins University Press. стр. 78. ISBN 9781421402697.
- Bass, Holly (2006). „Camille Akeju: New Director Seeks to Rejuvenate Anacostia Museum”. Crisis: 37—39. Архивирано из оригинала 8. 1. 2014. г. Приступљено 22. 4. 2012.
- Oehser, Paul H. (1970). The Smithsonian Institution. New York: Praeger Publishers. стр. 10. ISBN 9788989456582. Архивирано из оригинала 03. 01. 2013. г. Приступљено 22. 4. 2012.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]- Zvanični veb-sajt
- A brief history of the U.S. National Museum/National Museum of Natural History Архивирано на сајту Wayback Machine (21. јануар 2016)
- „Anacostia Community Museum”. Smithsonian Museums. Smithsonian Institution Archives. Архивирано из оригинала 18. 04. 2012. г. Приступљено 22. 4. 2012.
- Yardley, William. „Renwick Gallery of the Smithsonian American Art Museum”. Washington Post. Архивирано из оригинала 12. 2. 2011. г. Приступљено 18. 7. 2013.