Брекиња
| Брекиња | |
|---|---|
| |
| брекиња у пролеће | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | S. torminalis
|
| Биномно име | |
| Sorbus torminalis | |
Брекиња (Sorbus torminalis) је дрвенаста биљка из фамилије ружа (Rosaceae), која расте у шумама Европе, Мале Азије и северне Африке[1][2]. Плодови брекиње користе се у људској исхрани као воће.
Опис биљке
[уреди | уреди извор]
Брекиња је дрво висине до 20 m са округлом и густом крошњом[3]. Кора јој је у почетку глатка и сјајна, док се у старости јављају уздужне или попречне, плитке и неправилне пукотине. Пупољци су јајасто-округласти и голи[3]. Листови су једноставни, доста варијабилни, али обликом подсећају на листове глога[1]. Цветови су актиноморфни, беле боје, сакупљени у широке гроње[3]. Плод је крушколики помум, смеђе боје, величине до 2 cm, са бројним лентицелама. У плоду има 4–5 семена[3].
Генетика
[уреди | уреди извор]Брекиња је скоро искључиво диплоидна врста. Претпоставља се да је давнашњом хибридизацијом са мукињом широм Европе дала врсте из агрегације Sorbus latifolia[1]. Новонастале врсте се размножавају апомиксијом.
Екологија
[уреди | уреди извор]Брекиња се јавља спорадично у светлим широколисним шумама храстовог појаса. Најчешћа је у заједницама са сладуном и цером (Quercetum frainetto-cerris), и китњаком и грабом (Querco-Carpinetum).
Класификација
[уреди | уреди извор]Брекиња је са сродном иранском врстом Torminaria orientalis једно време била издвојена у засебан род од стране појединих аутора. Данас је сврстана у род Sorbus, а Torminalis clusii је признати синоним[4] као и низ других Aria torminalis (L.) Beck, Crataegus torminalis L., Hahnia torminalis (L.) Medik., Pyrus torminalis (L.) Ehrh., Sorbus orientalis Sch”nb.-Tem., Torminalis clusii (M.Roem.) K.R.Robertson & J.B.Phipps, Torminaria clusii M.Roem.[5].
Привредни значај
[уреди | уреди извор]Брекиња се у Србији употребљавала као коларско, столарско и токарско дрво, и за израду инструмената (попут лењира)[3]. Цветови су медоносни, богати поленом и нектаром. Плодови се користе у исхрани, за производњу сирћета и ракије[3]. Раније је коришћена и као лековита биљка (назив torminalis значи добра за колику).
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Robertson, K.R., Phipps J.B., Rohrer J.R. 1991. A synopsis of genera in Maloideae (Rosaceae). Syst. Bot. 16: 376–394.
- ^ Rushforth K.: Trees of Britain and Europe. Collins. 1999. ISBN 978-0-00-220013-4.
- ^ а б в г д ђ Јовановић Б. 1972. Sorbus torminalis. У: Флора СР Србије IV (ур. М. Јосифовић). Београд: САНУ.
- ^ Torminalis clusii (M.Roem.) K.R.Robertson & J.B.Phipps — The Plant List
- ^ Sorbus torminalis (L.) Crantz — The Plant List
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
