Universal Pictures
Universal Studios | |
---|---|
акционарско друштво, подружница Ен-Би-Си Јунивесала | |
Делатност | кинематографска и видео-производња |
Основано | Њујорк (1912. ) (30. април, као Universal Film Manufacturing Company; 8. јун, као Universal Pictures) |
Седиште | Јуниверсал Сити, Калифорнија, САД |
Руководиоци | Рон Мејер (председник) |
Производи | филмови |
Веб-сајт | universalpictures |
Universal Pictures (транскр. Јуниверсал пикчерс) огранак је Ен-Би-Си Јуниверсала, један је од Великих шест филмских студија.
Основао га је Карл Лемле 1912. године. Један је од најстаријих америчких филмских студија који још увек постоји и у континуитету ради. Дана 11. маја 2004, контролни удео у компанији је продат Џенерал електрику. Као резултат спајања настао је велики конгломерат преименован у Ен-Би-Си Јуниверсал, док је део компаније који се бави филмском продукцијом задржао назив Јунивесал студиос Inc.
Историја
[уреди | уреди извор]Компанију је основао Карл Лемле, емигрант немачко-јеврејског пореклом из Лаупхајма у Немачкој. Лемли се настанио у Висконсину, у градићу Ошкош где је имао продавницу одеће. Убрзо је одустао од тог посла и купио први Никелодион. Оснивање Едисоновог труста 1908. године, значило је да власници никелодиона морају да плаћају накнаде за филмове које је труст произвео. Последица овога је било велико незадовољство Лемлија и осталих власника никелодеона. Они су одлучили да почну са продукцијом сопствених филмова. У јуну 1911. Лемли је, са партнерима Ејбом и Џулијусом Стерном, основао компанију Yankee Film Company. Компанија је убзрзо укључена у Independent Moving Pictures Company. За разлику од Едисона, Лемли је на својим филмовима потписивао глумце који су у њима играли, што је привукло велики број глумаца. Може се рећи да је тиме значајно допринео стварању система филмске звезде.
Дана 30. априла 1912. у Њујорку је основана Universal Film Manufacturing Company. У јулу исте године Лемли је постао њен председник. Године 1925. компанија је променила име у Universal Pictures Company, Inc. Године 1915. Лемли је, на фарми у близини Холивуда, основао највећи филмски студио на свету, који се простирао на 93 хектара. Студио је био отворен за посетиоце, што је у то време било прилично неуобичајено. Студио се, углавном, бавио производњом јефтиних мелодрама и вестерна.
Двадесетих година, највећа филмска звезда студија био је Лон Чејни који се појављивао у скоро свим драмама снимљиним у том периоду. Најзначајнији филмови тог периода су Звонар Богородичине цркве (1923) и Фантом из Опере (1925) У овом периоду, Лемли је већину управљачких одлука поверио Ирвингу Талбергу. Талберг је био Лемлијев секретар који га је импресионирао својим предлозима како успешније водити студио. Међутим, Талберг је убрзо прешао у другу компанију — Metro-Goldwyn-Mayer, чији председник му је обећао већу плату. Без њега, Универзал је постао другоразредна компанија и то стање је трајало неколико деценија.
Године 1928. Лемли је урављање компанијом предао свом сину — Карлу Лемлију Млађем. Био је то поклон за младићево пунолетство. Тиме је само потврђен имиџ непотизма који је компаније и раније имала. Наводно, у једном тренутку је чак 70 Лемлијевих рођака било на платном списку. Међу њима је био и будући режисер Вилијам Вајлер.
Лемли млађи је наговорио оца да осавремене студио. Градио је биоскопе и почео да снима звучне филмове. Снимио је и неколико високобуџетних филмова, међу којима је најбитинији освајач Оскара за најбољи филм 1930. — На западу ништа ново.
Лого
[уреди | уреди извор]Први лого који је компанија имала је био у облику Земље на којој пише Universal Films са прстеном налик Сатурновом, на коме пише The Trans-Atlantic Film. Овај лого је седам пута модернизован (последњи пут 1997), али је главна идеја планете са прстеном задржана у свим верзијама.
Најзначајнији филмови
[уреди | уреди извор]
1921—1930.[уреди | уреди извор]
1931—1940.[уреди | уреди извор]
1941—1950.[уреди | уреди извор]
1951—1960.[уреди | уреди извор]
1961—1970.[уреди | уреди извор]
1971—1980.[уреди | уреди извор]
|
1981—1990.[уреди | уреди извор]
1991—2000.[уреди | уреди извор]
2001—2010.[уреди | уреди извор]
|