Упанишаде

Упанишаде (санскрит: उपनिषद् upaniṣad - истина, врлина) су хиндуистички списи који чине срж учења веданте. То су древни санскритски текстови који садрже неке од централних филозофских концепата и идеја хиндуизма, део којих је заједнички са религиозним традицијама као што су будизам и џаинизам. Ове расправе су део веда којима се настоји да се садржина филозофски образложи.

Најстарије Упанишаде потичу из предбудистичког, а млађе из хришћанског доба. Упанишаде су између 700. и 500. п. н. е. сатстављали шумски аскети као завршне делове Веда. Познате су и као шрути, односно текстови „за слушање“ и скоро сва њихова учења у дијалошкој су форми. Значење речи упанишада је „седећи доле поред“ гуруа који преноси своја учења. Записано је више од стотину компилација ових дијалога, мада је само њих тринаест прихваћено за смрити, односно свете списе. Упанишаде расправљају о односу појединца и свемира, о природи универзалне душе, о значењу живота и природи живота после смрти.

Упанишаде су први текстови поштовани међу Индијцима који означавају идеју да једно непромењиво сопство прелази из једног тела у друго, и то у зависности од поступака. Тако добри поступци доносе добре плодове, а лоши резултирају будућом реинкарнацијом.

Упанишадско раздобље

Упанишадско раздобље (800-450. п. н. е.) једна ја од највећих ера стваралачког мишљења у историји хиндуизма. Било је обележено повећаним занимањем за питање људског постојања. Упанишадске аскете су били филозови, учитељи и видовњаци. Живели су по шумским сколништима. Дане су проводили у проучавањима, посматрањима и претресању збуњујућих питања о космосу. Ови пустињаци су привлачили младе дихове који су се надали да ће се укључити у њихове расправе и тако достићи просветљење.

Традиција упанишада сродна је са другим аскетским традицијама које су се развиле у исто време или касније. Оне су познате као шрамана и карактерише их идеологија повлачења из света и практиковања аскетизма. У текстовима насталим од 800. до 400. године пре наше ере много је трагова оваквих веровања и учења по којима је живот патња, а ослобађање долази једино кроз прекидање веза са светом. Најважније од ових традиција, које су се одржале и касније развиле, јесу будизам и ђаинизам.

Рукописи

Два најстарија (око 700.-500. п. н. е.) и најзначајнија упанишадска рукописа су ’’Брихадаранјака Упанишада” и ’’Чандогја Упанишада”. У овој другој питање је тако постављено како би одговор могао показати ондос између жртвене ватре на олтару, ватре сунца и тапас тапаса (ватре разумевања). Питање се односи на стваралачке моћи свемира. Формулисано је овако: Каква је природа Једног које је узрок свеколиког постојања? Одговор расправља о креативним моћма тапаса, жртвовања и врховне истине, брахмана.

Веровања

Проучаваоци Упанишада веровали су да је важан не замо чин жртвовања, већ пре његов дух. Веровали су да медитацијом или посматрањем могу спознати свој однос према боговима и порекло ове божанске повезаности. Такође су желели да сазнају шта су заправо и у каквом су односу са Апсолутном Реалношћу, односно брахманом.

Веровало се да код посвећеног ученика оваква духовна посматрања и тражења узрокују тапас (жар знања). Остављајући по страни све остало, он то у ствари „жртвује“. Тако су напуштали, односно „жртвовали“ овоземаљске ствари и тиме их приносили на олтар сопственога срца. Оваква саможртвовања обављана су истовремено са ватреним жртвовањима ведских свештеника.

Упанишадске аскете су жртвовале своје јаство, дисциплиновали тело и чезнули за просветљењем. Веровали су да се тиме показује снага за превазилажење земаљских ствари и разматрање важних питања о стварности. Тако је створено мишљење да појединац, иза порвшног јаства, поседује суштинско или стварно јаство. Питање је дакле, било, какво је то суштинско јаство и како се може досегнути. На ово питање, важно и за модерни хиндуизам, делимично је дат одговор новом идејом о Апсолутном.

У Упанишадама су сви бројни богови ведске традиције сведени на једног, брахмана. Веровало се да је он врховна суштина свемира. Ова суштина се налази у свемиру, у различитим облицима појавног света и у души појединца.

Главна тема упанишадских мислилаца била је идеја да је душа појединца, атман, одвојни део брахмана, универзалне душе. Од упанишадске ере се веровало да атман, или душа појединца, јесте брахман, универзална душа. Издвојана ја као атман, али се по достизању мокше, спасења, поново уједињује са брахманом. Коначно, реч брахман односила се на универзалну суштину у којој су садржане све врсте моћи. Идеја атмана-брахмана поновљена је у чувеној реченици Чандогја Упанишаде „тат твам аси“, буквално, „ти си то“. То значи да не постоји разлика између појединачног и општег.

Литература

• Madhu Bazaz Wangu, Hinduizam, prevod: Jasna Jerbić, Čigoja štampa. 2002. ISBN 978-86-7558-042-3..
• Kembridžova ilustrovana istorija religije, Stylos, Novi Sad. 2006. ISBN 978-86-7473-281-6..
• Brooks, Douglas Renfrew (1990), The Secret of the Three Cities: An Introduction to Hindu Shakta Tantrism, The University of Chicago Press 
• Brown, Rev. George William (1922), Missionary review of the world, Volume 45, Funk & Wagnalls 
• Deussen, Paul; Bedekar, V.M. (tr.); Palsule (tr.), G.B. (1997). Sixty Upanishads of the Veda, Volume 2. Motilal Banarsidass. ISBN 978-81-208-1467-7. 
• Deussen, P. (2010), The Philosophy of the Upanishads, Cosimo, ISBN 978-1-61640-239-6 
• Chari, P. N. Srinivasa (1956), Radhakrishnan, Sarvepalli, ур., History of Philosophy Eastern and Western 
• Chousalkar, Ashok (1986), Social and Political Implications of Concepts Of Justice And Dharma, Mittal Publications 
• Collins, Randall (2000), The Sociology of Philosophies: A Global Theory of Intellectual Change, Harvard University Press, ISBN 978-0-674-00187-9 
• Cornille, Catherine (1992), The Guru in Indian Catholicism: Ambiguity Or Opportunity of Inculturation, Wm. B. Eerdmans Publishing, ISBN 978-0-8028-0566-9 
• Deussen, Paul (1908), The philosophy of the Upanishads, Alfred Shenington Geden, T. & T. Clark, ISBN 978-0-7661-5470-4 
• Easwaran, Eknath (2007), The Upanishads, Nilgiri Press, ISBN 978-1-58638-021-2 
• Eliot, T. S. (1963), Collected Poems, 1909-1962, New York: Harcourt, Brace & World, ISBN 978-0-15-118978-6 
• Britannica, Encyclopædia, Advaita, Приступљено 10. 8. 2010 
• Farquhar, John Nicol (1920). An outline of the religious literature of India. H. Milford, Oxford university press. ISBN 978-81-208-2086-9. 
• Fields, Gregory P (2001), Religious Therapeutics: Body and Health in Yoga, Āyurveda, and Tantra, SUNY Press, ISBN 978-0-7914-4916-5 
• Flood, Gavin D. (1996), An Introduction to Hinduism, Cambridge University Press, ISBN 978-0521438780 
• Glucklich, Ariel (2008), The Strides of Vishnu: Hindu Culture in Historical Perspective, Oxford University Press, ISBN 978-0-19-531405-2 
• Heehs, Peter (2002), Indian religions: a historical reader of spiritual expression and experience, NYU Press, ISBN 978-0-8147-3650-0 
• Holdrege, Barbara A. (1995), Veda and Torah, Albany: SUNY Press, ISBN 978-0-7914-1639-6 
• Jayatilleke, K.N. (1963), Early Buddhist Theory of Knowledge (PDF) (1st изд.), London: George Allen & Unwin Ltd., Архивирано из оригинала (PDF) 24. 12. 2018. г., Приступљено 18. 06. 2019 
• Joshi, Kireet (1994), The Veda and Indian culture: an introductory essay, Motilal Banarsidass, ISBN 978-81-208-0889-8 
• Keith, Arthur Berriedale (2007). The Religion and Philosophy of the Veda and Upanishads. Motilal Banarsidass Publishers. ISBN 978-81-208-0644-3. 
• King, Richard (1999), Indian philosophy: an introduction to Hindu and Buddhist thought, Edinburgh University Press, ISBN 978-0-87840-756-9 
• King, Richard (1995), Early Advaita Vedānta and Buddhism: the Mahāyāna context of the Gauḍapādīya-kārikā, Gauḍapāda, State University of New York Press, ISBN 978-0-7914-2513-8 
• Klostermaier, Klaus K. (2007), A survey of Hinduism, SUNY Press, ISBN 978-0-585-04507-8 
• Lanman, Charles R (1897), The Outlook, Volume 56, Outlook Co. 
• Lal, Mohan (1992), Encyclopaedia of Indian Literature: sasay to zorgot, Sahitya Akademi, ISBN 978-81-260-1221-3 
• Müller, Friedrich Max (1900), The Upanishads Sacred books of the East The Upanishads, Friedrich Max Müller, Oxford University Press 
• Mahadevan, T. M. P (1956), Radhakrishnan, Sarvepalli, ур., History of Philosophy Eastern and Western, George Allen & Unwin Ltd 
• Monier-Williams, A Sanskrit-English Dictionary, ISBN 978-0-8426-0286-0, Приступљено 10. 8. 2010 
• Müller, F. Max (1899), The science of language founded on lectures delivered at the royal institution in 1861 AND 1863, ISBN 978-0-404-11441-1 
• Nakamura, Hajime (2004), A history of early Vedānta philosophy, Volume 2, Trevor Leggett, Motilal Banarsidass 
• Olivelle, Patrick (1998). The Early Upanisads. Oxford University Press. ISBN 978-0195124354. 
• Olivelle, Patrick (1992). The Samnyasa Upanisads. Oxford University Press. ISBN 978-0195070453. 
• Olivelle, Patrick (1998), Upaniṣads, Oxford University Press, ISBN 978-0192835765 
• Panikkar, Raimundo (2001), The Vedic experience: Mantramañjarī : an anthology of the Vedas for modern man and contemporary celebration, Motilal Banarsidass, ISBN 978-81-208-1280-2 
• Parmeshwaranand, Swami (2000), Encyclopaedic Dictionary of Upanisads, Sarup & Sons, ISBN 978-81-7625-148-8 
• Phillips, Stephen H. (1995), Classical Indian metaphysics: refutations of realism and the emergence of "new logic", Open Court Publishing, ISBN 978-81-208-1489-9, Приступљено 24. 10. 2010 
• Samuel, Geoffrey (2010), The Origins of Yoga and Tantra. Indic Religions to the Thirteenth Century, Cambridge University Press 
• Radhakrishnan, Sarvepalli (1956), Radhakrishnan, Sarvepalli, ур., History of Philosophy Eastern and Western, George Allen & Unwin Ltd 
• Raghavendrachar, Vidvan H. N (1956), Radhakrishnan, Sarvepalli, ур., History of Philosophy Eastern and Western 
• Ranade, R. D. (1926), A constructive survey of Upanishadic philosophy, Bharatiya Vidya Bhavan 
• Rinehart, Robin (2004), Rinehart, Robin, ур., Contemporary Hinduism: ritual, culture, and practice, ABC-CLIO, ISBN 978-1-57607-905-8 
• Schopenhauer, Arthur; Payne, E. F.J (2000), E. F. J. Payne, ур., Parerga and paralipomena: short philosophical essays, Volume 2 of Parerga and Paralipomena, E. F. J. Payne, Oxford University Press, ISBN 978-0-19-924221-4 
• Schrödinger, Erwin (1992). What is life?. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-42708-1. 
• Schrader, Friedrich Otto; Library, Adyar (1908), A descriptive catalogue of the Sanskrit manuscripts in the Adyar Library, Oriental Pub. Co 
• Sen, Sris Chandra (1937), „Vedic literature and Upanishads”, The Mystic Philosophy of the Upanishads, General Printers & Publishers 
• Sharma, B. N. Krishnamurti (2000). A history of the Dvaita school of Vedānta and its literature: from the earliest beginnings to our own times. Motilal Banarsidass Publishers. ISBN 978-81-208-1575-9. 
• Sharma, Shubhra (1985), Life in the Upanishads, Abhinav Publications, ISBN 978-81-7017-202-4 
• Singh, N.K (2002), Encyclopaedia of Hinduism, Anmol Publications PVT. LTD, ISBN 978-81-7488-168-7 
• Slater, Thomas Ebenezer (1897), Studies in the Upanishads ATLA monograph preservation program, Christian Literature Society for India 
• Smith, Huston (1995). The Illustrated World's Religions: A Guide to Our Wisdom Traditions. New York: Labyrinth Publishing. ISBN 978-0-06-067453-3. 
• Tripathy, Preeti (2010), Indian religions: tradition, history and culture, Axis Publications, ISBN 978-93-80376-17-2 
• Urwick, Edward Johns (1920), The message of Plato: a re-interpretation of the "Republic", Methuen & co. ltd, ISBN 9781136231162 
• Varghese, Alexander P (2008), India: History, Religion, Vision And Contribution To The World, Volume 1, Atlantic Publishers & Distributors, ISBN 978-81-269-0903-2 
• Versluis, Arthur (1993), American transcendentalism and Asian religions, Oxford University Press US, ISBN 978-0-19-507658-5 
• Wadia, A.R. (1956), „Socrates, Plato and Aristotle”, Ур.: Radhakrishnan, Sarvepalli, History of Philosophy Eastern and Western, vol. II, George Allen & Unwin Ltd 
• Raju, P. T. (1992), The Philosophical Traditions of India, Delhi: Motilal Banarsidass Publishers Private Limited 
• Edgerton, Franklin (1965). The Beginnings of Indian Philosophy. Cambridge: Harvard University Press. 
• Embree, Ainslie T. (1966). The Hindu Tradition. New York: Random House. ISBN 978-0-394-71702-9. 
• Hume, Robert Ernest. The Thirteen Principal Upanishads. Oxford University Press. 
• Johnston, Charles (1898). From the Upanishads. Kshetra Books (Reprinted in 2014). ISBN 9781495946530. 
• Müller, Max, translator, The Upaniṣads, Part I, New York: Dover Publications (Reprinted in 1962). ISBN 978-0-486-20992-0.
• Müller, Max, translator, The Upaniṣads, Part II, New York: Dover Publications (Reprinted in 1962). ISBN 978-0-486-20993-7.
• Radhakrishnan, Sarvapalli (1953). The Principal Upanishads. New Delhi: HarperCollins Publishers India (Reprinted in 1994). ISBN 978-81-7223-124-8. 

Додатна литература

• Davids, T. W. Rhys (1899). „The Theory of 'Soul' in the Upanishads”. Journal of the Royal Asiatic Society of Great Britain and Ireland: 71—87. JSTOR 25208067. 

• Modak, M. S. (1931). „Spinozistic Substance and Upanishadic Self: A Comparative Study”. Philosophy. 6 (24): 446—458. JSTOR 3746162. doi:10.1017/S0031819100032393. 

• Davenport, A. (1952). „W. B. Yeats and the Upanishads”. The Review of English Studies. 3 (9): 55—62. JSTOR 511150. 

• Mathur, D. C. (1972). „The Concept of Self in the Upanishads: An Alternative Interpretation”. Philosophy and Phenomenological Research. 32 (3): 390—396. JSTOR 2105571. doi:10.2307/2105571. 

Спољашње везе

• Complete set of 108 Upanishads, Manuscripts with the commentary of Brahma-Yogin, Adyar Library
• Upanishads, Sanskrit documents in various formats
• The Upaniṣads article in the Internet Encyclopedia of Philosophy