Пређи на садржај

Merlinka

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Vjeran Miladinović Merlinka)
Merlinka
Ime po rođenjuVjeran Miladinović
Datum rođenja(1958-10-14)14. oktobar 1958.
Mesto rođenjaZagreb, NR Hrvatska
 FNR Jugoslavija
Datum smrti22. mart 2003.(2003-03-22) (44 god.)
Mesto smrtiKrnjača
 Srbija i Crna Gora
Uzrok smrtigušenje

Vjeran Miladinović (Zagreb, 14. oktobar 1958 — Krnjača, 22. mart 2003), poznatija pod imenom Merlinka, bila je prva javno deklarisana transrodna osoba[1] na prostorima bivše Jugoslavije, u Beogradu,[2][3] kao i zvezda filmova Želimira Žilnika.

Biografija

[уреди | уреди извор]

Rođena je 14. oktobra 1958. godine u Zagrebu, u opštini Črnomerec, od majke Tereze Strmečki iz Zagorja i oca Miodraga iz Prokuplja, koji je u Zagrebu pohađao vojno-tehničku školu.[4][5] U nedostatku osnovnih sredstava za život, pošto je zbog trudnoće izbačena iz škole, i jedno vreme živela u Maksimirskom parku, majka je smeštena u Dom „Vladimir Nazor“ za nezbrinutu decu i mlađe punoletne osobe, da bi šest meseci posle rođenja, Vjeran je ostao da živi u domu, bez majke. Posle nešto više od tri godine, otac ju je odveo da živi kod babe Kadivke, njegove majke, u selo Bresničić, kod Prokuplja, da bi je pred polazak u školu 1965. godine preuzeo kod sebe u Prokuplje, gde je živeo sa maćehom i polubratom.[4]

Posle završene srednje škole se preselila u Beograd, sa očevom porodicom, sa kojom nije bila u dobrim odnosima. U februaru 1978. godine izbacili su je iz kuće. Prelazak u Beograd, prema autobiografiji to predstavljao je najveću prekretnicu u njenom životu. Vremenom je, družeći se sa istomišljenicima, prvo počela samo diskretno da se prerušava, šminka, oblači uske farmerke i bavi se prostitucijom, da bi u 31. godini života, 1989. odlučila da se potpuno transformiše u „Merlinku“.[4] Prostitucijom se bavila većinom u Ulici Gavrila Principa blizu pijace Zeleni venac. Postala je poznata po specifičnom stilu, kratkim i uskim suknjama, naglašenom nakitu i visokim potpeticama.

Reditelj Želimir Žilnik bio je očaran njenim talentom, te je Merlinka 1986. godine zaigrala u dva Žilnikova filma Beograde, dobro jutro i Lijepe žene prolaze kroz grad,[3] a 1995. godine ostvarila glavnu ulogu u filmu Dupe od mramora (енгл. Marble Ass).[3] Izdala je i autobiografski roman Terezin sin 2001.[6] i dopunila 2002. godine.[7] Živela je na Kalemegdanu, u zgradi Narodne opservatorije, a potom Beogradskog planetarijuma i bila njihov nastojnik.[8] Prema rečima savremenika, bila je dobar čovek, ljudi u kraju su je simpatisali. Često su je viđali dok hrani pse lutalice na Kalemegdanu. O sebi je govorila kako u ženskom, tako i u muškom rodu.[9]

Ubijena je 22. marta 2003. godine u ulici Grge Andrijanovića, kod Osnovne škole „Zaga Malivuk“ u Krnjači. Najpre je zadavljena, a zatim i zadobila snažne udarce zidarskim čekićem. Njeno telo je pronađeno mesec dana nakon smrti u poodmakloj fazi raspadanja.[10] Za ubistvo je bio optužen Faik Ramadani, dok je tada maloletni Bejtul Raćipi optužen da je pomagao Ramadaniju posle ubistva. Obojica su u maju 2004. oslobođena optužbi usled nedostatka dokaza.[11] Za ubistvo do sada niko nije odgovarao. Neposredno pre ubistva Merlinka je izjavio da planira da se povuče iz prostitucije.[7][12]

Nasleđe

[уреди | уреди извор]

Filmski festival koji od 2009. godine promoviše filmove o LGBT populaciji nosi ime po Merlinki.[9] Na desetogodišnjicu od ubistva, na uglu ulica Gavrila Principa i Koče Popovića postavljena je ploča sa nazivom „Ulica Merlinkina“.[13]

Miladin Ševarlić je 2003. godine napisao dramski tekst "Merlinkina ispovest" po autobiografiji Vjerana Miladinovića Merlinka Terezin sin, koji je postavljen kao istoimena monodrama 2014. godine u produkciji Doma omladine Beograda, Puls teatra iz Lazarevca i Merlinka festivala, a u režiji Stevana Bodrože. Uloge Merlinke tumačili su Aleksandar Trmčić i Čarni Đerić.

U UK Vuk u Beogradu, 16. septembra 2019. održana je premijera predstave Strah od leptira u kojoj Dušan Kaličanin igra ulogu Merlinke. Pored njega, u predstavi glumi i Zoran Pajić (Nikolu, političkog zatvorenika). Svetislav Goncić se u predstavi pojavljuje samo na snimku.

Dana 18. oktobra 2023, povodom dvadeset godina od Merlinkinog ubistva, u Beogradu je postavljena skulptura pod imenom Broj 43, koja predstavlja par roze štikli.[1] Spomenik je posle 3 dana uništen.[14]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Skulptura Merlinki postavljena u Beogradu”. Radio slobodna Evropa. 2023-10-18. Приступљено 2023-10-19. 
  2. ^ „Čitanka od a do š o lezbejskim i gej ljudskim pravima“ Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016), Grupa autora, Labris, Beograd. 2011. ISBN 978-86-86509-08-6..
  3. ^ а б в „Uhapšen ubica Merlinke?“, Blic, 20. 05. 2003.
  4. ^ а б в Knjiga: Terezin sin, Vjeran Miladinović, Beograd, 2001
  5. ^ Bibliografije zapis26: „Miladinović, Vjeran 1958-2003“ Архивирано на сајту Wayback Machine (16. јануар 2018)
  6. ^ B92: „Deset godina od ubistva Merlinke“, 21.03.2013
  7. ^ а б Časopis labris br. 19—20: „Vesti iz regiona“ Архивирано на сајту Wayback Machine (4. јануар 2014), 2004, str. 4
  8. ^ „Zbornik radova sa konferencije Razvoj astronomije kod SrbaV 18—22. aprila 2008“, Beograd 2009
  9. ^ а б Style: „Zašto volimo Merlinku?“, 28.11.2011
  10. ^ Klijent ubio Merlinku, Glas javnosti, 20. 5. 2003.
  11. ^ Oslobođen optuženi za ubistvo Merlinke[мртва веза], Kurir, 13. 5. 2004.
  12. ^ „Merlinka ubijena zidarskim čekićem!“, 16.4.2013
  13. ^ B92: „Merlinkina ulica u centru Beograda“, 23.07.2013
  14. ^ belgradepride (2023-10-23). „Nekoliko ljudi nam je skrenulo pažnju na to da je danas vandalizovan spomenik posvećen Vjeranu Miladinoviću Merlinki.” (твит). Приступљено 2023-10-21 — преко Twitter-а. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Merlinka&oldid=28522881”