Вернер фон Браун

Вернер фон Браун
Вернер фон Браун у својој канцеларији у Алабами маја 1964. године
Пуно име	Вернер Магнус Максимилијан фрајхер фон Браун
Датум рођења	(1912-03-23)23. март 1912.
Место рођења	Вирсиц, Немачко царство
Датум смрти	16. јун 1977.(1977-06-16) (65 год.)
Место смрти	Александрија, САД

Вернер Магнус Максимилијан фрајхер фон Браун (нем. Wernher Magnus Maximilian Freiherr von Braun; Вирсиц, 23. март 1912 — Александрија, 16. јун 1977) био је немачко-амерички ракетни инжењер и конструктор ракете V-2, којом је у Другом светском рату бомбардовано Уједињено Краљевство. Био је члан Нацистичке партије и официр СС са рангом штурмбанфирер.

Током двадесетих и тридесетих година, фон Браун је постао централна личност немачког ракетног програма, одговоран за пројектовање и реализацију ракета за бомбардовање у Другом светском рату.

После рата одведен је у САД (у оквиру операције Спајалица). Руководио је производњом ракета Редстоун и Јупитер C, којим је 1958. лансиран први амерички вештачки сателит Експлорер 1.

Детињство

Вернер је био друго од троје деце немачког барона Магнуса фон Брауна који је био од 1932—1933. министар за исхрану и пољопривреду у Вајмарској републици и Еме фон Куистоп. Већ у раној младости одушевљавао се мислима о путовањима у свемиру и откривању нових светова. То га је довело до читања научне фантастике. Касније је почео да га интересује проблем са научне стране и упознао се са радовима Хермана Оберта који је 1923. написао студију о ракети у свемиру Die Rakete zu den Planetenräumen. Захваљујући свом познавању математике није имао проблеме да разуме принципе ракета носача.

Већ као младић се укључује у немачко ракетно друштво, у годинама 1929—1930. Овај корак му је омогућио да добије финансијску подршку за градњу већих ракета. Године 1930. почео је са студијем на Берлинском универзитету, а после две године је завршио први степен студија. Ступио је у немачку армију 1932. где је предложио мисао балистичке ракете коју је после и пројектовао. И ако је био јако заузет докторирао је 27. јула 1934. у струци космичког инжињерства. Његов рад на универзитету је из војничких разлога био проглашен за строго тајним.

У служби Трећег рајха

Вернер фон Браун је био водећи представник групе познате као „ракетни тим“ која је стајала иза развоја балистичке ракете V-2 и која је била развијена за Нацистичку Немачку. У тридесетим годинама је ступио у Нацистичку партију и у СС. У оквиру свога рада за армију радио је у војном центру Кумерсдорф у Берлину, које је полако престајало да одговара захтевима који су стављани пред овај центар.

Већ 1937. Немци су лансирали ракету А3 која је дошла до висине од 1.000 m и која је дала наде за конструкцију ракете V-2.

У односу на то да је немачки генералштаб био фасциниран војничким потенцијалом који је V-2 нудила и инвестирала у ово знатна средства била је 1937. изграђена ракетна база Пенеминде на обали Балтичког мора што је место које је у тајности било предложено од стране мајке фон Брауна. Ту се радило истраживање и монтажа. Ту је постао технички директор постројења за развој оружја, главном центру за наоружање нацистичке Немачке, које је било забрањено Версајским уговором.

V-2

Схема V-2

Ракете V-2 су се производиле у подземној фабрици „Мителверк“ у Нордхаузену и то под принудним радом затвореника- из концентрационих логора „Мителбау-Дора. Улога фон Брауна у овим контроверзним радовима са затвореницима из логора овог предузећа данас није објашњена и предмет је спорова. И искључено је да за ово он није знао иако није морао бити активно укључен у овај рад.

У допису од 15. септембра 1944. адресираном на Албина Савацкома већ је имао надзор на монтажу V-2 и признава да је лично бирао раднике из логора Бухенвалда Фон Браунова ракета V-2 могла је да долети до удаљености од 300 km. И да носи тону корисног терета. Кретала се брзином од 5632 km/h и тако није било у могућности да буде оборена тадашњим авионима. Први пут је узлетела у сепрембру 1942. а употребљена је септембра 1944. На европске циљеве је испаљено преко 1.000 ракета претежно са територије Француске.

После долета прве ракете фон Браун је рекао да је „ракета функционисала перфектно али је пала на погрешну планету“. Истина је да је био затворен од стране Гестапа 1944. и окривљен због своје незадовољности са војничким звањем и само му је помогло што се Алберт Шпер за њега заложио и тако му спасио живот.

Ракета је била у употреби у малом броју да би могла да утиче на исход Другог светског рата. То је знао и фон Браун и тако је почео да од 1945. ради на планирању искориштавања ракета у послератном свету.

Крај рата и одлазак у САД

Фон Браун се састаје са председником Кенедијем 1962. године

Ф-1 мотори ракете Сатурн V.

Пошто је V-2 било оружије које нису имали савезници ово је био предмет њихових интереса. После рата САД и СССР су као ратну добит запленили пројекте V-2 као и ракетне тимове са којима није опхођено као са затвореницима већ им је омогућено да и даље раде на овим програмима и на пројектима јачих и бољих ракета у тајности.

Још пре наступа савезника фон Браун је са пет стотина својих сарадника одлучио да се преда Американцима заједно са плановима и тестираним прототиповима ракета. Није се за Американце одлучио случајно већ је сматрао да они једини имају довољно средстава за ракетно истраживање. У САД је одвожено 100 ракета са плановима пре тим него су овамо дошли Совјекти који су такође добили део тима фон Брауна. Дана 20. јуна 1945. био је одобрен одлазак фон Брауна у САД. Овај одлазак је био као војна операција назван Спајалица. Скупа са њим је транспортован и његов тим. Фон Браун је 14 година радио за армију САД и најпре је радио на балистичким пројектилима средњег домета у Алабами. На основу ових радова била је произведена ракета Јумбо I која је изнела први амерички сателит Експлорер I.

НАСА

Дана 2. јуна 1960, фон Браун је добио своје треће дете, сина Петар Константина. Исте године постављен је за директора Свемирског летачког центра Џорџ Ц. Маршал у Алабами, и на том положају је остао до 1970.

После 1960. године када се оснива НАСА прешао је његов тим под ову управу и ту је радио на ракети Сатурн V која је Американцима помогла да освоје месец са програмом Аполо и на коме је након ултиматума председника Кенедија да се освоји месец пре СССР радило 400.000 експерата. Након успеха Совјетског Савеза и Гагарина који је облетео земљу и неуспеху САД и Шепардовом само суборбиталном лету после 3 недеље да би достигао СССР председник Кенеди је најавио освајање Месеца до краја деценије као циљ САД). Циљ је остварен пре рока као остварење сна Вернера фон Брауна.

Овај научник је у САД постао истакнути научник и 1955. године му је уручено америчко држављанство. У 1970. је био замољен од стране НАСА агентуре да се пресели у Вашингтон где ради на градњи ракета које су биле у програму освајања Марса, као и на програму поједностављивања спејс-шатла који је био тада у повојима. Фон Браун је ту радио само две године на пословима директора конструкторског тима.

Рад у приватној корпорацији

Одлучио је да ради у приватном послу у корпорацији Fairchild Industries of Germantown у Мериленду где је радио од 1972—1976. као потпредседник корпорације која се бавила пројектовањем разних врста летелица и телекомуникационих сателита. Пензионисао се 1976.

Након две године после прве операције од рака откривен му је рак дебелог црева и од новембра 1976. више није смео да напусти болницу. Вернер фон Браун је умро од своје болести у Александрији у Вирџинији 16. јуна 1977. године у доби од 65. година.

Приватни живот

Гроб Вернера фон Брауна (2008)

Са својом сестричином Маријом фон Куисторп, са којом се оженио имао је троје деце Ирис, Маргарит и Петера.

Види још

• Сергеј Корољов
• Свемирска трка

Литература

• Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 172. ISBN 86-331-2075-5. 
• Babcock, Suzzan (2014). In Search of Peace: For the Children. Author House. стр. 128. ISBN 978-1-4969-5336-0. 
• Brauburger, Stefan (2009). Wernher von Braun. Ein deutsches Genie zwischen Untergangswahn und Raketenträumen. München: Pendo Verlag. ISBN 978-3-86612-228-4. 
• Eisfeld, Rainer (2012). Mondsüchtig. Wernher von Braun und die Geburt der Raumfahrt aus dem Geist der Barbarei. Klampen, Springer. ISBN 978-3-86674-167-6. 
• Kulke, Ulli (2012). Weltraumstürmer. Wernher von Braun und der Wettlauf zum Mond. Berlin: Quadriga. ISBN 978-3-86995-026-6. 
• Bode, Volkhard; Kaiser, Gerhard (1997). Raketenspuren. Augsburg: Bechtermünz Verlag. ISBN 978-3-86047-584-3. 
• McDougall, Walter A. (1985). The Heavens and the Earth: A Political History of the Space Age. New York: Basic Books. стр. 44. ISBN 978-0-465-02887-0. 
• Neufeld, Michael (2008). Von Braun: Dreamer of Space, Engineer of War (1st изд.). Vintage Books. стр. xv. 
• Neufeld, Michael J. (2007). Von Braun. Dreamer of Space, Engineer of War. New York: Alfred A. Knopf. ISBN 978-0-307-26292-9. ; deutsche Ausgabe: Wernher von Braun. Visionär des Weltraums, Ingenieur des Krieges.. Aus dem Englischen von Ilse Strasmann. . München: Siedler Verlag. 2009. ISBN 978-3-88680-912-7. 
• Pacner, Vítek; Karel, Antonín (2008). Půlstoletí kosmonautiky. Praha: Paráda. 
• Reinke, Niklas (2004). Geschichte der deutschen Raumfahrtpolitik. Konzepte, Einflussfaktoren und Interdependenzen: 1923-2002. Oldenbourg/München. ISBN 978-3-486-56842-4. 
• Stuhlinger, Ernst; Ordway, Frederick I. (1992). Wernher von Braun – Aufbruch in den Weltraum. Die Biographie. Esslingen/München: Bechtle. ISBN 978-3-7628-0515-1. 
• Weyer, Johannes (1999). Wernher von Braun. Rowohlts Monographien. Reinbek bei Hamburg: Rowohlt. ISBN 978-3-499-50552-2. 
• Bernd Ruland: Wernher von Braun: Mein Leben für die Raumfahrt. Burda Verlag Offenburg, 1969

Додатна литература

• Braun, Wernher von. 

Спољашње везе

• www.ian.cz, Instantní pamětník 15 Архивирано на сајту Wayback Machine (8. јул 2007) — историјско помињање
• Audiopodcast on Astrotalkuk.org Архивирано на сајту Wayback Machine (22. фебруар 2013) BBC journalist Reg Turnill talking in 2011 about his personal memories of and interviews with Dr Wernher von Braun.
• The capture of von Braun and his men – At the U.S. 44th Infantry Division website
• Wernher von Braun page – Marshall Space Flight Center (MSFC) History Office – by Mike Wright, MSFC
• Coat-of-arms of Dr. Wernher von Braun
• Remembering Von Braun – by Anthony Young – The Space Review Monday, July 10, 2006
• The Mittelbau-Dora Concentration Camp Memorial Архивирано на сајту Wayback Machine (29. септембар 2011)
• V2rocket.com
• 60th anniversary digital reprinting of Colliers Space Series, Houston Section of the American Institute of Aeronautics and Astronautics
• FBI Records: The Vault - Wernher VonBraun files at vault.fbi.gov
• Вернер фон Браун на сајту ISFDb (језик: енглески)
• Wernher von Braun на сајту LCCN, са 35 каталошких евиденција