While петља
Конструкције петљи |
---|
Do while петља |
While петља |
For петља |
Foreach петља |
Бесконачна петља |
Контрола тока |
Код већине програмских језика, while петља је наредба контроле тока која омогућава коду да се извршава више пута на основу враћеног логичког типа. While петља се може посматрати и као понављајућа if наредба.
Преглед
[уреди | уреди извор]While конструкција се састоји од блока наредби и услова.[1][2] Услов се прво процењује – ако је услов тачан, наредбе унутар блока се извршавају. Ово се понавља све док услов не постане нетачан. Због тога што while петља проверава услов пре него што изврши блок наредби, управљачка структура је често позната и као пред-тест петља. Пореди се са do while петљом, која проверава услов након што је петља извршена.
На пример, у C програмском језику (као и у Javi, C#,[3] Objective-C и C++у, који користе исту синтаксу у овом случају), одсечак кода је:
int x = 0;
while (x < 5)
{
printf ("x = %d\n", x);
x++;
}
прво проверава да ли је х мањи од 5, и зато што јесте, функција printf је покренута и након тога х се повећава за 1. Затим се опет проверава да ли је услов задовољен и петља се извршава све док је услов задовољен односно док променљива х не добије вредност 5.
Уочите да је могуће, у неким случајевима чак и пожељно, да за задате услове логички одговор увек буде тачан, и да се тако ствара бесконачна петља. Када се таква петља намерно направи, обично постоји друга контролна структура (као што је break наредба) која управља завршетком петље. На пример:
while (true)
{
//ради компликоване ствари
if (Услов) break;
//више ствари
}
Еквивалентне структуре
[уреди | уреди извор]У С програмском језику,
while (Услов)
{
Изјаве;
}
је еквивалентно са
if (Услов)
{
do
{
Изјаве;
} while (Услов);
}
или
while (true)
{
if (!Услов) break;
Изјаве;
}
или
goto TEST;
PETLJA:
Изјаве;
TEST:
if (Услов) goto PETLJA;
или
TEST:
if (!Услов) goto KRAJPETLJE;
Изјаве
goto TEST;
KRAJPETLJE:
Последње две нису препоручљиве зато што коришћење „goto“ изјава отежава програмеру да разуме ток контроле, и генерално се користе као последње средство.
Такође у С-у и његовим потомцима, while петља је for петља без иницијализације или бројања израза тј.
for ( ; Услов; )
{
Изјаве;
}
Демонстрирање while петљи
[уреди | уреди извор]Ове while петље ће рачунати факторијел броја 5:
var broj:int = 5;
var faktorijel:int = 1;
while ( broj > 1 )
{
faktorijel *= broj;
broj--;
}
trace ("Faktorijel ", faktorijel);
Ada
[уреди | уреди извор]with Ada.Integer_Text_IO;
procedure Faktorijel is
Broj : Integer := 5;
Faktorijel : Integer := 1;
begin
while Broj > 0 loop
Faktorijel := Faktorijel * Broj;
Broj := Broj - 1;
end loop;
Ada.Integer_Text_IO.Put (Faktorijel);
end Faktorijel;
Basic - QBasic или Visual Basic
[уреди | уреди извор]Dim broj As Integer = 10 ' даје вредност променљивој
Do While broj > 0
broj = broj - 1
Loop ' програм иде овде, све док број не буде 0
broj=5
faktorijel=1
while [ $broj -gt 0 ]; do
faktorijel=$((faktorijel * broj))
broj=$((broj - 1))
done
echo $faktorijel
C или C++
[уреди | уреди извор]int main (void)
{
int broj = 5;
long faktorijel = 1;
while (broj > 1)
{
faktorijel *= broj--;
}
printf("%d", faktorijel);
return 0;
}
Скрипт синтакса
[уреди | уреди извор]broj = 5;
faktorijel = 1;
while ( broj > 1 ){
faktorijel *= broj--;
}
writeOutput(faktorijel);
Таг синтакса
[уреди | уреди извор]<cfset broj = 5>
<cfset faktorijel = 1>
<cfloop uslov="broj GT 1">
<cfset faktorijel *= broj-->
</cfloop>
<cfoutput>#faktorijel#</cfoutput>
program FaktorijelProg
integer :: broj = 5
integer :: faktorijel = 1
do while (broj > 0)
faktorijel = faktorijel * broj
broj = broj - 1
end do
print *, faktorijel
end program FaktorijelProg
Java, C#, D
[уреди | уреди извор]Код while петље је исти за програме Java, C# и D:
int broj = 5;
long faktorijel = 1;
while (broj > 1)
{
faktorijel *= broj--;
}
За програм Java резултат се штампа као следеће:
System.out.println(faktorijel);
Иста ствар у С#:
System.Console.WriteLine(faktorijel);
И коначно у D:
writefln(faktorijel);
var broj = 5;
var faktorijel = 1;
while ( broj > 1 )
{
faktorijel *= broj--;
}
document.write(faktorijel);
Lua
[уреди | уреди извор]broj = 5
faktorijel = 1
while broj > 0 do
faktorijel = faktorijel * broj
broj = broj - 1
end
print(faktorijel)
broj = 5;
faktorijel = 1;
while (broj > 0)
faktorijel = faktorijel * broj; %Увећава се вишеструко
broj = broj - 1; %Опада
end
faktorijel
Block[{broj=5,faktorijel=1}, (*Локализује број и факторијел*)
While[broj>0, (*While петља*)
faktorijel*=broj; (*Увећава се вишеструко*)
broj--; (*Опада*)
];
faktorijel
]
Oberon, Oberon-2, Oberon-07, или Component Pascal
[уреди | уреди извор]MODULE Faktorijel;
IMPORT Out;
VAR
Broj, Faktorijel: INTEGER;
BEGIN
Broj := 5;
Faktorijel := 1;
WHILE Broj > 0 DO
Faktorijel := Faktorijel * Broj;
DEC(Broj)
END;
Out.Int(Faktorijel,0)
END Faktorijel.
Maya
[уреди | уреди извор]int $broj = 5;
int $faktorijel = 1;
int $multiplication;
while ($broj > 0)
{
$multiplication = ($faktorijel * $broj);
$broj -= 1;
print ("Broj is: " + $broj + ", multiplication is: " + $multiplication + "\n");
}
program Faktorijel1;
var
Broj, Faktorijel: integer;
begin
Broj := 5;
Faktorijel := 1;
while Broj > 0 do
begin
Faktorijel := Faktorijel * Broj;
Broj := Broj - 1
end;
WriteLn(Faktorijel)
end.
Перл
[уреди | уреди извор]my $broj = 5;
my $faktorijel = 1;
while ( $broj > 0 ) {
$faktorijel *= $broj--; # Увећава се вишеструко, након тога опада
}
print $faktorijel;
While петље се често користе за читање података линију по линију (као што је дефинисано са $/
сепаратором) из отвореног фајла:
open IN, "<test.txt";
while ( <IN> ) {
print;
}
close IN;
PHP
[уреди | уреди извор]$broj = 5;
$faktorijel = 1;
while($broj > 0) {
$faktorijel *= $broj; // Прво се увећава вишеструко.
$broj--; // Након тога опада.
}
echo $faktorijel;
PL/I
[уреди | уреди извор]declare broj fixed initial(5);
declare faktorijel fixed initial(1);
do while(broj > 0)
faktorijel = faktorijel * broj;
broj = broj - 1;
end;
broj = 5 # Вредност променљиве је 5
faktorijel = 1 # Вредност променљиве је 1
while broj > 0: # Док је број(5) већи од 0
faktorijel *= broj # Промени вредност факторијела у
# факторијел х број.
broj -= 1 # Промени вредност броја у
# број - 1.
print(faktorijel) # Штампа вредност факторијела.
While петља која се не завршава:
while True:
print("Упомоћ! Заглављен сам у петљи!")
У Racket, као и у осталим Scheme имплементацијама, let је популаран начин да се имплементира петља:
#lang racket
(define broj 5)
(define faktorijel 1)
(let loop ()
(when (> broj 0)
(set! faktorijel (* faktorijel broj))
(set! broj (sub1 broj))
(loop)))
(displayln faktorijel)
Користећи макро систем, имплементација while петље је тривиална вежба:
#lang racket
(define-syntax-rule (while test body ...) ; убацује while петљу
(let loop () (when test body ... (loop))))
(define broj 5)
(define faktorijel 1)
(while (> broj 0)
(set! faktorijel (* faktorijel broj))
(set! broj (sub1 broj)))
(displayln faktorijel)
Ruby
[уреди | уреди извор]# Израчунава факторијел од 5
i = 1
faktorijel = 1
while i < 5
faktorijel *= i
i += 1
end
puts faktorijel
За разлику од осталих језика, у Smalltalk-у while петља није језичка конструкција већ је дефинисана у класи BlockClosure
као метод са једним параметром, телом као затварањем, користећи себе као услов.
| count faktorijel |
count := 5.
faktorijel := 1.
[ count > 0 ] whileTrue:
[ faktorijel := faktorijel * count.
count := count - 1 ].
Transcript show: faktorijel
Smalltalk такође има одговарајући whileFalse: метод.
Tcl (Tool command language)
[уреди | уреди извор]set broj 5
set faktorijel 1
while {$broj > 0} {
set faktorijel [expr $faktorijel * $broj]
incr broj -1
}
puts $faktorijel
$broj = 5
$faktorijel = 1
while ($broj) {
$faktorijel *= $broj--
}
$faktorijel
While језик
[уреди | уреди извор]While програмски језик[4] је прост програмски језик направљен од задатака, услова и while изјава, коришћених у теоретској анализи императивне семантике програмског језика.[5][6]
C := 5;
F := 1;
while (C > 1) do
F := F * C;
C := C - 1;
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ The while and do-while Statements (The Java™ Tutorials > Learning the Java Language > Language Basics)
- ^ C++ While Loop
- ^ „while (C# reference)”.
- ^ http://profs.sci.univr.it/~merro/files/WhileExtra_l.pdf
- ^ Nielson, Flemming; Nielson, Hanne R.; Hankin, Chris (1999). Principles of Program Analysis. Springer. ISBN 978-3-540-65410-0. Приступљено 29. 5. 2013.
- ^ Illingworth, Valerie (1997). Dictionary of Computing. Oxford Paperback Reference (4th изд.). Oxford University Press. ISBN 9780192800466.
Литература
[уреди | уреди извор]- Nielson, Flemming; Nielson, Hanne R.; Hankin, Chris (1999). Principles of Program Analysis. Springer. ISBN 978-3-540-65410-0. Приступљено 29. 5. 2013.