Вилијам Праут
Вилијам Праут | |
---|---|
![]() Вилијам Праут | |
Лични подаци | |
Датум рођења | 15. јануар 1785. |
Место рођења | Хортон, Велика Британија |
Датум смрти | 9. април 1850.65 год.) ( |
Место смрти | Лондон, Уједињено Краљевство |
Образовање | Универзитет у Единбургу |
Научни рад | |
Поље | хемија, Физика |
Познат по | Праутова хипотеза |
Награде | Коплијева медаља |
Вилијам Праут (енгл. William Prout; Хортон, 15. јануар 1785 — Лондон, 9. април 1850) био је британски лекар, физичар и хемичар.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 1785. у Хортону. Школовао се у на академији Редланд Бристолу и на универзитету у Единбургу.[1] Познат је по хипотези из 1815. године; према овој хипотези, водоник је праматерија, док су атоми свих елемената настали згрушавањем атома овог хемијског елемента. Ова претпоставка је заснована на другој хипотези, и то да су атомске масе елемената цели бројеви по којима се види колико је неки атом пута тежи од атома H. Његова хипотеза је, иако напуштена због тога што атомске масе иначе нису цели бројеви, нашла примене у савременој хемији. Године 1823. Праут је успео да докаже да желудачни сок садржи сону киселину (ову киселину је могуће издвојити дестилацијом).
Године 1814, Праут се оженио Агнесом Адам — ћерком Александра Адама, шкотског писца. Имали су шесторо деце.[2] Праут је умро 9. априла 1850. у Лондону. Сахрањен је на гробљу Кенсал грин. 169 / 5.000 Резултати превода
Почасти и награде
[уреди | уреди извор]- Члан Краљевско друштво (1819)
- Коплијева медаља (1827)
- Члан Краљевског колеџа лекара (1829)
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Nova et Vetera”. BMJ. 2 (4421): 437. 1945. PMC 2059932
. doi:10.1136/bmj.2.4421.437-a.
- ^ Brock, W. H. (1963). „Prout's chemical Bridgewater Treatise”. Journal of Chemical Education. 40 (12): 652. Bibcode:1963JChEd..40..652B. doi:10.1021/ed040p652.
Литература
[уреди | уреди извор]- Војна енциклопедија. 7: 249.
- Ahrens, Richard (1977). „William Prout (1785–1850) A Biographical Sketch” (PDF). The Journal of Nutrition. 107 (1). doi:10.1093/jn/107.1.15.
- Brock, W. H. (1965). „The Life and Work of William Prout”.. Medical History. стр. 9.
- Rosenfeld, Louis (2003). „William Prout: Early 19th Century Physician-Chemist”. Clinical Chemistry. 49 (4): 699—705. PMID 12651838. doi:10.1373/49.4.699. Архивирано из оригинала 17. 10. 2015. г. Приступљено 07. 04. 2020.