Пређи на садржај

Вроцлав

Уреди везе
Координате: 51° 07′ 00″ С; 17° 02′ 00″ И / 51.116667° С; 17.033333° И / 51.116667; 17.033333
С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Wrocław)
Вроцлав
пољ. Wrocław
Катедрално острво
Градска кућа
Луткарско позориште
Пијачни трг и црква Свете Јелисавете
Хотел Монопол
Железничка станица Вроцлав - Главна
Универзитет у Вроцлаву
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Пољска
Војводство Војводство доњошлеско
ОснованX век
Статус града1214
Становништво
Становништво‍
 — 2012.631.188
 — густина2.155,55 ст./km2
Агломерација1.120.000
Географске карактеристике
Координате51° 07′ 00″ С; 17° 02′ 00″ И / 51.116667° С; 17.033333° И / 51.116667; 17.033333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина105–155 m
Површина292,82 km2
Вроцлав на карти Пољске
Вроцлав
Вроцлав
Вроцлав на карти Пољске
Остали подаци
ГрадоначелникJацек Сутрик
Поштански број50-001 do 54-705
Позивни број71
Регистарска ознакаDW
Веб-сајт
http://www.wroclaw.pl/

Вроцлав (пољ. О овој звучној датотеци Wrocław (помоћ·инфо), лат. Wratislavia или Vratislavia, чеш. Vratislav, нем. О овој звучној датотеци Breslau (помоћ·инфо), мађ. Boroszló) град је у југозападној Пољској.[1] Историјска је престоница Шлеске. Четврти је град по величини у Пољској. Простире се са обе стране реке Одре. Кроз град протиче пет река: Одра и њене 4 притоке: Бистрица, Олава, Слеза и Видава. Пре Другог светског рата у граду је постојало 303 мостова, али сада се налази само око 220.

Вроцлав је и престоница Доње Шлеског војводства, град са статусом повјата као и седиште вроцлавског повјата у коме се налази и 9 суседних општина. Град је домаћин Европског првенства у фудбалу 2012. и Европска престоница културе 2016.

Историја

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Историја Вроцлава
Вроцлав
Вроцлав 1736

Град се први пут недвосмислено помиње 1000. године при оснивању Вроцлавске бискупије, али је словенско насеље на територији данашњег града постојало најмање 150 година пре овог догађаја. Од краја X века град се налазио под управом династије Пјастовића. Постоје индиције да је, 1035. године, за време тзв. Паганске реакције, саграђена паганска светиња у граду. Године 1335. град је потпао под власт Краљевине Чешке, а потом је (после кратке Мађарске владавине) заједно са чешком круном прикључен Хабзбуршкој монархији.[1] Године 1741. град је заједно са већим делом Шлеске потпао под власт Пруске. Године 1945. град је проглашен тврђавом и уништен у борбама између Црвене армије и Немачке војске. После Другог светског рата Вроцлав је ушао у састав Пољске.

Године 1997. град је као и целу јужну Пољску задесила велика поплава (названа поплава миленијума) у којој је поплављено скоро пола града.

Демографија

[уреди | уреди извор]
Демографија
1946.1995.2000.2012.
170.656641.974633.857631.188

Административна подела

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Административна подела Вроцлава

Вроцлав је административно подељен на насеља која чине помоћне органе скупштине града. Некада се град састојао од 5 квартова: Псеће Поље, Сродмјешће, Стари Град, Кжики и Фабричина. Ови квартови сада нису званично признати, али и даље представљају критеријум организације многих институција.

Култура

[уреди | уреди извор]

Музеји

[уреди | уреди извор]
Народни музеј у Вроцлаву
Вроцлавски универзитет
  • Народни
    • Панорама Рацлавицка (део Народног музеја)
    • Етнографски музеј (део Народног музеја)
  • Градски музеј
  • Академија уметности
  • Музеј архитектуре
  • Геолошки музеј
  • Минералошки музеј (Вроцлавског универзитета)
  • Поште и телекомуникација
  • Природњачки музеј (Вроцлавског универзитета)

Позоришта

[уреди | уреди извор]
  • Гест (Gest)
  • Филхармонија
  • Импарт (Impart) (Центар уметности WOK)
  • K2
  • Каламбур (Kalambur)
  • Камерлани (Kameralny)
  • Вроцлавска Опера
  • Позориште Лабораторијум (Laboratorium)
  • Пољско позориште у Вроцлаву
  • Вроцлавска оперета (Operetka Wrocławska)
  • Народно позориште више позоришне школе
  • Луткарско позориште
  • Савремено позориште
  • Позориште пантомиме
Трг у Вроцлаву
Трг у Вроцлаву (1908)

Привреда

[уреди | уреди извор]

У Вроцлаву се производе аутобуси, вагони, кућна опрема, хемијска средства и електроника. Задњих година се динамички развија информатички сектор. Град је други финансијски сектор по величини у Пољској (одмах после Варшаве). У граду имају своја седишта многе банке. Град је такође велики центар фармацеутске индустрије.

Саобраћај

[уреди | уреди извор]

Кроз Вроцлав пролазе: Државни пут бр. 5, Државни пут бр. 8, Државни пут бр. 94. Кроз мали део града пролази и ауто-пут A4.

Вроцлав је важан железнички чвор и из њега воде железничке линије у правцима: Лешно-Познањ, Опоље-Лублињец, Легњица-Згожелец, Глогов-Зјелона Гора, Клодско-Кудова Здрој, Валбжих-Јелења Гора, Олесњица-Остров Вјелкополски. У граду се налази међународни аеродром као и речна лука на Одри.

Градски масовни транспорт

[уреди | уреди извор]

Масовни транспорт у Вроцлаву се одвија трамвајима и аутобусима. Вроцлавска трамвајска мрежа је једна од већих у држави, међутим не опслужује многе густо насељене делове града. Аутобуске линије опслужује MPK Вроцлав као и мањи приватни превозници: Доње Шлеске Аутобуске Линије (Dolnośląskie Linie Autobusowe) и Урбус Urbus.

Спорт

[уреди | уреди извор]
Градски стадион
  • фудбал:
  • кошарка
    • мушкарци: Шлонск Вроцалв (Śląsk Wrocław)
    • жене: ВТК Шленза Вроцлав (WTK Ślęza Wrocław)
  • мото-трке: ВТС Вроцлав (WTS Wrocław)
  • рукомет: Шлонск Вроцлав (Śląsk Wrocław)
  • бокс: Гвардија Вроцлав (Gwardia Wrocław)
  • одбојка: Гвардија Вроцлав (Gwardia Wrocław)
  • амерички фудбал: (The Crew)

Архитектура и урбанистика Вроцлава

[уреди | уреди извор]

Вроцлав је упркос војном разарању у Другом светском рату (70% грађевина) сачувао велики број старих грађевина или у оригиналном облику или су реконструисане после рата. Међу значајније спадају: готичка градска већница на вроцлавском тргу, готичке цркве: Катедрала светог Јована Крститеља, Црква светог Крста, Црква пресвете Богородице; барокна скупина грађевина Вроцлавског универзитета

Важнија места

[уреди | уреди извор]
Катедрала светог Јована Крститеља
  • острва на Оодри:
    • Кенпа Мјешчањска (Kępa Mieszczańska)
    • Остров Тумски (Ostrów Tumski); пре је био засебно острво
    • Острво Пјасек (Острво Песак) (Wyspa Piasek)
    • Острво Слодова (Wyspa Słodowa)
    • Велико Острво (Wielka Wyspa)
  • Стари град
    • Трг
    • Плац Солни (plac Solny)
    • Нови Трг (Nowy Targ)
    • Улица Свидњицка (Świdnicka)
  • Ботаничка башта
  • Вештачки парк са јапанским вртом у себи
  • Зоо-врт (основан 1865. - највећи број животињских врста у Пољској - 565, укупно око 7100 животиња)
  • Старо јеврејско гробље
  • Велико острво

Занимљивости

[уреди | уреди извор]
Sky Tower је највиша зграда у Пољској
  • 1530. — искован најстарији десетодукатни новац на терену Пољске
  • средина XVII века. - објављен најстарији на свету лекарски часопис Miscellanea Curiosa Medico-Physica
  • 1842. — саграђена прва железничка пруга на терену данашње Пољске
  • 1893. — пуштен у саобраћај први електрични трамвај на терену данашње Пољске.
  • У граду се налазе једине у Пољској лампе на гас које се ручно опслужују, а раде цео дан.
  • Неколико споменика занимљивог облика
    • Споменик Наранџасте Алтернативе у облику патуљка
    • Споменик у сећање на масакр у Пекингу 4. јуна 1989. године
    • необичан споменик „Сећања на жртвене животиње“,
  • Споменик Наранџасте Алтернативе у облику патуљка
    Споменик Наранџасте Алтернативе у облику патуљка
  • Споменик у сећање на масакр у Пекингу
    Споменик у сећање на масакр у Пекингу
  • споменик „Сећање на жртвене животиње“
    споменик „Сећање на жртвене животиње“

Панораме града

[уреди | уреди извор]
Југозападна (180°)панорама града (кликни на слику за објашњење)
Јужна панорама (кликни на слику за објашњење)

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Знамените личности

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 80. ISBN 86-331-2112-3. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Norman Davies, R.Moorhouse. Mikrokosmos. Portret miasta środkowoeuropejskiego. Vratislavia. Breslau. Wrocław. Краков 2002.
  • Karol Maleczyński, M. Morelowski, A. Ptaszycka, Wrocław. Rozwój urbanistyczny. Warszawa 1956.
  • W.Długoborski, J.Gierowski, K.Maleczyński, Dzieje Wrocławia do roku 1807., Варшава 1958.
  • Mariusz Urbanek. Dolny Śląsk. Siedem stroń świata. Wydawnictwo MAK, Wrocław 2003, s. 240 + CD-ROM.
  • Waldemar Fydrych. Żywoty Mężów Pomarańczowych. Wydawnictwo Pomarańczowa Alternatywa 2001

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Званичне и уопштено о граду

[уреди | уреди извор]

Аутобуски и трамвајски транспорт

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вроцлав&oldid=28377095”