Пређи на садржај

Шаркоова артропатија

С Википедије, слободне енциклопедије
Шаркоова артропатија
СинонимиНеуро-остеоартропатија, Шаркоови зглобови, Шаркоова нога
Промене на стопалу код неуро-остеоартропатије
Специјалностиортопедија, ендокринологија

Шаркоова артропатија или Шаркоови зглобови је болест стопала која настаје као хроничне компликације шећерне болести, заснована на дијабетесној полинеуропатији, чији тачан механизам настанка још увек није јасан.[1] Иако је ово релативно ретка компликација, због свог прогредијентног тока може довести до потпуне имобилизације и значајног смањења квалитета живота болесника.[2][3][4]

Сматра се да ово стање настаје због аутономне дисфункције живаца и има за последицу нарушену перфузију у костима стопала, што доводи до фрагментације костију и појаве улцерација, као последица деструкција костију и зглобова, због потпуног одсуства сензибилитета. Ако се болест не лечи парвовремено и адекватно доводи до масивне деформације стопала, или се може развити и масивна остеолиза, односно ресорпција кости, која често намеће потребу за ампутацијом.[5][6]

У свом развојном току болест пролази кроз три стадијума а једноставним терапијским мерама, попут мировања, могуће је зауставити прогредијентни ток ове компликације, али само док се налази у првом стадијуму. Касније лечење, чак и хируршко, даје ограничене резултате и временски краткотрајно побољшање.[7][8]

Историја

[уреди | уреди извор]
Жан-Мартен Шарко по коме је овакомпликација добила назив

Први клинички опис неуро-остеоартропатије стопала дао је Жан-Мартен Шарко француски неуролог и патолог, који се сматра оснивачем и првим професором модерне неурологије, 1868. године, када је ову болест описао код болесника са табесом дорсалисом (који је патио од мијелопатије изазване сифилисом).[9][10][11]

Након више од 150 година, од Шаркоовог описа болести, истражено је преко 24 стања која могу проузроковати настанак Шаркоове артропатије. Ту спадају: табес дорзалис, сирингомиелија и трауме кичмене мождине. Међутим данас се као примарни узрок настанка Шаркоове артропатије наводи шећерна болест.[12][13]

Први опис неуро-остеоартропатије код болесника са шећерном болешћу дао је Џордан 1936. године и од тада се ова промена примарно убраја у хроничне компликације шећерне болести.[14][15]

Епидемиологија

[уреди | уреди извор]

Компликације шећерне болести, у које спада и Шаркоова артропатија које се манифестују на стопалу, разлог су велике патње пацијената и трошкова за друштво. Процјењује се да ће до 2035. године глобална преваленција шећерне болести достићи готово 600 милиона, а око 80% оболелих ће живети у земљама у развоју.[16]

Шаркоова артропатија као једна од многобројних компликација шећерне болести јавља се у 0,1 — 6,8% оболелих, у старосној доби 50 — 60 година, који су у просеку 10 година боловали од шећерне болести са дијабетесном неуропатијом.[17]

Будући да је најчешћи узрок полинеуропатије у индустријализованим земљама света са високом стопом оболелих од шећерне болести,[18] преваленца у овој ризичној групи је врло висока, и износи до 35%.[19][20]

Шаркоова артропатија не представљају само велику личну трагедију, него утиче и на породицу оболелог и представља значајан финансијски терет за здравствени систем и друштво у целини. У земљама са ниским приходима, само трошкови лечења сложених дијабетесних улкуса могу бити једнаки годишњој заради током 5,7 година, што потенцијално резултује финансијском пропашћу тих пацијената и њихових породица.[21]

Локализација промена

Промене код Шаркоове артропатије су најчешће ликализоване на доњим есктремитетима (удовима) и то у:

  • 60% случајева на тарзо-метатарзалним зглобовима
  • 30% случајева на тарзо-фалангеалним зглобовима
  • 10% случајева на скочном зглобу

Најчешће је болешћу захваћен један екстремитет, али има случајева када се болест јавља обострано.

Етиопатогенеза

[уреди | уреди извор]
Шаркоова артропатија: приказ тока болести по стадијумима, са стопом рецидива од око 23%

Шаркоову артропатију карактеришу четири различита стадијума болести (види слику), налик активним и неактивним фазама болести:[22][23][10][24][25]

Запаљење

Запаљење је први стадијум болести, који се карактерише масивном инфекцијом доњих екстремтета. Како инфекција прогредира тако болест све више напредује и прелази у наредну фазу.[26]

Фрагментација

Као одговор на запаљење у овој фази болести јавља се деструкција костију са фрагментацијом коштаних фрагмената, која настаје као последица бројних фрактура након микротраума.

Како механичка деструкција напредује јавља се хиперемија и ресорпција костију.

Срастање

Ако се дозволи да делује природи процес репарације, зауставља се даља деструкција костију и болест прелази у фазу срастања. У њој се обнавља природни процес који спрећава даљи настанак микротраума.

Ремоделовање или консолидација.

У овој фази настаје процес заћараног круга, у којој се десензибилисани зглобови и коштане структуре излажу механичким оштећењима са једне стране, и неуспелим покушајима репарације што у 23% случајева доводи до поновне активације болести.

У настанку Шаркоове артропатије битну улогу има неуропатија — оштећење сензибилитета нерава,[27] на које се код дијабетичара надовезују и неуропатије моторних и аутономних нерава,[28] који такође учествују у настанку ове хроничне компликације.[29] У овом процесу када дође до поремећаја функције симпатичког нервног ситема, који у доњим екстремитетима инервише мале крвне судове знојне злежде и мишиће затезаче длаке, долази до појачане перфузије и вазодилатације. То се клинички испољава топлом и сувом ногом, неуропатским отоком и појаћаном перфузијом крви у коштаном ткиву.

За разлику од симпатичке моторна неуропатија доводи до слабости мишића што доводи до функционалних и динамичних нестабилности што продубљује већ присутна оштећења на ногама. Услед губитка мишићне снаге у предњој ложи стопала, јача компензаторна улога мишића задње ложе што доводи до еквинус деформитета стопала. Овај деформитет резултује појавом патолошког притиска на тарзометатарзалне злобове и неспособношћу нормалног ходања уз степенице и устајање из седећег положаја.

Клиничка слика

[уреди | уреди извор]
Активни стадијум болести на МРТ[30]

Активну фазу болести карактерише топло, црвено и натечено стопало (запаљење), често без болова, због полинеуропатије.[31][32]

У активној фази кост постаје крхка због привремене остеопеније која доводи до ломова, деструкције зглоба и спуштања уздужног свода стопала.[23][33]

Током мање активне или неактивне фазе стопало више није црвено,[34] али може доћи до појаве едема меког ткива и коштане сржи. Истакнути остеофити и опипљива лабава тела последица су значајног уништавања зглобова и костију, праћеног коштаном пролиферацијом.[33][35]

Недавно истраживање показало је да постоји ризик од поновне активације „претходно активног“ Шаркоове артропатије у око 23% случајева у средњем интервалу од 27 месеци.[36][37]

Дијагноза

[уреди | уреди извор]
Дислокација мететарзалне кости у Шаркоовој артропатији

Дијагностика остеомиелитиса код ове болести је тешка првенствено у активном стадијуму болести када су клинички симптоми практично исти као код остеомиелитиса и код Шаркоове неуро-остеоартропатије.[38] Супротно томе, у хроничном стадију симптоми остеомиелитиса услед исхемије и имунодефицијенције могу бити маскирани.[39][40][41][30][42]

Дијагностика остеомиелитиса није могуће само на основу једног прегледа. Порекло остеомиелитиса је у већини случајева узроковано ширењем инфекције из меких ткива. Улцерација у анамнези или присуство улцерације и / или претходна ампутација у подручју стопала могући су фактори који се могу узети у обзир приликом сумње на остеомиелитис. Остеомијелитис код Шаркоове неуро-остеоартропатије без улцерације има врло малу вероватноћу. Супротно томе, висока предиктивна вриједност за присуство остеомиелитиса су улцерације веће од два цм2 и дубље од три мм.[43]

Још један допунски преглед је тест кођтаном сондом (ПТБ), фином тупом челичном сонда којом треба продрети кроз улцерацију до кости. Осетљивост теста је од 38 до 94%, а специфичност 85 до 98%.[43][44]

Лабораторијски тестови у Шаркоовој неуро-остеоартропатији не показују веће маркере упале (практично нормалан број леукоцита, ЦРП, прокалцитонин и ФW).[45][46][47]

Диференцијална дијагноза

[уреди | уреди извор]
Дијабетесно стопало код болесника са Шаркоовом артропатијом

У начелу, за диференцијалну дијагнозу остеомиелитиса у Шаркоовој неуро-остеоартропатији, важну улогу игра сложен поглед на упалне маркере и клиничке манифестације инфекције.[43] Типичне диференцијалне дијагнозе у раној фази Шаркоове артропатије укључују:[48]

  • тромбозу дубоких вена,
  • гихт,
  • остеоартритис и
  • инфекцију (целулитис/остеомијелитис).[49]

Терапија

[уреди | уреди извор]

За сада не постоји ефикасан начин лечења Шаркоове артропатије, тако да се у терапији примарни значај придаје превенцији шећерне болести, и дугогодишња заштита стопала у ризику.[43] Како реактивација Шаркоове артропатије није неуобичајена, код стопала са значајним деформитетом увек остаје у ризику од појаве улцерација.[50][51][52]

Имобилизација

Правилан третман упаљеног (инфламираног) и натеченог стопала код пацијента са сензорном неуропатијом заснива се на имобилизацији, од стопала до испод колена, која има за циљ спречавање напредовања болестии појаву деформитета.[53] За ту намену најчешће се користи фиксна потколена ортоза (до висине колена) са одговарајућом подлогом за стопало. Када је фиксна растеретна потколена ортоза контраиндикована или је пацијент не подноси из било којег разлога, треба размотрити употребу мобилне потколене ортозе са одговарајућом подлогом за стопало, за лечење неуропатског улкуса плантарне регије предњег сегмента стопала, али само у случајевима када се може очекивати да ће пацијент на адекватан начин користити препоручено помагало.

Замену имобилизације, односно скидање ортозе, треба вршити отприлике једном у две недеље. Након скидања имобилизације ногу треба прегледати и извршити мерења температуре коже.[54]

Таком имобилизације потребно је ток болести пратити радиографијом отприлике сваког месеца све док се не заврши акутна фаза болести, што доказује нормализација температуре и радиографски налаз. Овај начин лечења у највећем броју случајева траје од три до шест месеци.[54]

Ципела за растерећење

Када је растеретна потколена ортоза контраиндикована или је пацијент не подноси из било којег разлога, треба размотрити употребу ципеле за растерећење предњег сегмента стопала, гипс ципелу или привремену ципелу израђену по мери за лечење неуропатске артропадије или улкуса плантарне регије предњег сегмента стопала, али само када се може очекивати да ће се пацијент придржавати препорука за ношење ципела.[55]

Хируршка терапија
Растерећење стопала, постиже се његовом стабилизацијом применом спољашњег фиксатора по Илизарову.[56]

Постоје покушаји хируршког лечења у развијенијој фази болести са непоузданим исходом лечења, јер хируршко лећење на омогућава успешни опоравак већ само одлаже време потпуне имобилизације, која је на крају неминовна.[57][58][56]

Тренутно најсавременији третман је растерећење погођеног стопала (што је пре могуће) како се наведена четири стадијума болести неби развила, и стопало заштитило од већих промена облика.[59] Растерећење стопала, постиже се његовом стабилизацијом применом спољашњег фиксатора по Илизарову.[56] Ова метода показала се као добра за лечења стопала код пацијената са компликацијама (нпр код јаког деформитета или након уклањања остеомијелитских фрагмената кости).[60][61]

Прогноза

[уреди | уреди извор]

Чир (улцерација) на стопалу, накнадна инфекција и на крају ампутација честа су појава код нелечених или неправилно лечених пацијента са Шаркоовом артропатијом.[62][63]

Мере превенције

[уреди | уреди извор]

Едукација пацијената и редовна нега стопала од стране стручњака, уз адекватно лећење шећерне болести, саставни су аспекти целоживотног програма заштите стопала и очувања интегритета коже, код болесника са Шаркоовом артропатијом.[64]

Улцерација коже стопала може се спречити пажљивим избором режим лечења и превенције. Међутим, и у неуобичајеном случају рекурентне улцерације, упркос придржавању пажљиво осмишљеног режима, намеће се потреба за реконструктивном хирургијом.[65] Ова метода која последњих година добијаа на популарност, има за циљ да се корекцијом деформитета изврши прерасподелу притиска на појединим деловима стопала. Иако ови поступци могу бити врло успешни, ипак за сада треба да буду резервисани само за одабране пацијенте, али не и за оне који се могу успешно лечити агресивним нехируршким мерама.[54]

Види још

[уреди | уреди извор]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Фрyкберг Р. Г., Белцзyк Р. (2008). „Епидемиологy оф тхе Цхарцот фоот”. Цлиницс ин Подиатриц Медицине анд Сургерy. 25 (1): 17—28. ПМИД 18165108. дои:10.1016/ј.цпм.2007.10.001. 
  2. ^ Ковач, Т., Лепшановић, L., Антић, С., Бабић, L., Бајер, Ј., Борота, Р., Чабријан, Т., Девечерски, M., Ђерић, M., Ђорђевић, П., Фрам, Х., Фреш, Р.Е., Гласер, Б., Грујић, M., Ирзиглер, К., Ивковић, L. (1996) Ендокринологија. Београд: Савремена администрација
  3. ^ Едмондс, M.; Фостер А. (мај 2004). „Тхе усе оф антибиотицс ин тхе диабетиц фоот”. Ам Ј Сург. 187 (5А): 25С—28С. ПМИД 15147988. дои:10.1016/С0002-9610(03)00300-3. 
  4. ^ Брамхам Р.; Wраигхт П.; Маy К. „Манагемент оф Цхарцот неуроартхропатхy”. Тхе Диабетиц Фоот Јоурнал. 14: 163—170. 
  5. ^ Росскопф, А. Б.; Лоупататзис, C.; Пфиррманн, C. W.; Бöни, Т.; Берли, M. C. (2019). „Тхе Цхарцот фоот: а пицториал ревиеw”. Инсигхтс инто Имагинг. 10 (1): 77. ПМЦ 6682845 Слободан приступ. ПМИД 31385060. дои:10.1186/с13244-019-0768-9 Слободан приступ. 
  6. ^ Попелка С. Цхирургие Нохy а Хлезна. Праха, Цзецх Републиц: Младá Фронта; 2014
  7. ^ Петер, А. [2002]. Шаркоови зглобови као хронична компликација шећерне болести. Медицински преглед, 55(7-8), 329-332.
  8. ^ Еицхенхолтз С. Н. Цхарцот Јоинтс. 1ст. Спрингфиелд, Илл, УСА: Цхарлес C. Тхомас; 1966. [Гоогле Сцхолар]
  9. ^ Ла Фонтаине Ј, Лаверy L, Јуде Е (март 2016). „Цуррент цонцептс оф Цхарцот фоот ин диабетиц патиентс”. Фоот (Единб): 26. ():7-14.
  10. ^ а б Цхантелау, Е.; Грüтзнер, Г. (2014). „Ис тхе Еицхенхолтз цлассифицатион стилл валид фор тхе диабетиц Цхарцот фоот?”. Сwисс Медицал Wееклy. 144: w13948. ПМИД 24764120. С2ЦИД 39109894. дои:10.4414/смw.2014.13948. 
  11. ^ Цхарцот Ј. M (1868). „Сур qуелqуес артхропатхиес qуи параиссент депендре д'уне лесион ду цервеау оу де ла моелле епимере”. Арцхивес де Пхyсиологие Нормале ет Патхологиqуе: 1. , артицле 161 [Гоогле Сцхолар]
  12. ^ Риботскy, Б.M. (1996). „Тхе цхарцот фоот”. 
  13. ^ Мунсон, Мицхаел Е.; Wробел, Јамес С.; Холмес, Црyстал M.; Ханауер, Давид А. (2014). „Дата Мининг фор Идентифyинг Новел Ассоциатионс анд Темпорал Релатионсхипс wитх Цхарцот Фоот”. Јоурнал оф Диабетес Ресеарцх. 2014: 214353. ПМЦ 4020407 Слободан приступ. ПМИД 24868558. дои:10.1155/2014/214353 Слободан приступ. 
  14. ^ Гупта, Р. (1993). „А схорт хисторy оф неуропатхиц артхропатхy”. Цлиницал Ортхопаедицс (296): 43—49. ПМИД 8222448. 
  15. ^ С., Рајбхандари; Р., Јенкинс; C., Давиес; С., Тесфаyе (2002). „Цхарцот неуроартхропатхy ин диабетес меллитус”. Диабетологиа. 45 (8): 1085—1096. ПМИД 12189438. С2ЦИД 6506137. дои:10.1007/с00125-002-0885-7. 
  16. ^ Боултон АЈ, Вилеикyте L, Рагнарсон-Теннвалл Г, Апелqвист Ј. Тхе глобал бурден оф диабетиц фоот дисеасе. Ланцет 2005 Нов 12;366(9498):
  17. ^ Ерген ФБ, Санверди СЕ, Ознур А. Цхарцот фоот ин диабетес анд ан упдате он имагинг. Диабет Фоот Анкле. 2013; 4():.
  18. ^ Јордан, Wиллиам Риелy (1936). „Неуритиц Манифестатионс ин Диабетес Меллитус”. Арцхивес оф Интернал Медицине. 57 (2): 307—366. дои:10.1001/арцхинте.1936.00170060069004. 
  19. ^ Сцхоотс, Иво Г.; Слим, Фредерик Ј.; Бусцх-Wестброек, Тесса Е.; Маас, Марио (септембар 2010). „Неуро-остеоартхропатхy оф тхе фоот-радиологист: фриенд ор фое?”. Семин Мусцулоскелет Радиол. 14 (3): 365—376. ПМИД 20539961. С2ЦИД 260318088. дои:10.1055/с-0030-1254525. 
  20. ^ Сохн, Мин-Wоонг; Лее, Тодд А.; Стуцк, Роднеy M.; Фрyкберг, Роберт Г.; Будиман-Мак, Еллy (2009). „Морталитy Риск оф Цхарцот Артхропатхy Цомпаред wитх Тхат оф Диабетиц Фоот Улцер анд Диабетес Алоне”. Диабетес Царе. 32 (5): 816—821. ПМЦ 2671113 Слободан приступ. ПМИД 19196882. дои:10.2337/дц08-1695. 
  21. ^ Цаванагх П, Аттингер C, Аббас З, Бал А, Ројас Н, Xу ЗР (фебруар 2012). „Цост оф треатинг диабетиц фоот улцерс ин фиве дифферент цоунтриес”. Диабетес Метаб Рес Рев. 28 (Суппл 1): 107—111. .
  22. ^ Росенбаум, Андреw Ј.; Дипрета, Јохн А. (март 2015). „Цлассифицатионс ин Бриеф: Еицхенхолтз Цлассифицатион оф Цхарцот Артхропатхy”. Цлиницал Ортхопаедицс анд Релатед Ресеарцх. 473 (3): 1168—71. ПМЦ 4317422 Слободан приступ. ПМИД 25413713. дои:10.1007/с11999-014-4059-y. .
  23. ^ а б Пинзур, Мицхаел С. (1831). „Ан Евиденце-басед Интродуцтион то Цхарцот Фоот Артхропатхy”. Фоот Анкле Ортхопаедицс. 3 (3). дои:10.1177/2473011418774269. 
  24. ^ Митцхелл, Ј. К. (1831). „Он а Неw Працтице ин Ацуте анд Цхрониц Рхеуматисм”. Тхе Америцан Јоурнал оф тхе Медицал Сциенцес. 8 (63): 55—64. ПМЦ 5685373 Слободан приступ. ПМИД 30495700. 
  25. ^ Јеффцоате W. Ј., Гаме Ф. L. Неw тхеориес он тхе цаусе оф тхе Цхарцот фоот ин диабетес. Ин: Фрyкберг Р. Г., едитор. Тхе Диабетиц Цхарцот Фоот: Принциплес анд Манагемент. Броокландвилле, Мд, УСА: Дата Траце Публисхинг Цомпанy; 2010. пп. 29–44.
  26. ^ Фолестад, А.; Åлунд, M.; Астеберг, С.; Фоwелин, Ј.; Аурелл, Y.; Гöтхлин, Ј.; Цассуто, Ј. (2015). „β-цатенин анд РАНКЛ/ОПГ ин боне хеалинг оф диабетиц Цхарцот артхропатхy патиентс.”. Ацта Ортхопаедица. 86 (4): 415—425. ПМЦ 4513595 Слободан приступ. ПМИД 25811776. дои:10.3109/17453674.2015.1033606. .
  27. ^ Арагóн-Сáнцхез, Ј.; Лáзаро-Мартíнез, Ј. L.; Хернáндез-Херреро, M. Ј. (2010). „Триггеринг мецханисмс оф неуроартхропатхy фоллоwинг цонсервативе сургерy фор остеомyелитис”. Диабетиц Медицине. 27 (7): 844—847. ПМИД 20636967. С2ЦИД 26849837. дои:10.1111/ј.1464-5491.2010.03019.x. .
  28. ^ Фаузи, АА; Цхунг, ТY; Латиф, ЛА (2016). „Риск фацторс оф диабетиц фоот Цхарцот артхропатхy: А цасе-цонтрол студy ат а Малаyсиан тертиарy царе центре”. Сингапоре Медицал Јоурнал. 57 (4): 198—203. ПМЦ 4853487 Слободан приступ. ПМИД 27075668. дои:10.11622/смедј.2016074. 
  29. ^ Сäманн, А.; Пофахл, С.; Лехманн, Т.; Воигт, Б.; Вицтор, С.; Мöллер, Ф.; Мüллер, У.; Wолф, Г. (2012). „Диабетиц Непхропатхy бут нот ХбА1ц ис Предицтиве фор Фреqуент Цомплицатионс оф Цхарцот Феет – Лонг-терм фоллоw-уп оф 164 Цонсецутиве Патиентс wитх 195 Ацуте Цхарцот Феет”. Еxпериментал анд Цлиницал Ендоцринологy & Диабетес. 120 (6): 335—339. ПМИД 22421981. дои:10.1055/с-0031-1299705. .
  30. ^ а б Лоw, КТ; Пех, WЦ (2015). „Магнетиц ресонанце имагинг оф диабетиц фоот цомплицатионс”. Сингапоре Медицал Јоурнал. 56 (1): 23—34. ПМЦ 4325563 Слободан приступ. ПМИД 25640096. дои:10.11622/смедј.2015006. 
  31. ^ Рогерс, Лее C.; Фрyкберг, Роберт Г.; Армстронг, Давид Г.; Боултон, Андреw Ј.M.; Едмондс, Мицхаел; Ван, Георгес Ха; Хартеманн, Агнес; Гаме, Францес; Јеффцоате, Wиллиам; Јирковска, Алеxандра; Јуде, Едwард; Морбацх, Степхан; Моррисон, Wиллиам Б.; Пинзур, Мицхаел; Питоццо, Дарио; Сандерс, Лее; Wукицх, Дане К.; Уцциоли, Луиги (2011). „Тхе Цхарцот Фоот ин Диабетес”. Диабетес Царе. 34 (9): 2123—2129. ПМЦ 3161273 Слободан приступ. ПМИД 21868781. дои:10.2337/дц11-0844. 
  32. ^ Цаллагхан, Бриан C.; Цхенг, Хсинлин Т.; Стаблес, Цатхерине L.; Смитх, Андреа L.; Фелдман, Ева L. (2012). „Диабетиц неуропатхy: Цлиницал манифестатионс анд цуррент треатментс”. Тхе Ланцет Неурологy. 11 (6): 521—534. ПМЦ 4254767 Слободан приступ. ПМИД 22608666. дои:10.1016/с1474-4422(12)70065-0. 
  33. ^ а б Диабетиц фоот дисордерс. А цлиницал працтице гуиделине (2006 ревисион). Фрyкберг РГ, Згонис Т, Армстронг ДГ, Дривер ВР, Гиурини ЈМ, Кравитз СР, Ландсман АС, Лаверy ЛА, Мооре ЈЦ, Сцхубертх ЈМ, Wукицх ДК, Андерсен C, Ваноре ЈВ, Америцан Цоллеге оф Фоот анд Анкле Сургеонс.Ј Фоот Анкле Сург. 2006 Сеп-Оцт; 45(5 Суппл):С1-66.
  34. ^ Wüнсцхел, M.; Wüлкер, Н.; Гесицки, M. (2012). „Цхарцот Артхропатхy оф тхе Фирст Метатарсопхалангеал Јоинт”. Јоурнал оф тхе Америцан Подиатриц Медицал Ассоциатион. 102 (2): 161—164. ПМИД 22461274. дои:10.7547/1020161. 
  35. ^ Натхер, Азиз; Кенг Лин, Wонг; Азиз, Замеер; Хј Онг, Цхристине; Мц Фенг, Бернард; б Лин, Цларабелле (2011). „Ассессмент оф сенсорy неуропатхy ин патиентс wитх диабетиц фоот проблемс”. Диабетиц Фоот & Анкле. 2: 6367. ПМЦ 3284271 Слободан приступ. ПМИД 22396819. дои:10.3402/дфа.в2и0.6367. 
  36. ^ Остерхофф, Г.; Бöни, Т.; Берли, M. (март 2013). „Рецурренце оф ацуте Цхарцот неуропатхиц остеоартхропатхy афтер цонсервативе треатмент”. Фоот Анкле Инт. 34 (3): 359—64. ПМИД 23520293. С2ЦИД 11699103. дои:10.1177/1071100712464957. .
  37. ^ Гоувери, Евантхиа; Папанас, Н. (2011). „Цхарцот остеоартхропатхy ин диабетес: А бриеф ревиеw wитх ан емпхасис он цлиницал працтице”. Wорлд Јоурнал оф Диабетес. 2 (5): 59—65. ПМЦ 3116009 Слободан приступ. ПМИД 21691556. дои:10.4239/wјд.в2.и5.59 Слободан приступ. 
  38. ^ Хелена, Хелена; Росанди, Рулли (2020-05-28). „Тхе Диагностиц Дилемма оф Цхарцот Фоот ин 73 Yеар-Олд-Фемале”. Цлиницал анд Ресеарцх Јоурнал ин Интернал Медицине. 1 (1). ИССН 2723-5122. С2ЦИД 234690275. дои:10.21776/уб.црјим.2020.001.01.7. 
  39. ^ Армстронг, D.Г.; Тодд, W.Ф.; Лаверy, L.А.; Харклесс, L.Б.; Бусхман, Т.Р. (1997). „Тхе Натурал Хисторy оф Ацуте Цхарцот'с Артхропатхy ин а Диабетиц Фоот Специалтy Цлиниц”. Диабетиц Медицине. 14 (5): 357—363. ПМИД 9171250. С2ЦИД 6711629. дои:10.1002/(сици)1096-9136(199705)14:5<357::аид-диа341>3.0.цо;2-8. .
  40. ^ Моррисон, Wиллиам Б.; Ледерманн, Ханс Петер (2002). „Wорк-уп оф тхе диабетиц фоот”. Радиологиц Цлиницс оф Нортх Америца. 40 (5): 1171—1192. ПМИД 12462475. дои:10.1016/С0033-8389(02)00036-2. 
  41. ^ Лоw, КТ; Пех, WЦ (2015). „Магнетиц ресонанце имагинг оф диабетиц фоот цомплицатионс”. Сингапоре Медицал Јоурнал. 56 (1): 23—34. ПМЦ 4325563 Слободан приступ. ПМИД 25640096. дои:10.11622/смедј.2015006. 
  42. ^ Хуанг, Yинг; Цао, Yинг; Зоу, Менгцхен; Луо, Xиангронг; Јианг, Yа; Xуе, Yаоминг; Гао, Фанг (2016). „А Цомпарисон оф Тиссуе версус Сwаб Цултуринг оф Инфецтед Диабетиц Фоот Wоундс”. Интернатионал Јоурнал оф Ендоцринологy. 2016: 1—6. ПМЦ 4829715 Слободан приступ. ПМИД 27123004. дои:10.1155/2016/8198714 Слободан приступ. 
  43. ^ а б в г Ертугрул, Булент M.; Липскy, Бењамин А.; Савк, Онер (2013). „Остеомyелитис ор Цхарцот неуро-остеоартхропатхy? Дифферентиатинг тхесе дисордерс ин диабетиц патиентс wитх а фоот проблем”. Диабетиц Фоот & Анкле. 4: 21855. ПМЦ 3819473 Слободан приступ. ПМИД 24205433. дои:10.3402/дфа.в4и0.21855. 
  44. ^ Сотто, А.; Рицхард, Ј. L.; Јоурдан, Н.; Цомбесцуре, C.; Боузигес, Н.; Лавигне, Ј. П.; Нîмес Университy Хоспитал Wоркинг Гроуп он тхе Диабетиц Фоот (ГП30) (2007). „Миниатуризед олигонуцлеотиде арраyс: а неw тоол фор дисцриминатинг цолонизатион фром инфецтион дуе то”. Стапхyлоцоццус Ауреус ин Диабетиц Фоот Улцерс. Диабетес Царе. 30 (8): 2051—2056. ПМИД 17473061. С2ЦИД 28846286. дои:10.2337/дц07-0461. 
  45. ^ Реддy, Г. Кесава (2003). „Глуцосе-медиатед ин витро глyцатион модулатес биомецханицал интегритy оф тхе софт тиссуес бут нот хард тиссуес”. Јоурнал оф Ортхопаедиц Ресеарцх. 21 (4): 738—743. ПМИД 12798076. С2ЦИД 29056674. дои:10.1016/С0736-0266(03)00006-8. 
  46. ^ Ердман, W. А.; Буетхе, Ј.; Бхоре, Р.; Гхаyее, Х. К.; Тхомпсон, C.; Маеwал, П.; Андерсон, Ј.; Клемоw, С.; Оз, О. К. (2012). „Индеxинг северитy оф диабетиц фоот инфецтион wитх 99мТц-WБЦ СПЕЦТ/ЦТ хyбрид имагинг”. Диабетес Царе. 35 (9): 1826—1831. ПМЦ 3424990 Слободан приступ. ПМИД 22723341. дои:10.2337/дц11-2425. 
  47. ^ Липскy, Бењамин А.; Арагóн-Сáнцхез, Јавиер; Диггле, Матхеw; Ембил, Јохн; Коно, Схигео; Лаверy, Лаwренце; Сенневилле, Éриц; Урбанчич-Рован, Вилма; Ван Астен, Сузанне; Петерс, Едгар Ј. Г. (2016). „ИWГДФ гуиданце он тхе диагносис анд манагемент оф фоот инфецтионс ин персонс wитх диабетес”. Диабетес/Метаболисм Ресеарцх анд Ревиеwс. 32: 45—74. ПМИД 26386266. С2ЦИД 205755864. дои:10.1002/дмрр.2699. 
  48. ^ Милне, Тамара Е.; Рогерс, Јосепх Р.; Киннеар, Еwан M.; Мартин, Хелен V.; Лаззарини, Петер А.; Qуинтон, Тхомас Р.; Боyле, Францес M. (2013). „Девелопинг ан евиденце-басед цлиницал патхwаy фор тхе ассессмент, диагносис анд манагемент оф ацуте Цхарцот Неуро-Артхропатхy: А сyстематиц ревиеw”. Јоурнал оф Фоот анд Анкле Ресеарцх. 6 (1): 30. ПМЦ 3737070 Слободан приступ. ПМИД 23898912. дои:10.1186/1757-1146-6-30 Слободан приступ. 
  49. ^ Холмес C, Сцхмидт Б, Мунсон M, Wробел ЈС Цхарцот стаге 0: А ревиеw анд цонсидератонс фор макинг тхе цоррецт диагносис еарлy. Цлин Диабетес Ендоцринол. 2015; 1():18.
  50. ^ Ассал, Матхиеу; Стерн, Рицхард (2009). „Реалигнмент анд Еxтендед Фусион wитх Усе оф а Медиал Цолумн Сцреw фор Мидфоот Деформитиес Сецондарy то Диабетиц Неуропатхy”. Тхе Јоурнал оф Боне анд Јоинт Сургерy-Америцан Волуме. 91 (4): 812—820. ПМИД 19339565. дои:10.2106/јбјс.г.01396. 
  51. ^ Броуликова, А. „Сyндром диабетицкé нохy-диагностика а лéчба” (ПДФ). Интернí Медицíна про Праxи. 15 (2): 84. 
  52. ^ Бем, Роберт; Јирковскá, Алеxандра; Фејфаровá, Владимíра; Скибовá, Јелена; Јуде, Едwард Б. (2006). „Интранасал Цалцитонин ин тхе Треатмент оф Ацуте Цхарцот Неуроостеоартхропатхy”. Диабетес Царе. 29 (6): 1392—1394. ПМИД 16732029. С2ЦИД 20282260. дои:10.2337/дц06-0376. 
  53. ^ Раманујам, Црyстал L.; Фацарос, Зацхариа (2011). „Ан овервиеw оф цонсервативе треатмент оптионс фор диабетиц Цхарцот фоот неуроартхропатхy”. Диабетиц Фоот & Анкле. 2: 6418. ПМЦ 3284343 Слободан приступ. ПМИД 22396831. дои:10.3402/дфа.в2и0.6418. 
  54. ^ а б в Цапуто, Грегорy M.; Улбрецхт, Јан; Цаванагх, Петер Р.; Јулиано, Паул (1998-06-01). „Тхе Цхарцот Фоот ин Диабетес: Сиx Кеy Поинтс”. Америцан Фамилy Пхyсициан. 57 (11): 2705—2710. ПМИД 9636334. .
  55. ^ Салтзман, Цхарлес L.; Хагy, Марк L.; Зиммерман, Бридгет; Естин, Мириам; Цоопер, Региналд (2005). „Хоw Еффецтиве ис Интенсиве Ноноперативе Инитиал Треатмент оф Патиентс wитх Диабетес анд Цхарцот Артхропатхy оф тхе Феет?”. Цлиницал Ортхопаедицс анд Релатед Ресеарцх (435): 185—190. ПМИД 15930937. С2ЦИД 23141598. дои:10.1097/00003086-200506000-00026. 
  56. ^ а б в Есцхлер, Аница; Wуссоw, Аннекатрин; Улмар, Бењамин; Миттлмеиер, Тхомас; Градл, Георг (2014). „Интрамедулларy медиал цолумн суппорт wитх тхе Мидфоот Фусион Болт (МФБ) ис нот суффициент фор оссеоус хеалинг оф артхродесис ин неуроостеоартхропатхиц феет”. Ињурy. 45: С38—С43. ПМИД 24262671. дои:10.1016/ј.ињурy.2013.10.037. .
  57. ^ Еделман, Стевен V. (1987). „Неуро-остеоартхропатхy (Цхарцот'с Јоинт) ин Диабетес Меллитус Фоллоwинг Ревасцуларизатион Сургерy”. Арцхивес оф Интернал Медицине. 147 (8): 1504—1508. дои:10.1001/арцхинте.1987.00370080142027. 
  58. ^ Коллер, Армин; Спрингфелд, Ралпх; Енгелс, Гералд; Фиедлер, Раимунд; Ортхнер, Ернст; Сцхриннер, Стефан; Сикорски, Алеxандер (2011). „Герман-Аустриан цонсенсус он оперативе треатмент оф Цхарцот неуроартхропатхy: А Перспецтиве бy тхе Цхарцот таск форце оф тхе Герман Ассоциатион фор Фоот Сургерy”. Диабетиц Фоот & Анкле. 2: 10207. ПМЦ 3284311 Слободан приступ. ПМИД 22396829. дои:10.3402/дфа.в2и0.10207. 
  59. ^ Саммарцо, V. Јамес (2009). „Суперцонструцтс ин тхе Треатмент оф Цхарцот Фоот Деформитy: Плантар Платинг, Лоцкед Платинг, анд Аxиал Сцреw Фиxатион”. Фоот анд Анкле Цлиницс. 14 (3): 393—407. ПМИД 19712882. дои:10.1016/ј.фцл.2009.04.004. 
  60. ^ Yоусрy, А. Х.; Абдалхадy, А. M. (децембар 2010). „Манагемент оф диабетиц неуропатхиц анкле артхропатхy бy артхродесис усинг ан Илизаров фраме”. Ацта Ортхоп Белг. 76 (6): 821—6. ПМИД 21302582. .
  61. ^ Wиртх, С. Х.; Еспиноса, Н.; Берли, M.; Јанкаускас, L. (јануар 2015). „Цомплеx рецонструцтион ин Цхарцот артхропатхy усинг тхе Илизаров ринг фиxатор” (ПДФ). Ортхопаде. 44 (1): 50—7. ПМИД 25515773. С2ЦИД 8028471. дои:10.1007/с00132-014-3063-y. .
  62. ^ Ботек, Георгеанне; Андерсон, Мартха А.; Таyлор, Рyан (2010). „Цхарцот неуроартхропатхy: Ан офтен оверлоокед цомплицатион оф диабетес”. Цлевеланд Цлиниц Јоурнал оф Медицине. 77 (9): 593—599. ПМИД 20810870. С2ЦИД 4613401. дои:10.3949/ццјм.77а.09163. 
  63. ^ Wробел, Јамес С.; Најафи, Бијан (2010). „Диабетиц Фоот Биомецханицс анд Гаит Дyсфунцтион”. Јоурнал оф Диабетес Сциенце анд Тецхнологy. 4 (4): 833—845. ПМЦ 2909514 Слободан приступ. ПМИД 20663446. дои:10.1177/193229681000400411. 
  64. ^ Сандерс L. Ј., Фрyкберг Р. Г. Диабетиц неуропатхиц остеоартхропатхy: тхе Цхарцот фоот. Ин: Фрyкберг Р. Г., едитор. Тхе Хигх Риск Фоот ин Диабетес Меллитус. Неw Yорк, НY, УСА: Цхурцхилл Ливингстоне; 1993. пп. 297–336. [Гоогле Сцхолар]
  65. ^ Згонис Т. Сургицал Рецонструцтион оф тхе Диабетиц Фоот анд Анкле. Пхиладелпхиа, Па, УСА: Липпинцотт Wиллиамс & Wилкинс; 2009. [Гоогле Сцхолар]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Класификација
Спољашњи ресурси


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Šarkoova_artropatija&oldid=28526644”